Бироди је израдио модел процене могућег исхода наредних парламентарних избора у Србији, заснован на званичним резултатима избора од 2012. године, актуелним истраживањима јавног мњења и демографским променама у структури бирачког тела. У модел су укључени подаци РИК-а, истраживања јавног мњења која су спровели ЦРТА, НСПМ, Фактор Плус, Нација ТВ и Ипсос, уз пондерисање према методологији, величини узорка. У обзир су узете и миграције, морталитет, генерацијска смена бирачког тела и могућа већа мобилизација младих који на претходним изборима нису гласали.
"За процену неизвесности коришћен је методолошки приступ сличан америчким изборним форецаст моделима, укључујући корекцију систематских одступања појединих истраживања, моделирање излазности и Монте Карло симулације могућих изборних исхода", наводе из БИРОДИи даље образлажу:
"Модел предвиђа приближно 4.132.000 бирача који ће гласати. Уз бирачки списак од око 6,44 милиона грађана, излазност од 65 одсто значила би око 4,19 милиона изашлих бирача, укључујући и неважеће листиће", пише у извештају БИРОДИ и посебно се указује на то да се не ради о класичном истраживању јавног мњења, већ о моделу процене који комбинује више извора и сценарија. Напомњу да због великих разлика између постојећих истраживања, коначног састава изборних листа и непознате стварне мобилизације бирача, резултате треба посматрати кроз интервал могућих исхода, а не као једну дефинитивну прогнозу.
Шта кажу бројке
"Према овом сценарију, Студентска листа освојила би око 2.003.000 гласова, односно 48,5 одсто важећих гласова. Листа СНС–Александар Вучић добила би приближно 1.593.000 гласова или 38,6 одсто, док би СПС освојио око 162.000 гласова, односно 3,9 одсто. СНС и СПС би заједно имали приближно 1.755.000 гласова или 42,5 одсто. Предност Студентске листе у односу на збирни резултат СНС-а и СПС-а износила би око 248.000 гласова. Остале опозиционе листе и листе националних мањина бориле би се за бирачко тело које чини до 10 одсто бирача који изађу на изборе. Према централном сценарију, ове листе би заједно освојиле око 374.000 гласова, односно 9 одсто".
Процењени интервал резултата Студентске листе, како наводе, износи од 45,9 до 51,1 одсто, док се резултат СНС–Вучићеве листе процењује у распону од 36,3 до 40,9 одсто. За СПС је процењен распон од 3,2 до 4,6 одсто, а за остале листе и листе националних мањина од 7,8 до 10,2 одсто.
Анализа БИРОДИ показује да би за коначан резултат могли бити пресудни излазност младих и досадашњих апстинената, степен концентрације опозиционих гласова, резултат СПС-а и питање колико ће других листа прећи изборни цензус од три одсто.
"Анализа је спроведена на волонтерској основи, без донаторске подршке. Идентитет аутора познат је само БИРОДИ због медијских одмазда, које према истраживачима у Србији спроводе пре свих јавни функционери и провладини медији. БИРОДИ позива медије, политичке актере и грађане да резултате овог модела тумаче као аналитички сценарио, а не као прогнозу коначног изборног резултата", наводе из БИРОДИ и наглашавају да ово није резултат класичне изборне анкете, већ сценарио који представља процењени распон могућих исхода на бази анализе званичних резултата избора одржаних од 2012. године и истраживања јавног мњења из 2026. године. Модел ће бити ажуриран у складу са доступношћу нових истраживања јавног мњења и представљен јавности.
Нова.рс
