Јавно комунално предузеће Зеленило-Београд није издало сагласност, одобрење нити било који други акт којим би било дозвољено постављање шатора, монтажних објеката и других привремених конструкција у Пионирском парку, током периода у којем су се они ту и нашли, потврђено је у одговору који је Форбес Србија добио по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја.

Ако предузеће које управља природним заштићеним добром није одобрило постављање објеката, ко је то учинио? Како је уопште до тога дошло? И зашто надлежне институције нису реаговале? Посебно имајући у виду да су стручњаци још током трајања „опсаде“ парка упозоравали на кршење прописа и могућа озбиљна оштећења.

Без сагласности из Зеленила

Значај податка да ЈКП Зеленило-Београд није издало одобрење постаје јаснији када се узме у обзир надлежност овог предузећа. Како нам је у ранијем разговору објаснио инспектор који је желео да остане анониман, ЈКП Зеленило-Београд задужено је за управљање јавним, зеленим површинама у Београду, али и за давање сагласности за њихово коришћење.

„За јавне површине у Београду задужено је ЈКП Зеленило-Београд. Оно газдује јавним површинама и даје сагласност да ли нешто сме да се постави или не“, објаснио је тада саговорник Форбес Србија.

Другим речима, сагласност предузећа које управља овим простором није постојала. А питање ко је и под којим условима омогућио његово заузимање остаје без одговора.

Шта је радила инспекција?

Поред ЈКП Зеленило-Београд питања о инспекцијском надзору у Пионирском парку упутили смо и Секретаријату за инспекцију, надзор и комуникацију Града Београда. Конкретније, Сектору за комуналну инспекцију и Сектору за заштиту животне средине.

Најпре смо од Секретаријата затражили одговоре на питања да ли су надлежне инспекције добиле налог за надзор због постављања шатора и других објеката у Пионирском парку, шта је евентуалним контролама утврђено и које мере су предузете. Питали смо их да ли су примили пријаве грађана, као и како се утврђују одговорност и накнада евентуалне штете. Одговоре на ова питања нисмо добили.

Због тога смо 30. октобра поднели и два захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Један је био упућен Сектору за комуналну инспекцију, а други Сектору за заштиту животне средине. У одговору на захтеве, Секретаријат нас је обавестио да ће они бити спојени у један поступак, уз образложење да се оба захтева односе на инспекцијски надзор над привременим објектима у Пионирском парку.

Међутим, Секретаријат нам до објављивања текста није доставио тражене информације о томе да ли су инспекције контролисале парк, шта су евентуално утврдиле и које мере су предузете, иако је од подношења захтева прошао законски рок од 15 дана за поступање.

Ко је одговоран?

Подсетимо, у разговору за Форбес Србија, инспектор је објаснио да они не могу самоиницијативно да изађу на терен без налога руководиоца инспекције.

„Једна од одредби закона јесте да инспектор не сме без налога да изађе на терен. Ја могу да видим неке противзаконите радње. Ипак, не смем да одем на лице места уколико од руководиоца инспекције не добијем налог за тај инспекцијски надзор“, рекао је.

Он је у разговору указао и на одговорност руководиоца инспекције који није наложио контролу.

„Одговоран је руководилац инспекције који је имао сазнања да је то постављено. Он је требало да изда налог инспектору да изађе на лице места. Не може се рећи да он није имао информације да је то постављено на јавној површини“.

Удружење пејзажних архитеката тражи хитну реакцију

Док се чекају одговори надлежних, стручњаци из Удружења пејзажних архитеката Србије (УПАС) већ су извршили теренски увид након уклањања шатора и других привремених објеката. Њихов закључак је да су на целокупном подручју парка настала оштећења вегетације и земљишта. Та оштећења захтевају стручну процену и хитно реаговање институција.

УПАС је тим поводом упутио званичан допис ЈКП Зеленило-Београд и јавно апеловао на институционалну одговорност.

Из Удружења је предложено формирање стручне комисије. У тој комисији би се нашли представници Зеленила, Завода за заштиту природе Србије, Завода за заштиту споменика културе града Београда, надлежних градских секретаријата, као и стручњаци УПАС-а и представници Шумарског и Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Један од првих задатака такве комисије требало би да буде израда детаљног експертског извештаја о насталој штети. То би подразумевало педолошку анализу земљишта, попис степена оштећености сваког појединачног стабла, као и процену стања инфраструктуре, стаза, мобилијара и заливног система.

Пуковница полиције у пензији ОТКРИЛА колико су људи из интервентне добијали на плату за чување Ћациленда

Даље непланске интервенције могу додатно да угрозе парк

Они су упозорили и на то да даље непланске интервенције могу додатно да угрозе већ деградиран екосистем парка.

„Како би се кроз удруживање грађанске иницијативе и професионалног знања обезбедио најбољи могући исход, струка и надлежне институције морају преузети водећу улогу и дефинисати јасну стратегију обнове. Свака даља непланска или ненамерно исхитрена акција на терену могла би додатно угрозити већ деградиран екосистем парка“, навели су из УПАС-а.

Како се Пионирски парк мењао

На могуће последице заузимања парка упозоравали смо још у априлу прошле године, када смо разговарали са стручњацима УПАС-а. Тада, међутим, због постављених шатора и онемогућеног приступа, није било могуће утврдити стварни обим штете.

Ипак, они су указивали на то да су највећа оштећења вероватно претрпели травњаци и заливни системи. Како су истакли, не треба занемарити ни могућа оштећења средње и високе вегетације.

Обнова би могла да кошта стотине хиљада евра

У априлу прошле године, када смо први пут писали о могућим последицама заузимања Пионирског парка, из УПАС-а добили смо оквирне процене трошкова обнове травњака.

Према њиховој процени, обнова травњака сетвом, заједно са припремним радовима, коштала би између девет и 15 евра по квадратном метру. Уколико би се користио травни тепих, цена би износила од 15 до 25 евра по квадратном метру.

Имајући у виду да се, према подацима Удружења, под травњацима налази око 17.500 квадратних метара, само обнова ове површине могла би да кошта између 157.500 и 262.500 евра сетвом, односно између 262.500 и 437.500 евра постављањем травног тепиха.

Ове процене односиле су се искључиво на обнову травњака и не представљају коначну цену санације. У њих нису урачунати евентуални трошкови поправке заливног система, неге или замене оштећених стабала и жбуња, санације стаза, мобилијара и других елемената парка.

Прецизна процена трошкова може се утврдити тек након детаљног прегледа затеченог стања.

Форбес, Н1