Избори у Мекленбургу – Предњој Померанији отворили су питање колико се политичко расположење на истоку Немачке може пренети на остатак земље.

Резултат је додатно појачао притисак на канцелара Фридриха Мерца, али разлике између некадашњег истока и запада Немачке остављају простор за знатно опрезније закључке о будућности његове владе.

Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) немачког канцелара није успела да пређе цензус од пет одсто и први пут од оснивања остала је без места у једном земаљском парламенту. ЦДУ је добила 4,9 одсто гласова, што је њен најлошији резултат на земаљским изборима у историји странке.

Победу је однела Алтернатива за Немачку (АфД) са 38,2 одсто гласова. Социјалдемократска партија Немачке (СПД) завршила је на другом месту са 35,5 одсто, док је Левица освојила 6,5, а Зелени 5,7 одсто гласова.

Мерц је резултат ЦДУ већ назвао катастрофом. Истовремено се унутар странке повећава притисак на канцелара после серије изборних неуспеха на нивоу немачких савезних земаља.

Поједини руководиоци ЦДУ сматрају могућим да Мерц ускоро напусти функцију канцелара, о чему је, позивајући се на изворе, известио Блумберг.

Ипак, изборна географија Немачке компликује процену колико овај пораз заиста говори о расположењу бирача у целој земљи. Три савезне земље у којима АфД предњачи – Саксонија-Анхалт, Тирингија и Мекленбург – Предња Померанија – некада су биле део Немачке Демократске Републике.

Члан Економског савета ЛДПР и публициста Андреј Паршев указује управо на тај фактор. Према његовој оцени, „Оси“, односно становници некадашње Источне Немачке, ни данас нису потпуно интегрисани у западнонемачко друштво.

Разлика се види и у политичком расположењу Берлина, некадашње престонице ДДР. Тамо је ЦДУ доживела тежак пораз, али победу није однела АфД већ друга опозициона снага – Левица.

Избори тек предстоје у још две земље некадашње ДДР, Саксонији и Бранденбургу, а Паршев сматра да ни тамо изгледи ЦДУ и канцелара Мерца нису нарочито добри.

То, међутим, још не значи да се може очекивати одлучујућа победа опозиције на нивоу читаве Немачке. Становништво источног дела земље чини приближно четвртину укупног становништва, док се политичко расположење на западу може значајно разликовати.

Одређене заједничке тенденције постоје на обе стране некадашње унутрашнемачке границе, укључујући антиамеричко расположење. Међутим, ставови који иду у прилог поправљању односа са Русијом знатно су мање популарни у западном делу Немачке.

Због тога Паршев сматра да би са далекосежним закључцима о политичкој будућности Мерца и ЦДУ требало сачекати изборе у неком од великих западних региона, као што је Баварска.

Тек резултат у таквим савезним земљама могао би јасније да покаже да ли се изборни слом ЦДУ са истока претвара у шири немачки тренд или остаје пре свега израз специфичног политичког расположења некадашње Источне Немачке.

Wебтрибуне