Док је пажња јавности усмерена на драматично низак водостај Дунава, стручњаци упозоравају да проблем није само у великој европској реци. И друге важне реке у Србији, попут Саве, Велике Мораве и Тисе, суочавају се са последицама дуготрајне суше и екстремних температура.
Хидролог Игор Лешчешен из Института за хидрологију Словачке академије наука упозорава да ситуација још није критична као на Дунаву, али да се на појединим рекама већ виде први знаци хидролошке суше.
Посебно забрињава стање Саве код Сремске Митровице, где је водостај последњих дана веома низак.
- Уколико се високе температуре наставе, постоји могућност да и Сава буде угрожена. Појављују се први знаци хидролошке суше - упозорава Лешчешен за Н1.
Још озбиљнија ситуација је на сливу Велике Мораве, који је, према његовим речима, веома близу биолошког минимума.
То значи да река долази до нивоа када је угрожен опстанак живог света у води, јер због мале количине воде расте температура, смањује се количина кисеоника и нарушава природна равнотежа.
Док се поједине реке боре са последицама суше, једна ипак одолева - Дрина тренутно има најбољу хидролошку ситуацију.
Разлог је њен изворни део у Динарским планинама, где има знатно више падавина него у другим деловима земље. У појединим областима количина падавина достиже и до 3.000 милиметара годишње, што је вишеструко више него у Војводини.
- Дрина је за сада сигурна, док се код Саве, Велике Мораве, па чак и Тисе, појављују минимуми. Ово није само локални, већ много шири проблем - каже хидролог.
Стручњаци упозоравају да реке не зависе само од кише, већ и од подземних вода, које такође нису неограничене. Због високих температура и великог испаравања, обнављање водних резерви иде све спорије.
Посебан проблем представљају могућа загађења подземних извора, јер се они тешко обнављају и још теже чисте.
Лешчешен упозорава да би евентуална хаварија на подручју Јадра и Мачве могла имати последице низводно, јер се Јадар улива у Дрину, она у Саву, а проблем би се даље ширио ка већим насељеним подручјима.
- Није само Београд у питању. Све што је низводно од потенцијалног извора загађења могло би бити угрожено - упозорава он.
Као један од проблема који додатно утиче на стање река наводи се и неконтролисано вађење шљунка, које мења структуру корита, дубину и токове река, што утиче на температуру воде и количину кисеоника.
Стручњаци упозоравају да климатске промене доносе нови образац - кише су све ређе, али интензивније, док сушни периоди постају дужи.
Због тога је, како наводи Лешчешен, Србији потребно дугорочно решење: обнова водоводне инфраструктуре, смањење губитака воде, рационалније коришћење ресурса и изградња акумулација које би чувале вишак воде за сушне периоде.
- Климатске промене неће нестати. Морамо да се прилагодимо ономе што долази, јер што дуже чекамо, биће све теже - поручује хидролог.
Када је реч о Дунаву, стручњаци истичу да проблем мора да се решава на међународном нивоу, јер ова река повезује велики број држава.
- Природа не признаје државне границе. Заједнички проблем захтева заједничко решење - закључио је Лешчешен.
Директно.рс
