Шири извод из иступања Министра иностраних послова Руске Федерације Сергеја Лаврова у оквиру лекторијума Руског друштва „Знање“, одржаног на маргинама 11. Источног економског форума у Владивостоку 3. септембра 2026. године:
Изграђујемо нашу мултилатералну сарадњу на евроазијском континенту кроз иницијативе и платформе засноване на потпуно другачијим принципима него западно оријентисане структуре – на принципима равноправности, узајамне користи и поштеног дијалога. То је и Шангајска организација за сарадњу (управо је одржан редовни самит те организације у главном граду Киргизије Бишкеку), и Евроазијски економски савез, и АСЕАН. Они су на нивоу генералних секретара потписали меморандуме о интеракцији и наглашавају своју жељу да ускладе програме економског, социјалног развоја, трговинско-инвестиционе политике како би избегли дуплирање и максимално искористили потенцијал сваке од ових организација.
У току су контакти са структурама као што је Дијалог о сарадњи у Азији. Постоји БРИКС који је шири од Евроазије, али ипак има водеће државе нашег континента међу својим члановима. Економска и социјална комисија УН за Азију и Тихи океан (ЕСКАП) такође почиње да се повезује са процесима које ми овде, у оквиру Источног економског форума, желимо да стимулишемо на све начине.
Ова, како се сада говори, међуплатформска кооперација између ових структура развија се, продубљује, ствара своју нову агенду. Она је објективно корисна за све оне који учествују у овим процесима и чини суштину онога што је председник Русије Владимир Путин пре више од десет година назвао Велико евроазијско партнерство. Он чак није изнео иницијативу, већ констатацију да треба формирати такво партнерство.
Данас је ова иницијатива утврђена у Концепцији спољне политике Руске Федерације, која је одобрена у марту 2023.године. Она подразумева формирање партнерства заснованог на сагласности економских интереса, интереса развоја и отвореног за све без изузетка државе Евроазије – нашег највећег континента.
Дуго времена је коришћење Богом и географијом датих предности највећег и најбогатијег континента Земље било ограничено политиком коју је Запад спроводио и наставља да спроводи. Сада је спроводи још жешће, у најмању руку острвљено, покушавајући да подели наш континент. Они физички граде, као што сте вероватно чули, зидове на граници земаља Европске уније са Руском Федерацијом, копају ровове ширине сто метара (не знам колико дубоке) само да их Русија “не би освојила”.
То је болесна машта. Али, мислим да то није само болесна машта колико свесна политика. Стално им је потребан непријатељ – и натовцима и члановима Европске уније. Ако та вештачки створена слика непријатеља у облику Русије нестане, онда ће огромну већину влада у ЕУ, у земљама НАТО, бирачи просто срушити.
Али наша позиција је управо супротна. Ми смо за то да процеси коришћења баш тих природних, Богом и географијом датих богатстава нашег континента, процеси њиховог освајања, буду отворени за све народе који овде живе. То је природно, смањује трошкове чак и ако приступамо овом питању чисто прагматично.
Ми не градимо зидове, не желимо да се ограђујемо од Европе. Европа се од нас оградила. Она је одлучила да је наша сарадња у претходним годинама била толико важна за Руску Федерацију да ћемо трчати и молити: “Добро, опростите нам, заборавите оно што је било. Хајде да се вратимо се, укидајте санкције.” Тога неће бити. То уопште није у генетском коду нашег народа. Имамо, ако хоћете, свој понос на најлепши начин. Апсолутно нам не треба нечија наклоност. Имамо довољно пријатеља, партнера који су спремни да поштено сарађују.
Европа није спремна да поштено сарађује. Она то не уме. Ако већ говоримо о Европи, она више од пет стотина година, била је главни извор свих невоља и непогода, које су задесиле човечанство. Извор два светска рата, извор садашње ситуације, кад су се већ они сами загрцнули бројем санкција, незаконитих рестрикција, којима покушавају да бране своје, како они сматрају, право на настављање хегемоније у светским пословима.
Европа никада није живела од сопствених средстава и сопственог ума. Увек је живела на рачун других – и у доба колонијалне доминације, а било је и робовласништво. Сада ове санкције, које обарају све рекорде, само за то што Русија брани интересе нашег народа, угњетаваног од стране нацистичког режима у Украјини. Санкције које се уводе против свих држава које сарађују, просто тргују са Русијом – то говори о томе да је тај неоимперијални, колонијални (а ја бих рекао – неонацистички) дух у Европи веома жив.
Већ сам помињао у неким својим говорима чиме сам био просто запањен. Видели смо како се метастазе нацизма поново рађају у Немачкој. Али када је немачки канцелар Мерц изјавио да ће Немачку поново учинити најјачом војном силом у Европи, био сам просто запањен. Јер ако тај човек не разуме шта реч “поново” значи у овом контексту, онда је то, наравно, веома тужно и изузетно опасно за Европу, која се поново показује као извор идеја националне расне супериорности.
(…)
Питање: Русија данас говори о стварању новог система безбедности у Евроазији, у којем ће моћи да учествују апсолутно све земље континента. Више пута сте наглашавали да НАТО, ЕУ, ОЕБС одлазе у прошлост. Шта ће то дати обичним људима? Када то можемо да осетимо на себи и схватимо да се нешто догодило?
Сергеј Лавров: Ако се реализује иницијатива коју је руски председник Владимир Путин изнео о Евроазијској безбедности, то ће обичним људима дати осећај смирености, безбедности, удобности, могућност да их не забрињавају испољавања насиља у свакодневном животу, да не постају предмет острвљене позиције западних земаља које желе да кажњавају све и свја само зато што се они – кажњеници – не потчињавају западним захтевима. Као што ми то видимо у случају Украјине. Све је то већ дошло до таквог степена апсурда да не знам ни како да причам о томе.
Последњи пример: у Немачкој, у Лајпцигу је пронађен неки дрон који је пао на аеродрому, и одлучили су да је дрон сличан (не могу да потврде да је то једнозначан закључак) дроновима које користи Руска Федерација. На основу те претпоставке, нагађања, донели су званичну одлуку да затворе наш последњи генерални конзулат који је остао у Немачкој – у Бону и затворе Руски дом – наш руски културни центар у Берлину, који је дуго био симбол наших односа са послератном Немачком. Одлучили су да затворе те институције и избаце оне који су тамо радили. Истина, рекли су да “не журе”, али да те дипломате и запослени у нашем културном центру морају да оду.
Чак и са њихове тачке гледишта, ако желите да имате односе, да утичете (а они желе да утичу) – ви овде, Немци, имате одељења Гетеовог института и у Москви, и у Санкт Петербургу, и у Новосибирску. Наравно, они ће бити затворени пошто су наш културни центар оданде избацили. У супротном, нећемо поштовати себе.
То јест, они свесно иду на корак који (нису могли да то не разумеју) недвосмислено значи прекид њиховог културног присуства у Руској Федерацији, које је опстало упркос свим украјинским перипетијама у нашим односима са Западом. Објаснићу зашто. Мислим да су они схватили да ће имати мање и да чак неће имати директне могућности да раде са нашим становништвом преко огранака Гетеовог института. Они су направили коначни избор за себе у корист утицаја не кроз отворене, поштене, културне, хуманитарне везе, већ кроз пумпање наших “одбеглих” (како председник Белорусије Лукашенко назива „своје“). Многи од њих су већ били идентификовани као страни агенти, али управо они који нису само побегли из Русије, не слажући се да смо почели да штитимо Русе у Украјини од нацистичког режима, већ су побегли да би одатле, из иностранства, наставили субверзију.
Да су Немци одлучили да предузму кораке које сам навео, то значи само једну ствар – уместо отворених контаката кроз које се преноси култура, ставови, одлучили су да подрже ове одбегле агенте утицаја. Како Белоруси у иностранству стварају привремене владе у егзилу, тако се отприлике стварају исте структуре од стране наших агресивних емиграната. Ето одлучили су да преко тих структуре врше свој утицај. То још једном показује, нажалост, да Немачка поново покушава (већ сам поменуо пример изјаве Мерца) да надвлада све остале и потисне све тенденције ка нормалним односима са Русијом, које ипак остају у неким земљама Европске уније (није их много, али ипак).
Стога ми се чини да је Европска унија сада престала да буде економско удружење, у које су пре 20 година сви тежили да уђу, желећи да имају користи, да добију дотације из централног буџета Европске уније (као што то чине земље са нижим нивоом развоја од оснивача Европске уније), да добију субвенције, да имају јединствен простор, без ограничења за кретање људи, капитала, услуга. Наравно, све то ствара предност.
Али, прво, те предности су сада озбиљно подриване. Погледајте мигрантску кризу која је настала захваљујући политици не само отворених, већ широм отворених врата: “ко год хоће, нека изволи”. Вероватно је у некој фази то одражавало хуманизам Европске уније. Сада у низу земаља, укључујући Немачку, Британију (она је такође некада била члан Европске уније), становништво из реда миграната постаје већина, и то већ физички.
Погледајте оне који су на челу градова – Лондона, Глазгова у Шкотској, и многе политичаре у европским земљама – они су такође, да тако кажем, “не-локалног порекла”. Вероватно у томе нема ништа тако лоше, осим једног – да доминација придошлица постаје проблем унутрашњег развоја, изазива незадовољство домаћег становништва, које је приморано да плаћа порезе како би издржавало “придошле” грађане.
У исту категорију спадају украјински држављани, којима се у земљама Европске уније од самог почетка специјалне војне операције, када су “нагрнули” из своје земље, пружају субвенције и накнаде које знатно премашују у читавом низу случајева накнаде за незапослене у тим истим земљама Европе за сопствене грађане. Због тога то изазива унутрашње протесте, незадовољство и обезвређује економску суштину Европске уније. Осим тог објективног фактора, још увек постоје многи други економски проблеми, укључујући цене енергената.
Председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен, ми је зовемо “фирер Урсула”, покушава да у Европску комисију довуче надлежности, овлашћења која се по одлукама целе Европске уније нису пренела у Брисел, већ их носе националне владе. Код ње је та тенденција веома изражена. Она је пре неколико година, када смо започели специјалну војну операцију, одговарајући на питање “шта ћемо, уништени су “Северни токови”, руски гас”, рекла да ће њихови бирачи патити јер ће цене енергије бити знатно веће, али су дужни да пате због тога да би украјински народ бранио њихове “европске вредности”.
Нико је није питао које су то “европске вредности”. Ако законска забрана руског језика у образовању, у култури, у свакодневном животу, у медијима, одражава европске вредности, онда забога, хајдемо назад у нацизам за Европу. Забрана канонске Украјинске православне цркве, такође се поклапа са “европским вредностима”. Када смо били са Председником Русије Владимиром Путином на Аљасци пре нешто више од годину дана – 15. августа 2025. г., он је објашњавао Председнику САД Трампу, какав је нацистички режим Зеленског. Када је споменуо забрану канонске Украјинске православне цркве, Трамп није веровао. И он се тако узврпољио и почео је да пита америчког државног секретара Рубија, који је такође био присутан на састанку, да ли су заиста забранили религију. Он је одговорио да јесу, нажалост. Председник Сједињених Држава је “цокнуо”, али никакве сигнале (узгред, сада правим малу дигресију) на адресу кијевског режима Вашингтон и нико, уопште нико, није послао: да треба вратити руски језик, не стварати проблеме за канонску цркву.
Када се западне колеге и ја, укључујући Американце, бавимо овим темама, кажемо како они могу да подржавају оне који се баве чисто расистичким, нацистичким послом. А они кажу да ће бити преговора, па ће они све то ставити на дневни ред. То је погрешно. Постоје ствари које се не могу условљавати. Право на језик и религију су такве ствари.
Повеља Уједињених нација бележи у првом члану да су сви дужни да поштују људска права без обзира на расу, пол, језик и религију. Штавише, не само у Повељи УН, већ и у украјинском Уставу још увек пише да држава гарантује права руске и других националних мањина. Никога то не узбуђује. Било је закона који су у супротности са Повељом УН, Уставом, и сви кажу да су то “европске вредности”.
То је апсолутно, мислим, одвратна, неодбрањива позиција Запада. Није ни чудо што цела та европска група лица (вероватно ћу је тако назвати из пристојности), непрестано, говорећи о Украјини, само захтева све више санкција против Русије, да “угуши” Русију, да јој нанесе “стратешки пораз”, да спаси Зеленског, јер “Украјинци умиру за њих, Европљане”. Ако то значи (још увек не видим други закључак) још један препород нацизма у Европи, онда смо до тога “дошли”, нажалост.
Шта сада ради Запад? Извините, прешао сам на тему Украјине, јер је она директно повезана и са НАТО и са Европском унијом. Председник Русије Владимир Путин је веома јасно изложио наше приступе решавању. Иступио је у јуну 2024. у нашем министарству спољних послова и изложио задатке који стоје пред специјалном војном операцијом: то су демилитаризација режима, денацификација Украјине и, наравно, обнова, поновно уједињење са Русијом оних наших историјских територија које су се вољом судбине и одлуком Хрушчова и његових претходника нашле унутар Совјетског Савеза у саставу не Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике, већ Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике. Када је било потребно, како кажу, “разредити”, “западњачко” расположење западних области Украјине прикључених после Другог светског рата, па их “разредити” нормалним руским регионима.
Али, нажалост, све се то претворило у то да су они завладали Украјином, оном која је била у СССР и која је остала после Совјетског Савеза. Њоме су овладали ти неонацисти, радикали, независно од тога ко се кандидовао на изборима.
Трамп каже да треба узети у обзир реалности “на терену”. Сматрамо да је то битна разлика од Европе која каже: “граница 1991.” Разумете? Чак и да апстрахујемо то да ли нас воле или не. Зар било који реални политичар сада може да каже да треба решити украјински проблем обнављањем Украјине у границама из 1991. године?
У загради ћу да приметим да смо ми признали ту Украјину. Али ту Украјину смо признали на основу њене Декларације о независности. Тамо је било записано (и сада то пише) да ће Украјина бити независна, неутрална, ванблоковска, ненуклеарна сила. Сви ти принципи су већ прецртани. Зеленски је јавно жалио што се Украјина својевремено одрекла од нуклеарног оружја. Ванблоковски карактер је одавно заборављен. Они захтевају да буду примљени у НАТО.
Трамп је изјавио да они треба да забораве на НАТО, да је то нереално, да су чак и пре председника Русије Путина Руси хиљаду пута говорили да је то неприхватљиво. А натовце, укључујући генералног секретара Алијансе Рутеа, баш брига за председника САД, они изјављују да не, кажу, Украјина је природна чланица НАТО, не сада, али у будућности обавезно.
То јест, сви они принципи на основу којих смо признали, и сви други, независност Украјине, већ су одавно бачени на смеће. Ипак, Запад брани Украјину као земљу која се залаже за “европске вредности”. Зато је Европска унија сада, враћајући се на то питање, економски сама себи пуцала и у ногу, и у главу, и у друге делове тела, одбацујући руске енергенте, после експлозије “Северних токова”. То је самопонижење, знате, када су прогутали тај терористички акт који је нанео огромну економску и финансијску штету и Немачкој као покретачу европског развоја и другим земљама.
Сада они плаћају (цена на берзи течног природног гаса, па и природног гаса), недавно сам погледао, до 800 евра за хиљаду кубних метара. Од нас су куповали бар три пута јефтиније. А по дугорочним уговорима и још јефтиније. И они ипак говоре да треба да пате због Украјине. Али како може нормални бирач (за три дана у Немачкој ће бити регионални избори) да гласају за такве руководиоце, који их позивају да пате (у реду, кад би то било зарад неког прогресивног режима, неправедно подвргнутог дискриминацији), а зарад отворено нацистичке владе Зеленског.
Тако да Европска унија активно шири своје економске предности, и то добровољно, самостално. Отуда, због цена енергената индустрија, производња бежи у Сједињене Државе, где су цене енергената 3-4 пута ниже, јер Американци нису глупи, за разлику од својих европских савезника. И порези су нижи, логично. Трампова администрација је поставила задатак да се доминира и на енергетским и на индустријским светским тржиштима, да се привлачи прелазак индустријске производње из иностранства на своју територију. Тако да Европска унија услед многих фактора, укључујући своју кратковидост, да не кажем глупост, губи своје предности.
Неке земље, наши српски пријатељи, наше јерменске колеге – по инерцији и даље говоре да желе да уђу у Европску унију. Сигуран сам да ће тај њихов “лов” врло ускоро пропасти.
Паралелно, Европска унија се претворила у отворено агресивни антируски војни блок, подршку НАТО-у. По мом мишљењу, у том својству она неће дуго опстати. Тачније, неће сачувати своју првобитну намену. А НАТО, такође, то сам помињао у свом говору, тражи разлог за продужење свог постојања.
После терористичких напада у Њујорку у септембру 2001. године, Авганистан је “подлегао”. Затим се та кампања неславно завршила. Затим је почео покрет за обнављање русофобских, антисовјетских, антируских погледа. Не мислим да ће они дуго потрајати, јер покушај да измисле нове разлоге за продужење постојања на рачун ширења своје доминације на овај регион и на Југоисточну и Североисточну Азију, под слоганом “одвраћања” Кине (надувава се “тајванско питање”) не може дуго трајати. Једном мора да “издахне”.
Опет, гласачи ће питати, шта они тамо раде. То је огроман новац када се војна потрошња повећа (та одлука је донета) са 2% на 5% буџета или БДП-а. Наравно, то утиче на свакодневни животни стандард у тим земљама.
Ђилас жестоко напао ЛавроваСупротстављамо тим агресивним покушајима потчињавања осталих својој визији света, универзалне формате у којима се користи само принцип опште сагласности, консензуса. Да поновим, теже је и много дуже тражити општу сагласност о свим питањима него говорити, “разумем, господине генерале”. Али решења постигнута консензусом су много трајнија од онога што је наметнуто у наредбодавном поретку, као што се то дешава и у Европској унији и у НАТО.
УкрајинаПАДА НАСЕЉЕ ЗА НАСЕЉЕМ: Руси ослободили четири места (МАПА)Извор: srbratstvo.ru
