Потпредседница Странке слободе и правде и народна посланица Мариника Тепић упутила је званичне дописе италијанском тужилаштву, Финансијској полицији и амбасадору Италије у Србији поводом седам некретнина у Трсту које повезује са високим функционерима СНС-а и њиховим сарадницима. Тепић од италијанских органа тражи да провере порекло новца којим су некретнине купљене, токове новца и утврде постоје ли елементи прања новца и других кривичних дела.
Након што је прошле недеље објавила податке о пет станова и два пословна простора у Трсту, Тепић је документацију о тим некретнинама сада доставила надлежним органима у Италији.
У дописима које је упутила италијанским институцијама наводе се дугогодишњи директор ЈВП "Воде Војводине" Срђан Кружевић, потпредседник Скупштине АП Војводине Дамир Зобеница, заменица шефа кабинета градоначелника Новог Сада Душица Ђуран, која је Кружевићева супруга, као и њихов пословни партнер Александар Ђуричковић.
"Стан до стана, купљени истог дана код истог нотара"
Тепић у допису указује на податке из италијанских катастарских докумената, посебно издвајајући чињеницу да су поједине некретнине куповане истог дана, у истој згради и код истог нотара.
"Пет некретнина води се на Срђана Кружевића, док је Дамир Зобеница купио стан у истој згради, на истом спрату и истог дана када и Кружевић - стан до стана. Некретнину у Трсту поседује и Кружевићева супруга Душица Ђуран, а стан одмах поред њеног, у истом дану и код истог нотара, купио је Александар Ђуричковић. Посебно истичем да су поједине куповине обављене у истом дану и оверене код истог нотара", наводи Тепић у допису италијанском тужилаштву.
Она од италијанских органа тражи да испитају порекло новца којим су некретнине плаћене, наводећи да је реч о имовини људи који су међусобно политички, породично или пословно повезани.
"Говоримо о седам некретнина у другој држави, концентрисаних око међусобно политички, породично и пословно повезаних лица, која су у време стицања имовине управљала јавним функцијама и јавним ресурсима Србије. Зато ово више није само питање непријављене имовине српских функционера, већ могућег транснационалног финансијског криминала", упозорава Тепић.
Тепић је од италијанске Финансијске полиције и правосуђа затражила да се провера не заустави на томе ко се формално води као власник некретнина.
Тражи да се утврди порекло новца којим су станови и пословни простори купљени, провере токови новца, банкарски рачуни и нотарски записи, као и да се утврди да ли су купци приликом куповине третирани као политички експониране особе (ПЕП).
"Посебно захтевам да италијански надлежни органи утврде порекло новца којим су ове некретнине купљене. Због тога молим да се не провери само формално власништво, већ да се прате токови новца. Да ли су купци приликом куповине били идентификовани као стране политички експониране особе (ПЕП) и да ли новац уложен у некретнине у Трсту потиче из корупције, злоупотребе јавних ресурса, проневере и незаконитог извлачења средстава из јавних предузећа?", стоји у допису.
Тепић је затражила и да италијански органи испитају постоје ли елементи кривичних дела прања новца (рицицлаггио и ауторицицлаггио), као и улогу посредника у куповини некретнина.
У допису се наводи и могућност замрзавања имовине уколико резултати истраге покажу да за то постоје законски услови.
"Одакле вам новац?"
Тепић објашњава да се италијанским институцијама обратила зато што, према њеним речима, институције у Србији годинама не дају одговор на питање о пореклу имовине људи који обављају јавне функције.
"У Србији институције годинама одбијају или нису способне да дају одговор на најједноставније питање које грађани постављају људима на власти: Одакле вам новац? Зато данас исто питање постављам институцијама Републике Италије, али уз документацију која омогућава да се одговор пронађе кроз банкарске рачуне, нотарске уговоре, катастар и финансијске токове", поручује Тепић.
На крају дописа Тепић од италијанских институција тражи да утврде да ли новац којим су некретнине купљене има законито порекло.
"Ако је новац стечен злоупотребом власти и јавних ресурса у Србији, а затим претворен у станове и пословне просторе у Трсту, државна граница не може бити граница истраге. Уколико је порекло новца законито, финансијски траг ће то показати. Уколико није, очекујем да Република Италија неће дозволити да њен финансијски систем буде сигурна лука за новац који потиче из корупције и криминала. Границе држава постоје, али границе за истрагу прања новца не смеју постојати", закључује Мариника Тепић.
Нова.рс
