Југозападну Европу ће ове недеље погодити један од најјачих топлотних таласа последњих година. Метеоролози упозоравају да ће се изнад Иберијског полуострва формирати снажна „топлотна купола“, која ће привући изузетно врућ и сув ваздух из Сахаре и подићи температуре на чак 45 до 47 степени Целзијуса.

Реклама

Према прогнозама организације SevereWeather Europe, Шпанија ће бити најтеже погођена, где би нека подручја могла бити веома близу националног рекорда од 47,6 °Ц, измереног 2021. године у Ла Рамбли. Обарање тог рекорда није искључено, а метеоролози упозоравају да би температуре могле чак и да се приближе европском рекорду од 48,8 °Ц, који држи Сиракуза у Италији.

Најкритичнија подручја биће провинције Мурсија, Андалузија, Кастиља-Ла Манча и долине река Гвадалквивир и Ебро, где ће додатно загревање бити изазвано сувим силазним ветровима из планинских подручја.

Тропске ноћи без предаха

Оно што додатно забрињава јесте чињеница да неће бити ноћног освежења. Температуре неће падати испод 25 степени током ноћи у многим градовима, што ће додатно повећати оптерећење организма, посебно код старијих особа, деце и хроничних болесника.

Дуготрајно излагање високим температурама може изазвати дехидрацију, топлотни исцрпљеност и топлотни удар, упозоравају стручњаци.

Шта је са Србијом?

За разлику од југозападне Европе, где се очекују екстремне врућине, у Србији је након невремена стигло осетно свежије време. Температуре ових дана углавном неће прелазити 25 степени, уз повремену облачност, северозападни ветар и тек понеки локални пљусак, наводи метеоролог-аматер Марко Чубрило.

Реклама

Међутим, освежење неће дуго трајати. Према његовој прогнози, око 30. јула следи стабилизација времена и нови пораст температура изнад 32 степена, док би после 2. августа Србију поново могао да захвати веома топао талас, са температурама које ће у појединим местима достићи и 38 степени.

Пожари и проблеми са инфраструктуром прете

Поред здравствених ризика, екстремне врућине повећавају ризик од великих шумских пожара. Суво земљиште, веома ниска влажност ваздуха и јаки ветрови стварају идеалне услове за брзо ширење пожара.

Енергетски системи би такође могли бити под притиском због повећане потрошње електричне енергије за хлађење, док ће пољопривреда претрпети додатну штету због исушивања земљишта и убрзаног испаравања воде из акумулација.

Шта је топлотна купола?

Метеоролози објашњавају да је топлотна купола подручје јаког високог притиска које делује као поклопац на лонцу. Задржава врућ ваздух близу тла и спречава улазак хладнијег ваздуха, што узрокује пораст температуре из дана у дан.

Ови временски обрасци су постали све чешћи током лета у Европи последњих година и повезани су са најинтензивнијим топлотним таласима икада забележеним на континенту.

Реклама
ПравдаСрбија(Упозорење: ВИДЕО је узнемирујућег садржаја) Злочин код Вишњичке бање: Бичују изнемоглог коња моткама

Извор: Мондо