Спор унутар Европске уније око замрзнуте руске имовине поново се заоштрава, док поједине чланице покушавају да пронађу нови модел финансијске подршке Украјини.
Овога пута расправа је отворила и видљиве разлике између Белгије и држава које инсистирају на коришћењу руског новца.
Белгијски министар одбране Тео Франкен одбацио је нову иницијативу четири чланице ЕУ коју предводи Шведска и поручио да његова земља остаје чврсто против коришћења замрзнуте руске имовине за подршку Украјини.
„О томе се не расправља, врата су затворена. Наш премијер ће остати чврст“, рекао је Франкен у петак за телевизију ВРТ.
Шведска, Пољска, Холандија и Шпанија ове недеље позвале су Европску комисију да проучи нове начине за коришћење око 200 милијарди евра замрзнуте руске имовине како би се обезбедила додатна подршка Кијеву.
Белгијско противљење посебно је изазвало незадовољство у балтичким државама, које спадају међу главне заговорнике такозваног репарационог кредита. Франкен је због тога упутио упозорење Литванији, Летонији и Естонији да не врше стални притисак на Брисел.
„И они би требало да буду опрезни да стално не покрећу ово питање и да нас не сатерују у ћошак. Не мислим да је то разумно“, рекао је белгијски министар. Додао је да Литванија, Летонија и Естонија добијају значајну подршку Белгије.
Средиште проблема налази се управо у Белгији, јер се већина замрзнуте руске имовине налази у систему Еуроцлеар. Због тога би Брисел могао бити посебно изложен правним последицама уколико би ЕУ одлучила да руска средства употреби на начин који би Москва оспорила пред судовима.
Белгијски премијер Барт Де Вевер већ је на самиту ЕУ у децембру прошле године одбацио иницијативу коју су предводиле Немачка и Европска комисија за стварање „репарационог кредита“ Украјини у вредности од 210 милијарди евра. Као разлог навео је опасност да би такав потез Белгију учинио рањивом на руске правне мере.
Став унутар белгијске владе, међутим, није током овог месеца деловао потпуно затворено. Министар спољних послова Максим Прево оставио је могућност коришћења имобилисане руске имовине под условом да правна одговорност буде праведно распоређена међу чланицама ЕУ.
Франкенова најновија изјава знатно је тврђа и практично одбацује могућност да Белгија под садашњим условима прихвати нови покушај коришћења руских средстава.
Еурацтив оцењује да се његов тон разликује од приступа који је овог месеца показао Прево, чиме питање замрзнутих милијарди остаје и предмет неслагања око тога ко би у Европској унији сносио правне последице њихове употребе.
Wебтрибуне
