Годину дана од почетка протеста дела академске заједнице, симболично названог „Универзитети на раскрници“, запослени у високом образовању данас ће се поново окупити испред Владе Србије, како би још једном подигли глас у одбрану универзитета и поручили да не одустају од борбе за одбрану аутономије.
А у претходних годину дана не само да спорна Уредба о нормативима и стандардима услова рада на универзитетима и факултетима, није укинута, што је био један од захтева протеста у јуну 2025, већ је власт наставила са притисцима на универзитет.
Катарина Јовановић, професорка Факултета музичке уметности, подсећа да је од 1. јануара ове године финансијско пословање факултета у саставу универзитета преусмерено у централизовани систем СПИРИ у оквиру Управе за трезор Министарства финансија, при чему су факултетима укинути сопствени рачуни.
– Академска заједница Србије, која је по овом питању веома уједињена, сматра да је то удар на финансијску самосталност, а самим тим и на аутономију универзитета. Ко држи новац, контролише и могућност да врши притисак, одлучује о судбини институција, уводи их у дисциплину или их приморава на дисциплину. Због тога ћемо данас предати иницијативу за оцену уставности и законитости пред Уставним судом Републике Србије. Циљ те иницијативе јесте да се испита усклађеност прописа којима је успостављен СПИРИ систем на факултетима са оним што је записано о аутономији универзитета у Уставу Србије и Закону о високом образовању – каже за Данас професорка Јовановић, која је и чланица иницијативе Побуњени универзитет.
Претходно је Побуњени универзитет позвао чланове академске заједнице и све грађане на окупљање 9. јуна испред Правног факултета Универзитета у Београду у 11 и 52, где ће, као и сваког дана, бити одржана шеснаестоминутна тишина у знак одавања поште страдалима у паду надстрешнице новосадске Железничке станице.
Одатле ће се кренути ка Уставном суду, коме ће у 12 и 30 бити предата иницијатива за оцену уставности и законитости прописа којима је уведен систем СПИРИ у високо образовање.
– Истог дана, с почетком у 19 часова обележићемо годину дана од наше велике акције која је трајала 17 дана и 16 ноћи на раскрсници Немањине и Кнеза Милоша, испред седишта Владе Србије. Скупу испред седишта Владе присуствоваће запослени на универзитетима и факултетима, окупљени око неформалних мрежа побуњених и слободних универзитета из свих универзитетских центара Србије. Тиме ћемо указати да није дошло до позитивних помака у вези са нашим захтевима, које смо изнели пре годину дана. Напротив, дошло је до додатног погоршанја ситуације – сматра Јовановић.
Овај закључак илуструје чињеницом да је и даље на снази Уредба о нормативима и стандардима услова рада на универзитетима и факултетима, којом је, подсетимо, 40-часовна радна недеље сведена на 35 сати наставе и припреме за наставу и само пет сати научноистраживачког рада, док је пре измене уредбе тај однос био 20 према 20 сати.
– Уредба је донета упркос снажном противљењу запослених у високом образовању. Сматрамо да је то напад на аутономију универзитета и додатни притисак на академску заједницу. Она представља механизам дисциплиновања професора, јер омогућава да се зараде сведу на симболичне износе уколико се запослени поново побуне или се одлуче на неку врсту обуставе рада или штрајка због угрожене финансијске стабилности, што је, према Закону о штрајку, један од легитимних разлога за такву одлуку – наводи Јовановић.
Она каже да окупљањем испред Владе академска заједница не прети штрајком, нити поново излази на раскрсницу јер жели тамо да остане, нити зато што жели да најави нови прекид рада.
– Желимо да упозоримо да ниједан од наших захтева од пре годину дана није испуњен, а да је у међувремену уведен и СПИРИ систем. Важно је да грађани разумеју да ово нису само административна питања нити само наш бунт против одређених прописа за које сматрамо да угрожавају аутономију универзитета. Сви ови осветнички потези Владе Србије имају своја конкретна имена и презимена у жртвама. То су наше колеге, међу којима су професори Јелена Клеут и Владимир Михић са Универзитета у Новом Саду, запослени на Департману за филозофију Филозофског факултета у Нишу. То је начин на који је кажњен ДУНП. На исти начин се прети читавим студијским програмима и катедрама на универзитетима Крагујевцу и Београду, док се притисци настављају и у Новом Саду и Нишу – набраја Јовановић.
Напомиње да је запосленима у високом образовању, окупљеним у поменутим неформалним иницијативама, важно да данашњим окупљањем покажу солидарност с колегама који су због притисака платили високу цену, остали без посла или изгубили финансијску сигурност за себе и своје породице.
– Желимо да покажемо да све о чему говоримо има своје исходиште у људском лицу жртава и законски и уставно неутемељених мера којима нас Влада кажњава. Надамо се да ће што више грађана доћи и подржати нас, јер је важно да се подсетимо да је јавно образовање уграђено у наше законе и Устав. Такође је важно подсетити грађане да је јавно образовање једини истински гарант социјалне мобилности. То значи да дете рудара, пољопривредника или радника, уколико је вредно и талентовано и жели да се школује, кроз јавно образовање и државни универзитет може да добије прилику да напредује, превазиђе социјалне околности у којима је рођено и својим радом допринесе и себи, и својој породици, и читавој Србији – поручује Јовановић.
На питање шта се променило у последњих годину дана, професорка Филозофског факултета у Београду Јелена Врањешевић износи подељен утисак.
– Оно што се није променило јесте чињеница да наши кључни захтеви и даље нису испуњени. Не рачунам то што је Влада расформирала радну групу за измене Закона о високом образовању, али спорна Уредба која озбиљно омета научноистраживачки рад и сарадњу са институцијама широм света, и даље је на снази. Пре годину дана смо тражили и уписне квоте. Добили смо их, Филозофски факултет у Београду додуше са значајним закашњењем, али сада поново слушамо претње да се Филозофском факултету у Нишу прети ускраћивањем квота за смерове српски језик, историја и руски језик – оцењује Врањешевић.
С друге стране, каже да се нагоре променило то што је власт упрегла све ресурсе како би срушила универзитет и укинула његову аутономију.
– То чини на различите начине. Увела је СПИРИ, систем централизованог финансијског пословања, који факултетима ствара бројне проблеме. Почела је да отпушта професоре који су подржавали студенте. Случајеви професорке Јелене Клеут и професора Владимира Михића шаљу поруку да свако може постати мета. Истовремено се студенти таргетирају и приводе, а ректор Универзитета у Београду, професор Владан Ђокић, изложен је континуираној кампањи етикетирања. Након трагичног догађаја на Филозофском факултету, на факултет се, по нашем мишљењу, ушло незаконито. Под тим мислим на радње које нису имале никакве везе са истрагом, попут претреса кабинета и узимања документације. На факултете се шаљу инспекције, посебно на наш Филозофски, а у сусрет новом циклусу акредитација и тај процес постаје средство притиска. Стиче се утисак да се на све могуће начине покушава да се угуши слободна мисао која се на универзитету негује вековима – сматра Врањешевић.
СрбијаХИТ СНИМАК СА СЛАВИЈЕ: "Ћаци" са транспарентом стоје на сунцу, нико да их...(ВИДЕО)Као позитиван помак у последњих годину дана наводи то што се није одустало. Према њеном мишљењу, и универзитетски професори, и студенти, и грађани су сваким даном све уверенији да овоме мора доћи крај.
– Протест је променио форму. Више нема свакодневних блокада, поп-уп акција и протеста какве смо имали раније, али је отпор добио другачији облик. Сада се ради на организовању и припремама за изборе који ће у једном тренутку доћи. Често се сетимо студентске поруке да паметнији не попушта већ се организује. Чини ми се да је то данас наша стратегија. Потпуно нам је јасно да је пред нама маратон, а за маратон се треба припремити. Зато морамо да чувамо снагу, да је прикупљамо и користимо промишљено, бирајући пажљиво битке које водимо. Зато мислим да обележавање годину дана од окупљања на раскрсници шаље јасну поруку: ту смо и остаћемо ту. Не одустајемо – каже Врањешевић.
Светлана Станаревић, професорка Факултета безбедности Универзитета у Београду и чланица Мреже академске солидарности и ангажованости, сматра да смо после годину дана од великог протеста испред Владе, сведоци још већег урушавања аутономије и академских слобода.
А то, каже, има високу цену: интелектуално повлачење, друштвено отуђење, поделе, велику политичку нестабилност и кризу на свим нивоима.
– Из тог разлога универзитетима је потребна још већа храброст у временима када сама држава угрожава независност и саме темеље науке и образовања, самим тим што још увек није повучена спорна Уредба 5/35. Улагање у науку и научни рад је потпуно занемарено, при чему, не само на националном нивоу, већ и међународном све више губимо могућност да успешно аплицирамо на пројекте и испунимо критеријуме који се траже – указује Станаревић.
Она додаје да напади на слободу и аутономију универзитета, цензура, политички и економски притисци или условљавања то јест уцене директно угрожавају мисију и визију, односно пружање висококвалитетног образовања, слободног приступа знању које служи свима, неговање интелектуалне радозналости и академске слободе и стварање стручњака посвећених јавном добру.
Посебан притисак је, наводи, на академским радницима који су активни и свеприсутни у јавној сфери где отворено и храбро наступају и бране те исте слободе и вредности, које су темељ академског живота и рада, а што заузврат доноси губитак посла и могућности да доприносе и да стварају као и до сада.
– Уместо тога, нуде се алтернативе, до којих се долази крајње непрофесионално, неетички, кршећи правила и норме који уређују област високог образовања, начина рада и функционисања. Слобода и аутономија универзитета мора постати императив и за друштво у целини, те с те стране очекујемо још већу подршку, јер само удружени и солидарни можемо служити заједници, а не појединачним интересима – закључује Станаревић.
СрбијаМанастир Хиландар се оградио од Милоша Стојковића: Није наш повереникИзвор: Данас
