Јавни дуг Србије на крају прошле године износио је 39,3 милијарде евра, или 44,4 одсто БДП-а.
Од тога је удео дуга у домаћој валути износио 22,5 одсто док је учешће дуга у еврима било на нивоу од 59,5 одсто, а дуга у америчким доларима 11,9 одсто.
Основни вид задуживања у прошлој години биле су емисије државних хартија од вредности на домаћем и међународном финансијском тржишту, и задуживање код домаћих и страних кредитора путем узимања дугорочних кредита за инвестиционе и програмске пројекте.
Ове податке Влада Србије доставила је Народној скупштини у извештају о стању јавног дуга за 2025. годину. Извештај је 26. јуна објављен на сајту Скупштине.
Спољни дуг значајно већи од унутрашњег
Јавни дуг укључује све директне и индиректне обавезе (гаранције Србије) према домаћим и страним повериоцима.
Када се посматра унутрашњи дуг, онај ка домаћим повериоцима, Србија је на крају 2025. имала 11,22 милијарде евра обавеза. И још 567,7 милиона евра односило се на индиректне обавезе, односно дате гаранције.
Када се посматра спољни дуг, односно обавезе државе ка страним повериоцима, оне износе око 26,4 милијарде. Вредност индиректних обавеза (гаранција) била је додатних 1,16 милијарди евра.
Целокупни дуг сектора државе, који поред јавног дуга, укључује и негарантовани дуг локалне власти, и негарантовани дуг Путева Србије и Коридора Србије – на крају 2025. износио је 39,6 милијарди евра. Односно 44,7 одсто БДП-а.
Колико је била дужна локална власт у 2025
Дуг локалне власти, на крају 2025. године, износио је 48 милијарди динара, што је око 409 милиона евра.
Од тога је дуг локалних власти, који је гарантован од стране Србије, износио 13,7 милијарди динара (117,2 милиона евра). Негарантовани дуг локалних власти је износио 34,2 милиијарди динара (291,9 милиона евра).
“Дуг локалне власти је у 2025. повећан за пет милијарди динара у односу на 2024. годину”, наводи се у извештају Владе.
Највећи део стања дуга локалних власти се односи на дуг Града Београда који је износио 32,8 милијарди динара – 280 милиона евра. Тако је дуг Београда износио 68,5 одсто укупног задужења локалних власти.
Следи дуг Града Новог Сада у износу од 5,7 милијарди динара, односно 48,8 милиона евра (11,9 одсто укупног).
Дуг АП Војводина износио је на крају прошле године 1,3 милијарди динара, односно 11 милиона евра (2,7 одсто од укупног дуга локалних власти), пише у извештају.
У којим валутама се задужује држава
Према подацима у извештају, удео дуга у домаћој валути у укупном јавном дугу износио је 22,5 одсто. Учешће дуга у еврима износило је је 59,5 одсто, а у америчким доларима 11,9 одсто.
Дуг у специјалним правима вучења (ММФ) чинио је 5,8 одсто јавног дуга на крају 2025.
Задуженост у „осталим“ валутама чинила је само 0,2 одсто јавног дуга.
Раст дуга у домаћој валути
Уз податак да је учешће дуга у динарима у 2008. износило 2,6 одсто, у извештају се указује да је у периоду од 2016. до 2020. дошло до значајног раста задужења у домаћој валути.
То се приписује „развоју домаћег финансијског тржишта“, емитовањем државних хартија од вредности у динарима“.
Међутим, током пандемије коронавируса и сукоба у Украјини, који је довео до раста инфлације и каматних стопа, Србија је морала у већој мери да се окрене међународном финансијском тржишту како би минимизирала трошкове задуживања.
“Током 2024. и 2025. долази до стабилизације стања на тржиштима и пада каматних стопа, те до извесног раста дуга у домаћој валути. У наредним годинама се очекује постепени и континуирани раст дуга у домаћој валути”.
Смањење изложености долару, претварање у евре
Такође се наводи да је последњих 10 година дошло до значајног пада дуга у америчким доларима. Са 32,9 одсто колико је износи удео у тој валути на крају 2015, на 11,9 одсто на крају 2025.
Са друге стране, у истом периоду је порастао удео дуга у еврима – са 39 одсто на 59,5 одсто.
„Волатилност кретања курса евра према динару је минимална, за разлику од кретања курса америчког долара, те су у наведеном периоду спроведене и своп трансакције којим је дуг из америчких долара конвертован у евре. Такође су конвертоване и обавезе из кинеских јуана и УАЕ дирхама у евре“, објашњава се у извештају.
Јавни дуг на крају марта 2026
Према доступним подацима, закључно са мартом ове године, јавни дуг износио је 39,35 милијарди евра.
Учешће јавног дуга у БДП-у, на крају овог месеца износило је 41,7 одсто, види се у документу „Билтен јавних финансија“.
На крају марта је дуг у еврима чинио 61 одсто задужења, око 21,2 одсто јавног дуга био је онај у динарима, а 12,1 одсто у америчким доларима. На специјална права вучења односи се 5,6 одсто јавног дуга, а остатак дуга био је у осталим валутама, показују подаци из марта.
Око 66 одсто јавног дуга Србије је уговорено по фиксним каматним стопама, а 34 по варијабилним каматним стопама, показује извештај из марта.
Коме смо дужни за инфраструктуру
Стање јавног дуга на крају 2025. године, по основу дугорочних хартија од вредности деноминованих у динарима, на крају године је износило 853,6 милијарди динара. Према подацима до краја марта, стање дуга по том истом основу износило је 785,4 милијарди динара, односно 6,6 милијарди евра.
По основу дугорочних државних хартија од вредности у еврима, држава је на крају године била дужна 1,79 милијарди евра, или 210 милијарди динара. Док, према подацима са краја марта ове године, стање дуга по истом овом основу сада износи 1,84 милијарде евра, или 216,9 милијарди динара.
Када се посматрају домаћи повериоци, Србија има три кредита код УниЦредит банке. Сва три се односе на финансирање пројекта саобраћајнице Рума – Шабац – Лозница.
Истој банци држава отплаћује кредит за линијску инфтаструктуру за Национални стадион у Сурчину.
Код ОТП банке, Србија има зајам за пројекат реконструкције и модернизације железничке пруге Суботица-Хоргош граница са Мађарском (Сегедин).
Два кредита код исте банке уговорена су за изградњу брзе саобраћајнице – деоница Пожаревац – Голубац, тзв. “Дунавска магистрала”. Такође и за изградњу обилазнице око Крагујевца узет је зајам код ОТП-а.
Код Банке Интеза у Србији, Србија има четири зајма за финансирање пројекта саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница.
Међу домаћим повериоцима је и Поштанска штедионица са којом држава има два уговора о зајму која се тичу Националног стадиона. Један зајам узет је за пројекат линијске инфраструктуре за стадион. Други за пројекат изградње урбане инфраструткуре и националног стадиона са приступним саобраћајницама.
Такође, код Поштанске штедионице је узет и зајам за саобраћајнице са инфраструктуром на Макишком пољу. И кредит за градњу тунелске везе између Карађорђеве и Дунавске падине.
Када је реч о домаћим банкама, Србија је узела зајмове и код НЛБ Комерцијалне банке. Са том банком уговорени су кредити за Дунавску магистралу, изградњу обилазнице око Крагујевца, те пројектовање и градњу аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад.
Кредити код страних банака
Када се ради о кредиторима из иностранства, држава зајмове има код Међународне банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, кинеске Еxпорт Импорт банке. Зајмови су уговорени и код Банке за развој Савета Европе, Немачке развојне банке, Међународног монетарног фонда, Париског клуба поверилаца.
Србија кредите отплаћује и страним владама. Између осталог Влади Руске Федерације, Влади Француске, Фонду за развој Абу Дабија, Фонду за развој Саудијске Арабије.
Међу страним пословним банкама, Србија, између осталог, има обавезе према Џеј Пи Морган Чејсу, БНП Париба, Дојче банци и Банци Кине.
Правда
СрбијаДа ли је Вучићу и Ђиласу највећи проблем могућа кандидатура Мила Ломпара за председника Србије?Извор: Форбс
