Владан Глишић поручио је на трибини Српског дебатног клуба „Српски глас: Србија након избора“, одржаној у Јагодини, да Србији предстоји изградња нове политичке сцене и да национално и суверенистички оријентисани грађани морају да се организују у озбиљну политичку снагу. Он је упозорио да промена власти неће сама по себи решити проблеме српског друштва и да се не сме дозволити да студентска листа постане нова политичка организација без стварне конкуренције и контроле.
Глишић је оценио да је завршетак изборног процеса и преузимање парламентарне власти важан тренутак, јер ће грађани сада имати прилику да виде за шта су заправо гласали. Он је нагласио да студентска листа током кампање није представила програм, али да је такав приступ био последица политичких околности и начина на који је власт годинама онемогућавала нормално опозиционо организовање.
„Александар Вучић је својим понашањем сам створио своју опозицију у студентској листи и сам заслужио да га смењују они који нису имали програм, али су имали једну једину идеју – да он мора да оде. Он је уништио могућност прављења нормалних опозиционих странака које су могле на нормалан начин да га скидају са власти“, рекао је Глишић.
Према његовим речима, Србија је избегла озбиљну опасност од дубоког друштвеног сукоба, али то не значи да су сви проблеми решени. Напротив, сматра да сада почиње нова фаза у којој ће бити неопходно изградити политичке организације способне да представљају грађане и да понуде јасне одговоре на питања будућности земље.
„Не смемо да се опуштамо и да мислимо да је све завршено. Овој Србији треба једна озбиљна, суверена национална опција, једна организација људи који ће дати одговор на оно што осамдесет одсто људи у овој земљи мисли“, поручио је он.
Глишић је као једно од кључних питања издвојио однос Србије према Европској унији. Он сматра да се о тако важном стратешком опредељењу мора одлучивати непосредно, вољом грађана, а не политичким одлукама које се доносе без јасног народног мандата.
„Неко ко ће на питање о Европској унији дати одговор да то није нигде одлучено као народна воља да се иде ка Европској унији. Ако ћемо причати о демократији и о референдуму, прво и основно суштинско питање јесте када је овај народ неко питао да ли хоће да иде у Европску унију“, истакао је Глишић.
Он је нагласио да суверенизам, у суштини, подразумева право народа да сам одлучује о својој будућности, без наметања одлука од стране отуђених политичких и економских структура или страних центара моћи.
„Суверенитет јесте на народу, а суверенизам значи да се ми који живимо овде питамо како желимо да живимо. Ни однарођене олигархијске групе, ни страни центри моћи не треба да намећу одлуке од стратешког значаја за тај народ“, рекао је он.
Глишић је оценио да је демократија у Србији угрожена са више страна, али да се претходни режим Александра Вучића није заснивао искључиво на репресији. Према његовој анализи, власт је много више користила систем политичке и економске зависности, ширећи корупцију кроз различите делове друштва.
„Вучић је повампирио један стари титоистички модел владања Србијом. Он није засtraшивао људе, осим као врсту спиновања, већ је куповао. Он је корумпирао друштво и народ по дубини. То је најопасније за један народ. Репресија је много мање опасна него када народ корумпирате“, оценио је Глишић.
Он је повукао паралелу између начина на који је Српска напредна странка градила своју политичку организацију и модела владања који је, како је навео, обележио период комунистичке Југославије. Према његовим речима, такав систем довео је до стварања култа личности, у којем се политичка организација више не руководи програмом и институционалним правилима, већ вољом једног човека.
„То чак није била ни странка. То је била једна масовна појава окупљања менталитета у коме ви, у ствари, стајете иза онога што један човек прича да треба да радите. Имали сте култ личности Александра Вучића, а цела странка од седамсто хиљада чланова претворена је у људе који глачају бисту његовог лика и дела“, рекао је Глишић.
Он је указао и на међународне околности које су, по његовој оцени, омогућиле учвршћивање таквог политичког модела. Као важне моменте навео је подршку коју је власт добијала из Европске уније, потписивање Бриселског споразума и начин на који су међународни актери реаговали на изборне неправилности у Србији.
Глишић је оценио да је студентски покрет представљао другачији модел организовања, заснован на пленумима и зборовима, али је упозорио да такав начин одлучивања не може сам по себи да буде замена за институције државе.
„Ми морамо да се организујемо, али не смемо да упаднемо у замку старих странака и организација, јер је феномен студентског покрета то обрисao. Али будите сигурни да пленуми и зборови нису одговор на то“, нагласио је он.
Према његовим речима, Србији су потребне политичке странке, али другачије организоване од оних које су до сада доминирале политичком сценом. Као највећу слабост досадашњег модела издвојио је претварање странака у приватне организације у којима један човек доноси све одлуке, док се остали боре за напредовање кроз личну лојалност.
„Не можемо да измишљамо топлу воду. Морамо да се организујемо тако што ћемо правити политички модел странке, јер не може бити парламентарне демократије без странака. Само нам треба други модел странака“, поручио је Глишић.
Он је објаснио да нова политичка организација мора да се гради одоздо, кроз разговор са грађанима, повезивање локалних иницијатива и умрежавање људи који већ делују у својим срединама. Такав приступ, према његовој оцени, омогућио би стварање стабилне политичке структуре која не би зависила од једног лидера и која би могла да опстане без обзира на то да ли је у власти или опозицији.
„Тај модел странака треба да се прави одоздо. Да идемо међу људе, да разговарамо, да видимо аутентичне организације које постоје и да их умрежавамо. Да хоризонталним организовањем дођемо до једне озбиљне странке одоздо нагоре, која ће моћи да издржи све промене и на власти и у опозицији“, рекао је он.
Глишић је нагласио да непосредна демократија има важну улогу, али пре свега на локалном нивоу, у месним заједницама и у питањима која се непосредно тичу живота грађана. Држава, међутим, мора да има институције и људе који познају њено функционисање и који поседују политичко искуство.
„Оно што треба да чини државу, да обезбеди континуитет и историјско постојање једног народа, мора да има институције. Те институције се не баштине на непосредној демократији, него на људима који знају како држава функционише, који проводе одређено време у политичком деловању и стичу искуство потребно за политички рад“, објаснио је Глишић.
Он је додао да Србија нема довољно људи са политичким искуством да би могла да се одрекне свих који су се раније бавили политиком. Ипак, нагласио је да морају постојати јасне границе и одговорност за злоупотребе, јер политичко искуство не може бити оправдање за било какво понашање.
„Српски народ нема ниједног човека који има политичко искуство, а кога треба да се одрекнемо само зато што је био у политици. Немамо довољно људи. Али као друштво морамо да подвучемо црвене линије и кажемо: да си ми рођени брат, ко пређе ову границу, мора да плати рачун. Не може се радити шта год хоћеш зато што си део политичке класе“, поручио је он.
Посебно је упозорио на опасност да нова власт понови грешке претходних политичких гарнитура, односно да људе без искуства поставља на одговорне функције само због њихове политичке припадности или тренутне популарности. Као пример навео је дешавања у Народној скупштини, где су, по његовој оцени, поједини наступи недовољно припремљених представника омогућили посланицима СНС-а да поново добију политички простор.
На крају излагања, Глишић је поручио да циљ новог политичког организовања не треба да буде уверење да једна група људи може сама да реши све проблеме Србије, већ стварање озбиљне организације која ће радити у интересу народа и државе.
„Не треба бити неко ко мисли да ћемо ми решити све проблеме овога народа. Победе и порази су у Божјим рукама, наша је борба. Мислим да овај народ већином стоји иза наших идеја. Наше је да се организујемо, да радимо озбиљно и одговорно, а све остало ће доћи у мери у којој заслужимо“, закључио је Глишић.
Његова главна порука са трибине била је да Србији није потребна само смена политичких личности, већ промена начина на који се политичке организације стварају и функционишу. Уместо странака које зависе од једног човека, Глишић заговара изградњу стабилне националне и суверенистичке политичке организације, засноване на локалном окупљању, институцијама, одговорности и континуитету.
СрбијаВукадиновић: Судбина СНС- а између ДС и ДПС-а Мила Ђукановића - ПАД РЕЈТИНГА им тек ПРЕДСТОЈИИзвор: Правда





