Суша, болести у сточарству и пад приноса додатно су погоршали стање у српској пољопривреди, а последице би могле да се осете и на тржишту хране током наредног периода.
Како је пренео Н1, агроекономиста и професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић упозорава да су поједини усеви већ претрпели велике губитке, док се сточари суочавају са озбиљним економским последицама.
Према његовим речима, у појединим деловима Србије ове године неће бити ни жетве кукуруза. Колеге са терена, како наводи, преносе да на подручју од Кикинде до мађарске границе уопште неће бити жетве, док је неизвесно да ли ће се део биљака моћи искористити макар за силажу због дуготрајног сушног периода и веома високих температура.
Слична ситуација забележена је и у Мачви, где на појединим парцелама клип није успео ни да се формира пре почетка суше.
Шеварлић оцењује да је стање са сојом још лошије, док се сунцокрет за сада одржава само на парцелама на којима је примењена квалитетна технологија производње, уз одговарајуће ђубрење и улагања. Додатни проблем представљају најезде птица које оштећују усеве сунцокрета и пре почетка жетве, због чега остаје неизвесно колики ће принос на крају бити остварен.
Говорећи о сточарској производњи, сматра да је реакција надлежних ветеринарских служби на појаву свињске куге закаснила. Истиче да ће највећи изазов бити надокнада директне и индиректне штете. Директна штета односи се на еутаназију заражених грла, док индиректна подразумева прекид производње, потребу за набавком приплодних крмача, нерастова и прасади за тов.
Посебан проблем, додаје, имају и газдинства на којима није потврђена свињска куга. Због ограничења продаје, прасад која су требало да буду продата по највишим ценама прерастаће у товне свиње чија је тржишна вредност знатно нижа. Многи произвођачи притом нису планирали нити обезбедили довољне количине сточне хране за продужени тов, што додатно повећава њихове трошкове.
Када је реч о болести оваца регистрованој на административној линији између централне Србије и Косова и Метохије, Шеварлић наводи да је, према информацијама којима располаже, ситуација за сада локализована.
Он подсећа да је прошлогодишња суша била израженија, али оцењује да ове године додатни проблем представља дуг низ дана са екстремно високим температурама. Како каже, биљке због таквих услова практично не могу нормално да функционишу, листови горе, а чак је и код усева под наводњавањем неизвесно колики ефекат заливање може да оствари током овако интензивних врућина.
Због свега тога, сматра да ће Србија вероватно поново морати да увози прасад за тов, као и замрзнуто месо из земаља Европске уније, Бразила, Аргентине и других држава. Посебно упозорава да ће пољопривредници који немају додатне изворе прихода ван својих газдинстава бити у веома тешком положају, нарочито они који су се специјализовали за свињарство.
Шеварлић оцењује да би држава, уместо организовања предизборних кампања по шаторима ради придобијања гласова на селу, средства требало да усмери на помоћ пољопривредним произвођачима.
На питање да ли би од јесени могли да поскупе млеко, млечни производи, хлеб и пекарски производи, одговара да садашње цене хране нису последица цена пољопривредних сировина.
Према његовим тврдњама, цене сировина остале су приближно на нивоу од пре десет година, док су репроматеријал и средства за производњу у међувремену значајно поскупели.
Као кључне разлоге високих цена наводи велике марже трговачких ланаца, за које сматра да држава не успева да их ограничи, као и утицај увозничког лобија. Тврди да држава, увозници и трговински ланци имају заједнички интерес јер раст цена повећава и приходе од пореза на додату вредност.
Према његовој оцени, због таквог приступа мање пажње посвећује се питању да ли ће будуће генерације имати услове да остану и раде у српским селима.
Говорећи о мерама које је држава, по његовом мишљењу, требало раније да спроведе, Шеварлић наводи да је пре свега била неопходна комасација земљишта у централној Србији.
Подсећа да је тај посао у Војводини углавном завршен, док је у централном делу земље просечна величина парцеле око 40 ари, што отежава употребу савремене пољопривредне механизације. Указује и на лоше стање пољских путева у централној Србији, који су често зарасли и тешко проходни, док се у Војводини редовно одржавају.
Додаје и да у Војводини постоје подстицаји за бушење бунара ради наводњавања, док таквих мера у централној Србији нема, због чега сматра да у истој држави практично постоје две различите аграрне политике.
Шеварлић истиче да Србија већ сада увози велике количине млека у праху и замрзнутог меса, за које тврди да су слабијег квалитета од производа добијених од домаћих сировина. Изнео је и тврдњу да се у Србију увозе производи који су у Европској унији већ при истеку рока од шест месеци и више нису намењени исхрани људи, оцењујући да на томе интерес имају и држава и увозници.
Он очекује да би због оваквог стања током јесени поново могли да уследе протести пољопривредника. Као додатни проблем наводи смањење подстицаја по хектару са прошлогодишњих 35.000 на 18.000 динара. Према његовим речима, од тог износа произвођачи морају да издвоје још између 10 и 20 одсто, у зависности од начина набавке репроматеријала.
Као једну од хитних мера предлаже да држава ребалансом буџета свим пољопривредницима исплати додатних 17.000 динара по хектару, чиме би подстицаји били враћени на прошлогодишњи ниво, без обавезе доказивања трошкова рачунима. Истиче да постоје делови Баната, као и поједина подручја централне Србије, где кукуруз због суше није успео ни да формира клип, па приноса практично неће бити.
На крају, професор Шеварлић позвао је грађане да 16. августа учествују у Маршу сећања који организује Удружење „Церски марш“, на деоници од Шапца до Текериша, поводом 112. годишњице победе у Церској бици. Навео је да ће Друштво српских домаћина том приликом организовати и час историје посвећен војводи Вуку, једној од најпознатијих личности из Балканских ратова и Првог светског рата.
Правда
СрбијаЧанак: Тешко је очекивати да бандитска власт као ова прихватити хипотетички изборни поразИзвор: webtribune.rs
