Због дуготрајног топлотног таласа и ниског нивоа Дунава, летња потрошња струје у Србији достигла је нивое карактеристичне за зимски период. Саговорници истичу да је сигурно да ће нас сада увоз струје коштати много више.
Због дуготрајне суше и рекордно ниског водостаја Дунава, снабдевање струјом у Европи улази у критичну фазу.
У региону се већ смањује производња у електранама, а Мађарска је потпуно обуставила рад нуклеарке Пакш.
И у Србији влада забрињавајућа ситуација јер је летња потрошња струје достигла нивое карактеристичне за зимски период, због чега ће рафинерија у Панчеву, према речима председника Србије, можда морати привремено да обустави рад.
Српски званичници такође апелују на грађане да у наредним данима рационално користе електричну енергију, имајући у виду дуготрајан топлотни талас и повећану потрошњу, како би се очувала стабилност енергетског система Србије.
Независни енергетски експерт Драган Влаисављевић објашњава да хидроелектрана Ђердап сада производи струју у смањеним капацитетима.
"Просечна производња Ђердапа 1 током лета је око 10 ГWх, сад производи 5 ГWх, значи на 50 одсто просека је летње производње, а не 20 одсто, колика је максимална производња која се дешава у априлу. Оно што не ваља јесте дужина трајања сушног периода. Сваки дан се губи тих 5 ГWх, а ако је просечна потрошња око 90 ГWх, или сад кад наиђе топлотни талас, биће 100 ГWх. Значи, имамо 5 одсто мању производњу, и тих 5 одсто, 5 ГWх, може да се увезе", објашњава он.
Шта је проблем
Проблем је, додаје он, мала производња термо-сектора.
"Ове остале електране, пре свега мисли се на ТЕНТ А и Б, са становишта њихове расположивости и са становишта квалитета угља, они би могли врло лако да надоместе тај пад производње који се имао у хидро-сектору, да се адекватно одржавао рударски сектор, улагало у рударски сектор, адекватно одржавао термо-сектор, и тако даље. То је права истина. И зато та разлика сада мора да се увезе", наводи Влаисављевић, па додаје:
"Просечан конзум на 0°Ц у Србији је зими 120 ГWх. Сада ће бити око 100 ГWх конзум, тако да уз адекватну термо-производњу које немамо, ми морамо да увозимо електричну енергију".
Саговорник каже да је велики проблем и тај што је држава веома мало улагала у соларне електране.
"Проблем је недостатак базне енергије који ви не можете да надокнадите, а недостатак базне енергије вам обезбеђују проточне хидро-електране. То су Ђердап 1, Ђердап 2 и хидро-електрана Бајина Башта. То је, значи, 80 одсто хидро-производње у Србији. Када је суша, ту онда имате велики проблем. На то се суперпонира и слабији рад термо-сектора, значи због квалитета угља или неодржавања адекватног термо-сектора. А што се тиче Костолца и хлађења, ту има један канал који су требали одавно да продубе да не би имали тај проблем. То надлежни знају 20 година уназад".
Имамо довољно граница и прекограничних капацитета, каже Влаисављевић, тако да можемо да увеземо пола наше производње без проблема.
"То је што се тиче технике и технологије. Само је питање цене. Цена ће бити значајно већа. Зашто? Зато што су и други у региону у кризи, зато што не могу да хладе нуклеарне електране, па их онда искључују. Пре свега мислим на Мађарску и на Румунију. За сад се Бугари држе, докле ће, не знам. И то сманјује расположиву енергију која је на тржишту за куповину. Кад се има мање енергије, значи понуда и потражња цена иде горе".
Нема проблема док је увозне енергије
Док буде било увозне енергије, неће бити проблема. Једино што ће то да кошта мало више.
Влаисављевић сматра да ће много већи проблем за грађане Србије бити заустављање рафинерије у Панчеву због водостаја.
"Већи проблем ће настати ако се то деси. Ова 'игра' са струјом је само колико ће то да кошта", поручује он.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић објашњава за Нова.рс да Србија већ од смене директора ЕПС-а Мирослава Томашевића увози струју и да то није тајна.
Међутим, ситуација у вези са снабдевањем електричном енергијом је из године у годину све гора.
"Наши системи су предвиђени да 70 одсто електричне енергије производимо из угља, а 30 одсто из свега осталог, између осталог, и хидроелектране. Има ту и ветропаркова, нешто и солара, али све то много мање. Има и гасних електрана. Данас смо дошли до тога да 40 одсто електричне енергије добијемо из воде, што је тотални апсурд, са нашим инсталираним капацитетима. И сада, из године у годину, копови се не шире како треба. Значи, угља нема, како се зове, базирали смо то што смо имали на увозу и на електричној енергији, електричном гасу, и ево, сада је дошло и ово. Једноставно, хидроелектране раде на минимуму", наводи Здравковић.
Да се опораве хидропотенцијали, односно акумулације, у кратком периоду до зиме, то је практично немогуће, додаје он.
Рестрикције нису добро решење
Здравковић каже да ће сигурно бити рестрикција, али по њему, оне нису добро решење.
"Као електроинжењер, сматрам да је рестрикција најгоре могуће решење. Колико год да је скупа електрична енергија, боље је увести него него да правите рестрикције зато што приликом враћања система, наши системи преноса и дистрибутивни системи су јако стари, долази до кварова, испадања, пожара, индустријски капацитети... Све то трпи".
Нови проблем - цена
И питање сад више није ни цене, него да ли ћемо имати одакле да увеземо струју.
"Око 20 одсто електричне енергије у Европи се прави из гаса, таква је технологија. А гаса фали на тржишту. Прво Русија, онда Иран, Персијски залив... Тако да ће ту да фали. Друга ствар, Европа је у појединим деловима године, нарочито зими, увозила велике количине електричне енергије из Русије и Украјине. Русија сада, са друге стране, неће моћи. Руси су разорили и девастирали потпуно инфраструктуру Украјине. Не само да неће моћи да увезу односно извезу у Европску унију, него да би се одржало у животу, Европа ће морати пре свега њима да обезбеди велике количине електричне енергије. Тако ће бити мање. А ево, у овом тренутку сада, због ниског водостаја Дунава, један реактор ће да искључе. Тако да, ми смо у окружењу у ком постоји веома велики проблем".
Што се тиче губитака у преносном и дистрибутивном систему, они су код нас на нивоу од 15 одсто.
"Губици морају да постоје због технологије преноса, дистрибуције и технологије производње. Али они могу да буду на 6, 7, 8 одсто, а не на 15. Нисмо улагали у трафостанице, у далеководе, у ремонте. Немамо ни довољан број људи", указује он.
Уредница магазина Бизнис Радојка Николић, с друге стране, не мисли да ће Рафинерија у Панчеву престати да ради због ове специфичне ситуације.
"Нисам сигурна да ће рафинерија у Панчеву да обустави рад јер то је много сложенији систем и увек се нађу нека решења која могу да дозволе рад, иако долазе упозорења од стране представника власти. Док са стране стручњака нико не упозорава на алармантну ситуацију у Србији. Напротив, стручни, упућени људи у то, људи који непосредно раде у Електропривреди Србије, објашњавају да јесте ситуација сложена, али да је за сада стање редовно и да се успешно превазилази", каже Николић за портал Нова.
Што се тиче струје, каже да је опште познато да Србија увози струју и када нема оваквих поремећаја.
"Тренутно, колико сам видела по берзанским подацима, ми сада највећу количину струје увозимо из Грчке зато што Грчка има соларне електране, и она из солара и из ветра добија негде око 60 одсто електричне енергије. А по којој цени купујемо? Ми купујемо када је најјефтиније. Сада струја јесте скупља него иначе. Када је купујемо у нормалним околностима, та просечна цена једног мегавата је, на пример, до између 75 и 80 евра по мегавату. А сада је просечна цена негде око 112 евра по мегават сату. Ако се купује хитно, тренутно, без неке стратегије, што ми не радимо, она достиже на берзи и 500 евра по мегават сату, али ми ту струју не купујемо. Ми купујемо ову која иде негде између 80 и 100 мегават сати, и онда се та струја скалдишти и користи се за реверзибилне хидроелектране. И упумпава тако у систем. Тако да верујем да нема опасности што се нас тиче у снабдевању електричне енергије", каже она.
Цену коју ћемо платити, ми иначе плаћамо, додаје Николић, истичући да ће вероватно бити нешто виша од иначе нашег плаћања.
"Није то ништа ново. А ово што се догађа, ове климатске промене, то већ захтева дугорочна стратешка решења, и тиме треба да се бави влада и креатори на време", сматра она".
Правда
СрбијаРумунија расхлађује реакторе, Мађари гасе нуклеарну електрану - а у Србији је "ситуација под контролом"Извор: Нова
