Средином августа потврђена су два случаја вируса Западног Нила код две особе које су биле хоспитализоване на Инфективној клиници у Београду. Само месец дана касније, ситуација се драстично променила - чак 46 пацијената оболело је због уједа зараженог комарца, а код 43 особе вирус је захватио нервни систем. То потврђује тезу да вирус Западног Нила узима маха, а питање је - имамо ли разлога за бригу?

Најновија вест да је у Србији регистровано 46 случајева грознице Западног Нила, док је код 43 особе развијен тежак облик инфекције, узнемирила је све грађане наше земље.

Посебно забрињава и податак да је први смртни случај овог вируса недавно забележен на Косову.

Саговорници Нове кажу да је разлог за страх оправдан, али препоручују да се не диже паника, него да свако понаособ учини оно што је до њега како би се спречило ширење вируса.

"Нажалост, ситуација је таква каква је. То није ништа чудно. Вирус Западног Нила јавља се сваке године у летњем и јесењем периоду у сезони активности комараца, обично од јуна до новембра, тако да су комарци и даље активни, али је добро што су тренутно ниже температуе", каже за Нова.рс докторка Славица Пантић из једног београдског дома здравља.

Наглашава да је важно да грађани буду на опрезу и указује на један случај од раније.

"Пре неколико година имала сам један тежак случај у вези са оболелим пацијентом од вируса Западног Нила. Било је необично то што је пацијент имао изузетно висок крвни притисак што и није симптом уједа зараженог комарца. Међутим, испоставило се да је он био толико уплашен јер га је у младости ујео паук који је био заражен неким другим вирусом, па му је, очито скочио притисак", прича докторка.

Заједно са осталим симптомима, јавио се, дакле, и повећан притисак.

"Све заједно је довело до тога да је једва извукао живу главу. Тако да, грађани морају бити на опрезу, а верујем да је сада много лакше јер смо сви у дугим рукавима и дугим ногавицама, па су, јелте, инсекти мање продорни", каже она.

Епидемиолог упозорио на број заражених

Епидемиолог Зоран Радовановић упозорио је раније за Нова.рс да ће у неком периоду бити све више оболелих грађана.

Нажалост, тако се и испоставило.

"Број оболелих није разлог за забринутост, јер је у питању 'домаћа', сезонска болест, ма колико то чудно звучало. Она ће остати присутна све док имамо пртица, посебно из породица врана и рода птица певачица, док има комараца и док има нас. Тако да морамо на то да се навикнемо и тако је сваке године“, наводи Радовановић.

Епидемиолог објашњава да највећи број случајева заражавања прође без икаквих или уз благе симптоме, те да се они ни не региструју пошто се људи ни не обраћају лекару.

"Око 75 до 80 одсто људи неће ни знати да је заражено. Инфекција ће проћи без икаквих знакова и симптома. Сваки пети ће имати тај такозвани акутни инфективни синдром – имаће повишену температуру, добиће главобољу, малаксалост, болове у зглобовима и мишићима, може доћи до мучнине", каже он и додаје да отприлике један на 150 случајева, можда и мање, добија такозвани неуроинвазивни облик.

"Код тог облика се јавља упала можданих овојница, јако укочен врат, несносна главобоља. Много горе је ако се јави и упала мозга, што доводи до поремећаја свести и може да иде до коме и смрти. И трећа могућност је појава млитаве парализе, која обично иде уз један од ова два облика“, каже Радовановић.

Додаје да период инкубације варира од три до 14 дана.

"Обољење траје неколико дана, јако ретко и неколико недеља, али код мање од једног процента може да се јави тежа форма ове болести. Постоје и други симптоми попут дезоријентације, поремећаја свести, тупости. Теже форме болести захтевају хоспитализацију и код њих је опоравак тежи", објашњава он.

Према најновијим информацијама, просечна старост оболелих тренутно износи око 66,7 година, што је, како каже епидемиолог Радовановић, у складу са очекивањима.

"Када је о овој болести реч, најугроженији су старији од 65 година. Пропорционално са узрастом расте и ризик да дође до неуроинвазивног облика. Међутим, најмлађи болесник имао је 30 година, тако да и млађи могу да оболе“, истиче Радовановић.

Иако истиче да вирус није разлог за дизање панике, саветује да се поведе рачуна како би се смањила могућност инфекције.

Како смањити могућност од инфекције

"Избегавајте боравак напољу у свитање и пред залазак сунца, тада има највише комараца. То је период од 19 до 24 сата. Ако баш морате и желите да изађете, обуците одећу светлих и нежних боја. Притом носите дуге рукаве и ногавице, што је сада лакше јер је хладније време. Обратити пажњу и да обућа буде затворених прстију", каже он.

Оно што је подједнако важно, то је наношење репелената на кожу.

"Постоје различити произвођачи репелената и препарата против уједа комараца. Мажите се, испрскајте јер та средства делују неколико сати и одбијају комарце, а нас штите. Нанесите их и поред затворене гардеробе", наводи Радовановић.

Вредни савети су и обезбеђење и заштита куће од инсеката.

"Где год можете поставите мреже на прозоре и врата", додаје он.

Нова.рс