Професор Београдског универзитета Мило Ломпар оцењује да би изборни резултат могао опредељујуће деловати на понашање политичких актера у постизборном периоду, наводећи да релативно убедљива победа стране која изазива власт битно смањује могућност оспоравања исхода гласања.
“Релативно убедљива изборна победа, од нпр. пет одсто разлике за антирежимску страну, битно смањује могућност оспоравања. То би омогућило да режим доста оклева у случају да је спреман да примени некакве мере репресије, провокације, криминалних радњи и сл., чему је иначе склон. Ако буде уједначен резултат, условно пата карта, може се очекивати да обе стране буду везане за свој резултат, а да се у неком тренутку и стицају околности појаве страни чиниоци као арбитри. И то је један од могућих сценарија”, истакао је професор Ломпар за портал “Симптом”.
Он није желео подробније да се бави питањем термина избора, а упитан може ли се стишати политичка криза и унормалити донекле стање у земљи након њиховог одржавања, казао да разрешење кризе умногоме зависи од тога шта би та нова хипотетичка власт урадила, планирала итд.
Свакако би, истиче, нова власт морала да “направи биланс постојећег стања, а онда и покуша да пронађе могућност да друштво води ка центру”.
“То практично значи да би владу чинили условно гледано десни и леви центар и то би могао бити један доминантни ток. Стога би било веома важно да буду заступљени и национални чиниоци у власти јер је веома тешко из перспективе левице, па и центристичке равни, пацификовати ову врсту ‘популистичког национализма’, емитованог од владајуће странке. У неком смислу, због равнотеже дакле, пресудно је учешће у новој власти и националних чинилаца”, процењује професор Ломпар.
На констатацију да је пред “побуњеном Србијом” велико, судбоносно питање избора, које многи колоквијално описују – “или Србија или мафија”, и да се покаткада чини као потпуно невероватно да се у таквим околностима – када након 14 година делује да се заиста пружила прилика да се обори власт Српске напредне странке – цела антирежимска страна, уместо да се сабира, дели (како ствари стоје антирежимски фронт подељен је у четири-пет целина), Ломпар каже да некакво потпуно сагласје тих двају фактора (студентски и опозициони актери) није ни реално а ни могуће, али понавља да су “опозиционе странке својим деловањем током прошле године у извесном смислу сачувале режим”.
“То се догодило од јануара до марта 2025, када оне нису напустиле Скупштину, а требало је режим учинити апсолутно делегитимисаним унутар установа, пошто је већ био делегитимисан на улици. То нико не може да оспори нити да им превиди”, сматра он.
Према његовом мишљењу, много ће, у датим околностима, у погледу односа студенти – (сваколика) опозиција и утицаја на расподелу резултата између њих, зависити и од курса који заузме студентска листа уочи избора, тј. од одабира људи који ће је репрезентовати.
“Унутар студентског покрета имате активности разних групација и формација, од стране људи наклоњених покрету, и многи се боре за свој утицај. Ако листа заузме изразито програђански курс, онда ће странке проевропске опозиције имати проблем јер се може догодити да буду ‘покупљени’ и њихови гласачи. Истовремено, то би отворило простор за националне странке да материјализују остављање много националних гласача без доброг одговора када је реч о студентској листи. Ако пак студентска листа, што нема назнака да ће се то и десити, буде заузела изразито пронационални курс, онда би за ове друге била шанса”, оцењује Ломпар.
Професор наводи да је највећа опасност за опозиционе странке да студентска листа заузме уравнотежен став и позицију, где би дошло до равноправног учешћа људи грађанске и националне оријентације, и онда би, сматра, обе групације опозиције биле у проблему.
Каже и да би требало узети у обзир и то да “режим има своје разлоге да фаворизује опозиционе странке науштрб студентске листе”.
Симптом.рс
