Народна Скупштина Републике Србије усвојила је измене Закона о планирању и изградњи. Међу изменама налази се и изузетак правила о намени шумских површина које је уништио пожар. У истом члану који прописује да се изгореле шумске површине не могу користити у друге сврхе, наведено је да могу послужити као грађевинско земљиште уколико је објекат од јавног интереса.
Пожари у Србији, који су ове године почели првим забележеним великим пожаром у Делиблатској пешчари 21. јула, а који још увек трају, изазвали су оштре реакције многих грађана, првенствено због начина на који се држава понела према решавању овог проблема.
Један од примера је помоћ Европске уније за гашење пожара, коју су власти у Србији, и поред ургирања од стране Европске комисије, затражиле тек месец дана што је у Делиблатској пешчари уочен први већи пожар.
И у данима када се пожар смирује и доводи у „контролисано“ стање, у Скупштини последњег дана августа бивају усвојене измене Закона о планирању и изградњи, а на потенцијалне проблеме овакве измене упозоравају организације Транспарентност Србија и Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ).
Члан 88. овог закона налаже да шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром не мења своју намену одређену планским документом пре настанка пожара. У следећем ставу истог члана уводи се изузетак овог правила, односно налаже да је промена намене земљишта могућа уколико је утврђен јавни интерес, односно уколико је на истом земљишту планирана изградња јавне инфраструктуре.
Адвокат и оснивач РЕРИ-а Јован Рајић сматра да је намера власти била да се овај предлог усвоји „испод жита“, мислећи да то нико неће приметити.
„Сигуран сам да ово није идеја одбора који је прогурао овај амандман уз сагласност министарке Софронијевић, већ да су добили директиву са самог врха. Ако погледате састав и људе који су гласали, 12 гласова од 12 присутних, видећете да ту није било представника опозиције, већ само представници владајућих странака. Очигледно се ради о подвали, а због чега се то догодило је питање за владајућу већину“, каже Рајић.
Оно што Транспарентност Србија и РЕРИ наводе као проблематично јесте чињеница да ове измене закона нису биле доступне на сајту Народне скупштине, као ни образложење зашто нису наведене у оригиналном тексту предложених измена Закона.
Програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић истиче да је велики проблем одсуство било какве јавне расправе на ову тему, што је толико учестала појава да је јавност у Србији већ „навикла“.
„Министарство и Влада имају могућност да предложе допуне закона и да организује о њима консултације са јавношћу, а то исто може да уради и Народна скупштина. С тим да би ради спречавања евентуалних штетних последица најбољи сценарио био да Народна скупштина по хитном поступку усвоји допуне закона које би одложиле примену спорне одлуке“, наводи Ненадић.
Ипак, Рајић тврди да је смислено имати сумње у мотиве доношења оваквих измена закона у овом тренутку, а као пример превентивног решења за овакве случајеве наводи пример Шпаније, у којој је донет закон којим се забрањује изградња на земљишту које је страдало у пожару у периоду од 30 година након пожара.
„Потпуно је логично да грађани имају сумње, не само у мотиве, него и да поставе питање шта се тамо заправо догодило. Да ли се то што се десило десило случајно, или је постојао неки план да се тако нешто деси? Ја не инсинуирам ништа, али сматрам да је легитимно поставити то питање када смо видели како они усвајају овај закон“ каже Рајић, који додаје да су министарке Сара Павков и Дубравка Ђедовић Хандановић слагале грађане када су рекле да се не планира никаква изградња и да ће изгореле шуме бити обновљене.
Грађевински инжењер Данијел Дашић на питање који све пројекти могу да буду инфраструктурни и од јавног интереса, осврћући се на Београд на води, одговара да је то нешто о чему се одлучује на Андрићевом венцу и да зависи од тога „да ли је председник устао на леву или десну ногу“.
„Тај амандман је врло опасан. У нормалној земљи био би нормална ствар, а у нашој ненормалној земљи представља једну велику опасност по Делиблатску пешчару. Вратимо се мало уназад на изјаве бившег члана СПС-а Ружића који је наговестио да закаснело реаговање има неки дубљи интерес, када је индиректно и напоменуо да постоје интереси за градњу тамо“, упозорава Дашић.
Министарка заштите животне средине Србије Сара Павков је прошле недеље изјавила за РТС да је санација земљишта у Делиблатској пешчари већ отпочела, када је и истакла да је тај предео изузетно важан за биодиверзитет.
Мало пре тога је и Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике, негирала тврдње да се на просторима Делиблатске пешчаре који су погођени пожарима планира изградња ветроелектране и соларних панела.
Поводом овог случаја огласио се и председник Србије Александар Вучић, на својој предизборној турнеји, поруком да у Делиблатској пешчари „неће смети и моћи да гради било какве ветропаркове, соларне електране или зграде“ докле год је он на било којој функцији.
Са питањима о томе да ли се планира изградња било чега у Делиблатској пешчари смо се обратили Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, међутим нисмо добили одговор.
Шта ће бити пројекат од јавног интереса одређује Влада. Према Закону о експропријацији, Влада добија овлашћење да прогласи јавни интерес кад год је то неопходно за објекте попут образовних и здравствених установа, комуналне, саобраћајне и енергетске инфраструктуре, зграда локалне самоуправе и слично.
У Закону о планирању и изградњи дефинисани су „линијски инфраструктурни објекти“ у које спадају путеви, пруге, далеководи, нафтоводи, гасоводи, електронска комуникација и водоводно-канализациона мрежа.
Данас.рс
