Пензионисани пуковник америчке војске и војни теоретичар Даглас Мекгрегор изнео је своју процену развоја сукоба у Украјини, односа Русије и НАТО-а, као и економских и политичких прилика на Западу.
У разговору са професором и геополитичким аналитичарем Гленом Дизеном, осврнуо се на више тема, од дипломатије и војне стратегије до финансијске стабилности Сједињених Америчких Држава и Европе.
Говорећи о могућем завршетку сукоба, Макгрегор сматра да ће кључни тренутак наступити када се Сједињене Америчке Државе повуку из Европе и престану да буду главни ослонац европске безбедности.
Према његовим речима, европске државе имају могућност да саме развију сопствене одбрамбене капацитете, као што је то учинио Иран, али би за то морале да прекину финансијску и војну зависност од Вашингтона. Он тврди да је Доналд Трамп још током свог првог председничког мандата приватно желео управо такво америчко повлачење из Европе.
Мекгрегор оцењује да је природа савременог ратовања потпуно промењена и тврди да би америчке снаге распоређене у Европи ради одвраћања наводне руске инвазије биле уништене у првим минутима евентуалног сукоба употребом прецизно навођених ракета и беспилотних система.
Истовремено износи тврдњу да је Централна обавештајна агенција (ЦИА) утицала на изборе у европским државама, укључујући Румунију и Молдавију, као и да се поједини лидери у врху НАТО-а налазе под америчким утицајем.
На питање о наводним најавама украјинског председника Владимира Зеленског да би украјинске снаге могле да нападну Белорусију, Мекгрегор одговара да је Зеленски „капетан брода који тоне“ који покушава да учини све како би остао на власти.
Према његовом мишљењу, мир представља последњу опцију за садашње украјинско руководство јер би сваки постигнути договор довео до његове политичке маргинализације.
Он повлачи паралелу са ситуацијом у Израелу, наводећи да се премијер Бењамин Нетањаху, по његовој оцени, суочава са неуспесима које не жели да призна, због чега наређује војсци да настави борбу расположивим средствима. Мекгрегор тврди да су милиони Украјинаца уморни од рата, да желе промену власти и да је стање у западној Украјини, према његовој оцени, катастрофално.
Дизен је током разговора оценио да у Русији преовладава уверење како је простор за дипломатију практично нестао и да су претходни преговори служили само за куповину времена, због чега се све више очекује војни расплет.
Мекгрегор се сагласио са том проценом и упозорио европске државе да не би требало да рачунају на неограничену добру вољу руског председника Владимира Путина. Сматра да Путин жели сарадњу са Европом, али да ће предузети све што сматра неопходним за заштиту Русије уколико таква сарадња више не буде могућа.
Коментаришући америчку спољну политику под вођством Доналда Трампа, Мекгрегор тврди да се у Вашингтону велики значај придаје стварању слике о западној снази и успеху.
Према његовим речима, европски лидери користе такву потребу за позитивном „оптиком“ представљајући Украјину као државу која се захваљујући беспилотним летелицама успешно опоравља, како би обезбедили додатна финансијска средства за наставак сукоба.
Мекгрегор је изнео и низ процена о економском стању Сједињених Америчких Држава. Тврди да је држава суштински банкротирала и наводи да у наредних 12 месеци мора да рефинансира око 18 билиона долара државних обвезница.
Подсећа да је просечна купонска стопа износила 3,3 одсто, док се једногодишње обвезнице сада крећу близу 4 одсто, што, према његовој рачуници, ствара око 49 милијарди долара годишњих трошкова камата и пре него што се урачуна камата на годишњи буџетски дефицит од 2 билиона долара.
Поред финансија, упозорава и на, како тврди, недовољно велике стратешке резерве нафте у САД. Наводи да амерички војни врх процењује да је за пуну оперативну спремност потребно најмање 240 милиона барела нафте.
Сличне проблеме очекује и у Европи, указујући на стање тржишта државних обвезница у Лондону и оцењујући да политичка стабилност Француске и Немачке зависи од редовне исплате плата и пензија. Уколико те исплате буду угрожене, сматра да би могло доћи до озбиљних унутрашњих немира.
Одлуку Финске да измени законодавство како би омогућила складиштење нуклеарног оружја на својој територији Мекгрегор оцењује као веома непромишљен потез. Подсећа да је Финска деценијама остваривала корист од трговине са Русијом и тврди да Русија ту земљу никада није угрозила. Због нових околности, сматра да ће Москва распоредити нуклеарне капацитете у близини финске границе ради одвраћања потенцијалне претње.
Мекгрегор оцењује да западни политичари делују из перспективе глобалистичке елите која Русију види као противника зато што чува сопствени национални идентитет, културу и границе. Демократију на Западу описује као „бесмислену фасаду“, уз тврдњу да грађани више немају стварни утицај на оне који доносе одлуке.
Као могући краткорочни преокрет види финансијски слом постојећег система, а као пример другачијег политичког приступа наводи говор Алисе Вајдел у немачком Бундестагу, у којем је, према његовим речима, позвала на обнову владавине права и редефинисање односа са Москвом.
Дизен је у завршници разговора подсетио да је бивши саветник у Кијеву Олексиј Арестович изнео сличан став, рекавши да би као председник најпре отпутовао у Москву и обећао да Украјина више никада неће бити прва линија фронта НАТО-а против Русије, уз прихватање, како је навео, болних територијалних уступака.
На крају разговора Мекгрегор износи прогнозу да ће Русија у блиској будућности предузети одлучну војну акцију како би демонстрирала своју победу и приморала европске лидере да седну за преговарачки сто. Према његовом мишљењу, наставак сукоба само додатно погоршава коначан положај Запада.
Извор: Wебтрибуне
