Милош Јовановић: Предстојећи избори дизајнирани као последња етапа националног слома, односно последња етапа коначне победе политике Запада у Србији

Предстојећи ванредни парламентарни избори биће најсудбоноснији од увођења вишестраначја, јер су дизајнирани као последња етапа српског пораза и понижења“, каже у разговору за Данас Милош Јовановић, лидер Нове Демократске странке Србије и додаје да не верује у мирну предају власти, иако би, како каже, волео да греши.

Зашто су то најсудбоноснији избор?

То је последња етапа националног слома, односно последња етапа коначне победе политике Запада према овом делу света, победе политике Запада у Србији и међу Србима.

Та политика подразумева Србију без Косова и Метохије, Србију која неће бранити Републику Српску, Србију која прихвата западну пропаганду о рату у бившој Југославији као некакву историјску истину, Србију која више никада неће баштинити ни националну идеју, а камоли националну амбицију. Једном речју, победа те политике подразумева Србију која ће као нација неславно и заувек сићи са историјске позорнице.

Има ли ту мало претеривања?

Уосталом, први пут постоји ризик да се већинско патриотско осећање српског народа и грађана ове земље избрише прво са политичке, а потом и са јавне сцене. Након тога би оно временом неминовно нестало и у народу. Реакције на смрт Ратка Младића су у том погледу биле савршен показатељ. И зато улог ових избора никада није био већи.

Од њих зависи да ли ћемо као нација наставити борбу за наше виталне интересе, борбу истрајну, промишљену, рационалну и дуготрајну за шта се ми, као аутентична десница залажемо и спремамо, или ћемо се као нација коначно предати и нестати. Иако национални опстанак данас виси о танком концу, та струна је ипак жилавија него што многи мисле.

Чини се да са напредњацима, па и радикалима имате сличне ставове по питању хашких осуђеника. Да ли је то Нови ДСС одступио од свог претече ДСС који је изручио Хагу велики број генерала, па и Слободана Милошевића?

Олако и тенденциозно питање, али хајмо редом. Прво, Хаг је невероватна срамота за све нас као државу и народ. Нема пуно примера у историји да је једна држава у миру испоручила непријатељској страни свој комплетан политички и војни врх. Чак ни Јапан није дао свог цара након две нуклеарне бомбе. Укаљали смо тиме свој образ као ретко кад у историји.

Што се одговорности тиче, хајмо и ту редом. Слободан Милошевић је прихватио и потписао обавезу сарадње са Хашким трибуналом која стоји црно на бело у Дејтонском споразуму. Држава под Слободаном Милошевићем је изручила првог оптуженика Хагу – Дражена Ердемовића. Зоран Ђинђић је направио затим недопустиву историјску грешку изручењем само Слободана Милошевића.

Могао бих да вам кажем да је од тог тренутка више било немогуће заврнути славину и да је Војислав Коштуница онда покушао само да уреди ту сарадњу. Могао бих да вам кажем и да за време власти ДСС нису изручени ни Радован Караџић ни Ратко Младић и да би тако и остало да је ДСС наставио са својим учешћем у власти. Али све је то у суштини небитно.

Остаје чињеница да смо се осрамотили сви заједно као народ и као нација. Не морамо приде, да прихватимо и лажи наших непријатеља и њихову верзију ратова у бившој Југославији као истину јер њихова верзија то напросто није.

Против сте уласка у ЕУ, а чини се да вам се Вучић и СНС убрзано приближавају у том ставу?

Нажалост за Србију, нико се нама политички не приближава и сви су они политички сличнији једни другима – заиста сви – него што је ико од њих нама. И то јесте озбиљан проблем за земљу. Има ту много потуричког духа и интелектуалне и моралне слабости. И жао ми је што овако говорим.

Свестан сам и ризика да испадамо претенциозни, и лично ја, али заиста ми се чини да ствари тако стоје. Уосталом, тужна је и трагична чињеница да у Србији још увек немамо истинску дебату о такозваном европском путу. Елите које помињете је избегавају и раде иза леђа народа. И то је напросто чињеница. А Вучић је већ на том европском путу довољно зла нанео земљи да би могао бити изопштен из екипе.

Ипак, да ли бисте у постизборну коалицију могли са напредњацима, ако они победе?

Кратко и јасно: не. И то смо рекли још 2023. године након прихватања противуставног француско-немачког споразума. Од тада се, страшна издаја државе и националних интереса допунила физичким насиљем власти према сопственим грађанима чиме смо у потпуности изашли из равни политике. Власт која ломи вилице бејзбол палицама или која некажњено сакати пензионере у полицијским станицама, не само да је изгубила право да влада, већ за та недела мора да одговара.

Улазите ли данас у равноправну изборну кампању, са бољим изборним условима?

Услови никада нису били гори. И зато смо се ми, са колегама из парламентарне опозиције, залагали за прелазну владу чији би једини задатак био да организује слободне и демократске изборе. Овако смо као друштво ушли у једну неизвесну ситуацију, јер недемократски избори могу само да продубе иначе тешку политичку и друштвену кризу. Зашто смо одабрали пут избора без промене услова већ није питање за мене.

Верујете ли да ће СНС и њихови коалициони партнери у медијима који су под њиховом контролом напокон имати једнак третман као и сви остали учесници избора?

Они су годинама у позицији у којој медијски нико други осим њих ни не постоји.

Недавно сте писали Мањи Грчић, директорки јавног сервиса, да ли сте добили неки одговор?

Нисмо добили никакав одговор, нити смо конкретан одговор очекивали. Оно што очекујемо јесте да људи са Јавног сервиса – а на првом месту његово руководство – схвате да имају, осим што морају да поштују законски оквир, и велику одговорност за све оно што нас као државу и друштво очекује у периоду који је пред нама и да од те одговорности нико не може да побегне, ни они, ни ви, ни ја.

Сада је јасно да неће бити референдумске атмосфере и да ће бити више опозиционих колона. Постоји ли неки договор бар о међусобном ненападању међу противницима режима и заједничкој контроли бирачких места?

Студенти нису разговарали ни са ким до сада о томе нити показивали жељу за тако нечим. Немам проблема са таквим ставом. Са осталим опозиционим актерима постоји одређени вид комуникације и сарадње када је реч о контроли избора. А међусобних напада нема, барем не када смо ми у питању.

Позивали сте десно оријентисане странке да вам се придруже, али се аутентична десница свела само на Нови ДСС и Монархисте?

Потпуно сте у праву, свела се само на нас јер никог другог и нема. И зато сам стално понављао да уопште није битно ко чини аутентичну десницу већ је битно шта она представља. А реч је о политичкој снази која има јасан став према ЕУ, а тај став гласи да је сарадња пожељна и преко потребна и да ћемо учинити све да је поспешимо.

Али да чланство Србији доноси више штете него користи и да су неки услови – попут признања сецесије Косова и Метохије или прихватања некакве историјске кривице за ратове у бившој Југославији – за нас неприхватљиви.

Да не причамо о некаквим вредностима попут истополних бракова које свака држава чланица мора да призна или опасности за опстанак наше пољопривреде. С друге стране, национално одговорна политичка снага мора да има за главни циљ смену актуелног режима који не само што је корумпиран и криминалан, већ је спроводи дубоку анти-националну политику што се најбоље види на примеру Косова и Метохије.

Истински национално одговорна и исконски демократска, рационална и промишљена, без, да позајмим израз од Слободана Селенића, „паланачког космополитизма“ који тако видно краси наше политичке и медијске елите – то је аутентична десница о којој говорим. И да, свела се само на нас.

Тврдите да без аутентичне деснице неће моћи да буде формирана будућа власт, а истраживачи јавног мњења наводе да нећете прећи цензус?

Сва истраживања која су до сада рађена су у потпуности безначајна. Рађена су на слепо, без познатих полазних параметара. Сада се магла развејала. За пар дана ће до краја све постати јасно. Ко иде на изборе, како иде на изборе, са којим људима и са каквим политичким идејама и програмима.

Другим речима, тек сада почиње део трке у којој наше предности долазе до изражаја. А нема веће слабости када се бавите политиком без политичких идеја. За разлику од других, ми тај проблем никада нисмо имали. При томе, не заборавите једну чињеницу. На прошлим изборима сте имали тачно пола милиона људи који су били против Вучића, а гласали су за три патриотске опције. Где данас могу да оду ти гласови осим, у највећем броју случајева баш нама – аутентичној десници.

Можда су променили мишљење?

Да ли стварно мислите да ће ико од тих петсто хиљада људи дати глас листи која нема јасан став о ЕУ, самим тим ни о Косову и Метохији, осим оног начелног, излизаног и лажног „и Косово и Европа“, листи коју подржавају Демократска странка, Покрет слободних грађана или Зелено леви фронт, листи на којој је Јово Бакић?

Таквих људи, ако уопште буде, неће бити много. Зато је пут пред нама широк, а циљ јасан – да остваримо најбољи резултат до сада и да без нас не постоји могућност формирања Владе.

Никога наравно нећемо уцењивати, али мора се у најмању руку отворити могућност за промену политике, за расправу о промени политике. Ми смо рецимо једини гарант отварања расправе о тзв. Европском путу Србије и ако ни због чега другог, наша листа је због тога значајна.

Кад крећете у изборну кампању и одакле и како ће она изгледати?

Ми смо у кампањи већ више од годину дана. Она је наравно теренска, а медијска ће бити у оној мери у којој медији уопште буду отворени. Од медијског плурализма ће у крајњем исходу зависити и степен нелегитимности ових избора.

Које теме ће бити носеће у вашој кампањи. Да ли ћете посетити јужну српску покрајину?

Однос према ЕУ од кога у буквалном смислу зависи скоро све што се тиче будућности и државе и народа – од одбране територијалне целовитости до цивилизацијског модела друштва – објективно јесте прва и најважнија тема, свидело се то некоме или не. Модел економског развоја земље представља другу и повезану тему. Питање је како изградити јаке темеље економског напретка и просперитета који сада не постоје ни у траговима јер је све, када говоримо о макроекономији, само димна завеса.

Трећа тема се тиче политичког система, како изборног система и партијске државе тако и нужне децентрализације земље. Ту је коначно и неколико важних секторских питања, на првом месту питање здравства и здравствене заштите. За сва ова питања имамо јасну визију.

И да, посетићемо и нашу јужну покрајину током кампање, као што увек чинимо.

Ко ће све бити на вашој изборној листи?

Професор др Бранислав Ристивојевић, Професор др Александар Поповић, професор др Ружица Игић, професор др Милош Станковић, др Бојан Димитријевић, професор др Синиша Атлагић, Предраг Марсенић и много других чланова странке, озбиљних људи, образованих људи, људи честитих који се боре верујући у идеју велике Србије.

Уколико противници режима 25. октобра победе на изборима, очекујете ли да ће Вучић мирно предати власт, или се уместо тога могу очекивати сукоби и још веће тензије?

Не верујем у мирну предају власти, али не можете ни да претпоставите колико бих волео да у томе грешим. Поодавно не можемо више као нација себи да дозволимо луксуз било унутрашњих, било неких других сукоба.

(Данас)