Бивши министар просвете, социјалиста Бранко Ружић оценио је у интервјуу за аустријску агенцију АПА да би наредни избори могли да представљају почетак нове ере у Србији, иако сматра да су фер и поштени парламентарни и председнички избори у Србији мало вероватни и да један изборни дан не може много да промени имајући у виду и даље присутну државну контролу над медијима и јавним институцијама.
Ружић је рекао да се Србија већ налази у изборној кампањи, без обзира на то када ће избори формално бити расписани.
Председник Србије Александар Вучић је последњих недеља у више наврата најавио да би парламентарни и председнички избори могли бити одржани између краја ове године и фебруара 2027. године. Тачан термин, међутим, још није одређен, подсећа АПА. Према Ружићевим речима, ти избори могли би бити први који ће одредити судбину и будућност Србије, као и политичку судбину њених лидера, посебно председника Александра Вучића.
Саговорник АПА сматра да би предстојећи избори могли означити почетак нове ере у Србији.
Бранко Ружић је више од 30 година члан Социјалистичке партије Србије (СПС), на чијем је челу потпредседник Владе Ивица Дачић, а која заједно са бројчано јачом Српском напредном странком (СНС) Александра Вучића чини актуелну власт у Србији.
Ружић је до 2023. године обављао функцију министра просвете Србије, али је након масовног убиства у једној београдској основној школи у мају те године поднео оставку „из моралних разлога“.
Почетком априла 2025. године суспендован је из СПС-а на шест месеци због наводног кршења страначких правила. Према писању српских медија, замерено му је што је своје личне ставове јавно представљао као ставове странке, иако нису одражавали већински став руководства СПС-а, подсећа аустријска агенција.
Ружић сматра да је суштински проблем то што је поверење јавности у институције озбиљно нарушено, као и да велики број грађана последњих година сумња да закон једнако важи за носиоце јавних функција, политичке противнике и грађане без политичке заштите.
Према његовим речима, у Србији се политичка одговорност пречесто тражи од нижерангираних функционера и службеника, док се они који имају највећу политичку моћ представљају као особе које не сносе одговорност за функционисање система.
Он наводи да политичко руководство Србије и даље опозиционе снаге и студентски покрет, настао након пада надстрешнице у Новом Саду у новембру 2024. године, приказује као „здајнике или криминалце“.
Неслагање са властима често је, како каже, довољан разлог за јавни прогон, док се критика власти неретко доживљава и третира као „напад на државу“.
Ружић сматра да је мало вероватно да ће предстојећи избори бити у потпуности фер и поштени. Није сигуран да је, уз готово потпуну контролу свих институција из једног центра, односно од стране владајуће СНС, могуће организовати слободне и демократске изборе.
При томе је указао на снажну државну контролу медија и јавних институција у земљи.
„Мислим да се правичност будућих избора не одређује тек када се преброје гласачки листићи. Ако су изборну кампању обележили притисци на запослене у јавним предузећима или државној управи, неравноправан приступ медијима и злоупотреба јавних институција, онда сам изборни дан не може да поништи оно што му је претходило“, рекао је Ружић.
Он сматра да се, имајући у виду стање у медијима, правосуђу и ниво корупције, за Србију не може рећи да је демократски уређена држава или друштво.
Актуелну политичку ситуацију у земљи, нарочито од почетка студентских протеста у новембру 2024. године, оцењује као забрињавајућу.
„Када су протести почели, рекао сам да нам није потребна ауторитарна власт, али да морамо спречити и да склизнемо у анархију. Мислим да се наше друштво тренутно налази негде између те две крајности. То је веома опасна позиција“, рекао је.
Због тога се нада да ће на предстојећим изборима макар бити обезбеђен минимум правичности и једнак приступ свим политичким актерима, како би се политичке тензије смањиле демократским путем.
Према истраживању јавног мњења које су још у јуну спровели српска организација за посматрање избора ЦРТА и Демоцрацy Ацтион Лаб (ДАЛ) Универзитета Стенфорд у Калифорнији, Студентска листа“тренутно ужива подршку око 44,9 одсто бирача, што је приближно десет процентних поена више од СНС-а Александра Вучића, који може да рачуна на око 35,7 одсто гласова.
Како је средином јула пренела италијанска новинска агенција АНСА, свега око 3,8 одсто испитаника изјаснило се да би гласало за Социјалистичку партију Србије (СПС). Према том истраживању, ниједна друга политичка опција тренутно самостално не би прешла изборни праг од три одсто, пише АПА.
Ружић сматра да је за обнову поверења грађана у српску политику, између осталог, неопходна смена актуелних носилаца власти.
Ако грађани не буду имали осећај да избори доносе „стварне промене“, криза у Србији ће се само продужити, оценио је.
„Мислим да нам је потребна држава која функционише без обзира на то ко обавља функцију председника, министра или премијера, држава којом се управља у складу са законом, у којој нико није изнад закона и у којој промене у власти не ремете рад институција. Нажалост, данас у Србији имамо управо супротну ситуацију“, рекао је Ружић за АПА. Као кључне циљеве Србије види војну неутралност по узору на Аустрију, проевропски курс, као и националну одговорност и политичку стабилност земље.
Говорећи о сарадњи Српске напредне странке (СНС) Александра Вучића и Социјалистичке партије Србије (СПС) у оквиру владајуће коалиције, Ружић је рекао да не сматра да је реч о правом коалиционом партнерству, јер оно не подразумева безусловно прихватање сваког става владе. „Партнер којем се ускраћује право да има самосталан став више није партнер, он постаје привезак. То је проблем такозване сарадње између Вучићеве странке и Социјалистичке партије Србије“, рекао је Ружић за АПА.
Додао је да је унутар СПС-а потребно повући јасне црвене линије које се не смеју прелазити само зарад останка на власти. Сматра да се његова странка тренутно налази у ситуацији у којој политичке функције многих високих функционера практично губе сваку вредност ако захтевају одрицање од сопственог политичког уверења и просуђивања.
За сада још није одлучено да ли ће СПС на предстојећим изборима наступити самостално са сопственим кандидатима или као део изборне листе владајуће СНС председника Вучића.
Самосталан излазак на изборе омогућио би СПС-у да након избора сарађује и са другим потенцијалним коалиционим партнерима.
Ружић сматра да прелазак изборног прага од три одсто не би представљао проблем. Уколико би СПС наступио самостално, инсистирао на борби против корупције, обнови поверења у институције и јасно се дистанцирао од СНС-а и њене критике студентског покрета, могао би да освоји и више од седам одсто гласова бирача, закључио је Ружић у интервјуу за агенцију АПА.
Данас.рс
