Када Републички хидрометеоролошки завод изда саопштење за црвени метеоаларм за целу земљу или за поједине делове земље то значи, по дефиницији РХМЗ-а, да је време јако опасно, односно да су прогнозиране временске појаве таквог интезитета да могу да изазову велику материјалну штету и да су опасне за безбедност људи и животиња. Међутим, закон Републике Србије не предвиђа и нема дефинисану температурну границу којом се скраћује радно време или које штити раднике који су директно изложени екстремним временским условима јер се све на крају своди на милост или боље речено немилост послодавца и његове процене безбедности запослених.
Србија је од 26. јуна званично ушла у свој први топлотни талас који ће трајати према прогнози РХМЗ-а до 1. јула. Очекују се температуре до 40 у току дана и тропске ноћи са температурама до 25 степени Целзијусових.
На пример РХМЗ температуре мери два метра изнад земље у белим метеоролошким кућицама које су постављене изнад травнате површине. Конкретно у Београду постављене су на локацијама Врачар, Сурчин и Кошутњак.
Проблем је што два метра изнад земље и травната површина нису исто као градска насеља. Што значи да је температура увек виша од оне која је најављена.
Ванредна ситуација у Србији се по закону Републике Србије не уводи по аутоматизму, односно, када температуре пређу 40 степени Целзијусових већ када би хиоптетички временска непогода озбиљно угрозила животну средину и људе. У овом случају грађани су у (не)милости локалне самоуправе.
Данас у току дана, на пример, поједине доставе за храну измениле су начин рада управо због високих температура.
Са друге стране Министарство унутрашњих послова / Сектор за ванредне ситуације даје упуство шта да радите када наступе температуре које нас очекују наредних дана. Дакле, ово је упуство у случају да сте изложени екстремним временским условима које уједно и најављује РХМЗ наредних дана. Када је лето у питању савети се односе пре свега на топлотни удар.
Упуство Сектора за ванредне ситуације
Топлотни удар је једна од најтежих компликација термичког стреса. До овог стања долази у условима повишене спољне температуре и високог процента влажности ваздуха, као и због пренапорног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до наглог пораста телесне температуре преко 41° Целзијуса у кратком временском периоду (10 до 15 минута).
Симптоми топлотног удара су:
висока телесна температура (изнад 40°Ц),
сува и врућа кожа,
отежано дисање,
тахикардија – убрзан рад срца (160–180 откуцаја у минути),
низак крвни притисак,
вртоглавица, главобоља, умор,
мучнина и повраћање, грчеви, несигуран ход,
губитак свести и
одсуство знојења.
Потребно је:
одвести особу у расхлађену просторију или у хлад,
уклонити јој сувишну одећу,
расхладити је умивањем хладном водом, излагањем струјању ваздуха и
дати јој да пије течности – напитке без кофеина и алкохола, уколико је у свесном стању.
Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с разликом да не мора настати као последица директног излагања сунцу. Као основни вид превенције препоручује се адекватан избор одеће примерен климатским условима – светле тканине и природни материјали, редовна рехидратација, расхлађивање и слично. (Министарство унутрашњих послова)
Наредних дана будите пажљиви у току најтоплијег дела дана, нарочито особе које имају хронична обољења и деца. Јер нико не може да вас заштити као што можете сами себе.
Правда
СрбијаОд четири сата ујутру почиње затварање за саобраћај центра Београда због одржавања скупа СНС-а. Блокада саобраћаја ће трајати до четири сата ујутро 29. јунаИзвор: Нова
