Избори су се претворили у политички удар какав је мало ко очекивао, а последице сада стижу до самог врха немачке власти.

После нових тешких пораза Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), положај немачког канцелара Фридриха Мерца постао је предмет отворених расправа, укључујући питање колико дуго ће његова сопствена странка бити спремна да га подржава.

За ЦДУ су ово већ други неуспешни регионални избори у кратком периоду. Посебно тежак ударац догодио се у Мекленбургу-Предњој Померанији, где је странка остварила најгори резултат у својој историји и остала испод прага за улазак у покрајински парламент.

Алтернатива за Немачку (АфД) избила је на прво место, док је ЦДУ истовремено изгубио власт у Берлину.

Такав развој догађаја поново је отворио питање да ли ће Мерц сам напустити функцију или ће његови страначки саборци покушати да промене руководство. Постоји и трећа могућност – да га ЦДУ задржи што дуже, упркос изборним поразима и растућем притиску.

Извршни директор Асоцијације за спољнополитичка истраживања „Громико“ Николај Межевич сматра да се узроци кризе не могу тражити само у појединачним изборним кампањама.

Политичка странка у готово свакој земљи, како истиче, мора да узима у обзир мишљење становништва, док се у Немачкој, по његовој оцени, управо тај принцип све више занемарује.

Као један од примера наводи бившу немачку министарку спољних послова Аналену Бербок, која је током мандата у претходној влади говорила да ће наставити да подржава Украјину без обзира на то шта о томе мисле њени бирачи.

Межевич оцењује да је тиме отворено изговорила оно што политичар не би смео да каже бирачима.

„Она је рекла оно што мисли. Рекла је истину. Њу није интересовало мишљење немачких бирача“, каже Межевич.

У таквом политичком приступу, сматра он, питања пензија обичних Немаца, миграције, проблема са наоружањем и екологије остала су потиснута. Каснији немачки лидери нису користили тако директне формулације, али су се, према његовој оцени, у пракси руководили веома сличним принципом.

Межевич тврди да су и Мерц и његов претходник Олаф Шолц полазили од тога да су ставови Брисела, Кијева, Париза, Лондона или Вашингтона важнији од мишљења немачких бирача. Управо због тога, оцењује он, сада стиже политичка казна на изборима.

Други велики проблем представља ефикасност немачке економске политике. Влада може да се позове на неповољну светску економску ситуацију и да тврди да је покушавала да поправи стање, али се тада, по овој аргументацији, поставља питање приоритета: ако је међународна коњунктура лоша, зашто се истовремено наставља издвајање новца за Украјину?

Економско незадовољство постало је један од важних фактора немачке политичке кризе. Високи животни трошкови, проблеми индустрије и растућа забринутост за радна места додатно су појачали притисак на традиционалне странке, док је питање будућег економског курса постало једно од главних унутрашњих политичких питања.

Мерц, међутим, не показује намеру да добровољно напусти канцеларску функцију. После изборних пораза поручио је да жели да настави реформе, док се унутар ЦДУ води расправа о томе како одговорити на пад подршке.

Межевич сматра да такво понашање није карактеристично само за немачког канцелара. По његовој оцени, садашња генерација европских политичара тешко се одриче власти чак и када се суочи са озбиљним политицким поразима.

„Сада је на власти у Европи генерација политичара која не само да не жели да изађе из својих кабинета. Њих одатле морају да износе, а они се уз вику и плач држе за свој писаћи сто. Мислим да Мерц припада тој групи“, оцењује Межевич.

Проблем се зато не завршава могућом променом једног човека на врху. ЦДУ, као и баварском Хришћанско-социјалном савезу (ЦСУ), према његовом мишљењу, потребни су радикална промена и нови политички програм, док нових идеја за сада нема.

„Може се јахати на старом коњу, али се не може јахати на мртвом коњу. ЦДУ сада јаше мртвог коња“, каже Межевич.

Промене у немачком политичком систему већ су видљиве кроз раст Алтернативе за Немачку. АфД је у Мекленбургу-Предњој Померанији освојио прво место, што показује колико се расположење дела бирачког тела променило и колико су традиционалне странке изгубиле некадашњу сигурност.

Межевич из тог развоја изводи две могуће путање за Немачку. Прва је заоштравање унутрашње политике и брзо ограничавање политичког простора, уз наставак конфронтационог курса према истоку. Он такав сценарио описује као могућ прелазак ка тоталитаризму и „поход на исток из којег се нико неће вратити“.

Друга могућност, по његовом мишљењу, јесте покушај обнављања одређених односа са Русијом и другим државама које би могле да помогну Немачкој у превазилажењу економске и политичке кризе. Међутим, упозорава да ни такав заокрет више не би аутоматски значио да би Москва била спремна да Берлину понуди излаз какав је некада био могућ.

У Русији, тврди Межевич, међу делом експертске заједнице јача став да Немачку више не треба спасавати од последица сопствене политике. „Немачкој не треба помагати да не падне у провалију. Шта да се ради, нека пада“, закључује он.

Како пише Царград, управо спој изборних пораза ЦДУ, економских проблема, раста АфД и незадовољства досадашњим спољнополитичким приоритетима отвара питање не само политичке будућности Фридриха Мерца, већ и правца којим ће Немачка кренути у наредном периоду.

Wебтрибуне