Лидер покрета „Ми – снага народа“ Бранимир Несторовић најавио је да намерава да се кандидује на наредним председничким изборима, истичући да, упркос здравственим проблемима и политичким притисцима, не планира да се повуче из политике. У разговору са Јованом Романићем у емисији „Актуелно“, Несторовић је говорио о изборним резултатима, будућности политичке сцене, студентској листи, односима са Западом и Русијом, али и о томе шта очекује Србију у наредном периоду.
Осврћући се на последња политичка дешавања, Несторовић је оценио да исход избора за њега није био велико изненађење, али да је покушај разбијања покрета „Ми – снага народа“ представљао неочекиван потез. Према његовим речима, још током пролећа постојала су истраживања која су показивала да Александар Вучић нема довољну подршку за сигурну победу, због чега сматра да се иза политичких процеса налази договор о контролисаној промени власти.
Несторовић је посебно указао на помиловања појединих особа повезаних са новосадским случајем, као и на, како је оценио, промену у Вучићевом политичком понашању. Сматра да актуелни председник више не делује као човек који се бори да задржи власт по сваку цену, већ као неко ко је постигао договор о сопственој будућности и положају најужег круга сарадника.
„Он не делује као неко ко је изгубио изборе, него као неко ко је скинуо бригу“, рекао је Несторовић, додајући да не очекује масовна хапшења нити потпуно демонтирање постојећег система. Према његовој оцени, могуће је да ће поједини људи напустити земљу, док ће се политичка структура делимично променити, али ће њени основни механизми остати сачувани.
Говорећи о студентској листи, Несторовић је оценио да је она искористила огромну енергију која се појавила током протеста, али да није реч само о студентском покрету, већ о ширем народном незадовољству. Сматра да је унутар листе присутна велика идеолошка разноликост и да се утицај појединих политичких група не поклапа са њиховом стварном подршком међу грађанима.
Посебно је указао на недостатак јасног политичког програма и препознатљивог лидера, оцењујући да ће се прави проблеми појавити тек приликом формирања нове владе и преузимања одговорности за конкретне одлуке.
Као кључна питања издвојио је Косово и Метохију, однос према санкцијама Русији, европске интеграције и економску политику. Упозорио је да би различити ставови унутар студентске листе могли да доведу до озбиљних неслагања, нарочито када њени представници буду морали да се изјасне о најважнијим државним питањима.
Несторовић је подсетио и да формирање владе подразумева много више од избора министара, јер новим људима треба време да се упознају са радом министарстава, кадровима и институцијама. Због тога је поновио да је раније предлагао техничку владу која би најпре снимила стање у држави и извршила ревизију бирачких спискова.
„Ми – снага народа“ преживео покушај разбијања
Велики део разговора био је посвећен унутрашњој кризи у покрету „Ми – снага народа“, која је, према Несторовићевим речима, кулминирала непосредно пред изборе. Он тврди да су поједини људи који су требало да буду кандидати за посланике покушали да спрече покрет да учествује на изборима, користећи спорну документацију и фалсификоване потписе и печате.
Несторовић је навео да су ти људи претходно били искључени из покрета, али да су потом Републичкој изборној комисији и другим институцијама достављали захтеве којима су оспоравали његово право да прикупља потписе и учествује у изборном процесу.
Према његовој процени, покрет је могао да освоји око седам одсто гласова, што би значило приближно 30 посланичких мандата. Сматра да би такав резултат значајно утицао на формирање будуће парламентарне већине, због чега је покушај да се покрет уклони са избора имао шири политички значај.
Ипак, тврди да је криза показала ко заиста стоји уз покрет. Навео је да су од 140 одбора само три делимично напустила организацију, док је интересовање нових људи порасло. Одбацио је оптужбе да је близак СНС-у, подсећајући да су, како тврди, покрету обустављана средства за финансирање и да су постојали покушаји да му се онемогући излазак на изборе.
Несторовић је критиковао и досадашњу опозицију, за коју сматра да је изгубила политички значај, а посебно је поменуо Милоша Јовановића, са којим је, како је навео, раније имао договор да се међусобно не нападају.
Најавио председничку кандидатуру и упозорио на притиске на Србију
Најважнија порука разговора стигла је када је Несторовић говорио о будућим политичким плановима. Одговарајући на питање о следећем потезу покрета, поручио је да ће се, уколико га здравље послужи, кандидовати на председничким изборима.
„Ја ћу се кандидовати на изборима за председника. Не знам шта ћу урадити, али морамо да се боримо“, рекао је Несторовић.
Он је оценио да се Србија налази у важном геополитичком тренутку и да би промене у међународним односима могле да отворе простор за већу самосталност земље. Као главне спољне притиске издвојио је захтеве Европске уније у вези са санкцијама Русији и Косовом и Метохијом, наглашавајући да Србија не сме да занемари значај односа са Москвом, посебно када је реч о енергетици.
Говорећи о Европи, изнео је оцену да се Европска унија суочава са дубоком економском и политичком кризом, а као примере промена навео је раст подршке десничарским и суверенистичким странкама у појединим европским државама. Посебно је говорио о политичким поделама у Пољској, расту подршке Алтернативи за Немачку и положају Марин Ле Пен у Француској.
Несторовић је изнео и своје виђење будућег завршетка рата у Украјини, тврдећи да ће Русија изаћи као победник и да ће САД након окончања сукоба укинути санкције Москви. Такође је говорио о могућем приближавању Вашингтона и Москве, укључујући економску и инфраструктурну сарадњу.
Унутрашње политичке прилике у Србији повезао је са ширим геополитичким процесима. Упозорио је на могуће притиске на Српску православну цркву, Републику Српску и Војводину, оцењујући да би питање аутономије покрајине могло поново да постане значајна политичка тема.
На крају разговора Несторовић је говорио о могућности нових парламентарних избора, али и о будућности јавних предузећа. Посебно је критиковао идеје о продаји Електропривреде Србије и Телекома, оцењујући да би такви потези представљали наставак распродаје државне имовине.
Он сматра да ће наредни период донети велике политичке потресе и да нова власт, уколико буде формирана, неће имати лак задатак да одржи јединство. Према његовим речима, Србију очекује период транзиције, а кључно питање биће како ће се земља позиционирати у свету који се мења.
СрбијаЗдравко Понош поднео оставкуИзвор:Правда
