У најновијој епизоди емисије Dialogue Works, објављеној 23. јула 2026. године, војно-политички аналитичар и бивши званичник ЦИА Лари Џонсон оценио је да САД планирају нови масовни ракетни и бомбардерски удар на Иран.
Према његовим речима, кључни фактор који би могао променити ток операције јесте евентуална способност иранске противваздушне одбране, попут руских система С-400 или кинеских алтернатива, да обори америчке стратешке бомбардере Б-1, Б-2 или Б-52, што би створило озбиљне проблеме за администрацију председника Доналда Трампа.
Осврћући се на спекулације о могућим копненим операцијама, Џонсон тврди да САД немају одрживу стратегију нити логистичке капацитете за инвазију.
Аналитичар је упоредио острво Карг по величини са острвом Иво Џима, а острво Кешм са Окинавом, подсећајући да је борба за Иво Џиму у Другом светском рату трајала 36 дана и однела око 26.000 америчких жртава, укључујући до 6.800 погинулих међу 70.000 искрцаних маринаца.
На Окинави је од 190.000 војника било 50.000 жртава. Џонсон наглашава да САД данас немају на располагању 70.000 војника за такав подухват и да би било какав покушај заузимања иранских острва, чак и уз коришћење хеликоптера и авијације, представљао изузетно ризичну операцију.
На економском плану, сукоб врши директан притисак на глобално тржиште енергената и америчку привреду. Џонсон наводи да једино дипломатски споразум и окончање борби могу трајно оборити цене нафте.
То би подразумевало договор између Саудијске Арабије и Хута о међусобном укидању ваздушне и поморске блокаде, као и прихватање контроле Ирана над Ормуским мореузом уз наплату таксе за пролаз танкера.
Поред поремећаја у снабдевању нафтом, Џонсон указује и на реакцију берзи: индекс Доw Јонес забележио је пад од 506 поена, док је НАСДАQ пао за 553 поена. Трампове изјаве о жртвама у Вијетнаму, где је поменуо 200.000 погинулих уместо званичних нешто више од 58.000, Џонсон види као илустрацију непознавања историјских чињеница у врху власти.
Војна ескалација у Персијском заливу директно угрожава инфраструктуру регионалних држава. У Кувајту трају напади на електране и постројења за десалинизацију воде, док се системи противваздушне одбране Патриот и ХИМАРС систематски уништавају, што територију чини неусловном за боравак америчког особља.
Чланови владајућих породица у Кувајту, Бахреину и Јордану већ напуштају регион, а у Бахреину је уништен и дата-центар компаније Амазон. Иранска стратегија примарно је усмерена на неутралисање америчких измештених база попут Ал Удеида, Ал Добре и Али Ал Салема, чиме се САД приморавају на ослањање на носаче авиона и базе у Израелу.
Померање америчких ваздушних операција у Израел значајно компликује логистику Ратног ваздухопловства САД. Борбени радијус авиона Ф-35 износи око 550 миља (око 885 километара), што при полетању из Израела према унутрашњости Ирана захтева најмање четири допуне горивом у ваздуху, за разлику од само једне допуне приликом полетања из база у Саудијској Арабији.
Поред тога, Џонсон оцењује да Израел има нарушене капацитете противваздушне одбране – системи Ирон Доме и Давид’с Слинг означени су као нефункционални у тренутним околностима, док су залихе система Патриот и ТХААД исцрпљене. Оштећење рафинарија нафте у Ашдоду и Хаифи додатно угрожава производњу дизела и авионског горива неопходних за даљу војну активност.
На дипломатском плану, понуда Вашингтона Саудијској Арабији о развоју цивилног нуклеарног програма без сопственог обогаћивања ураниијума, условљена приступањем Аврамским споразумима, оцењена је као политички маневар без практичног утицаја.
САД тренутно имају уско грло у инжењерским и грађевинским капацитетима за изградњу нуклеарних електрана, имајући у виду да су у последњих 15 година реактори грађени и до 14 година (од 2009. до 2023. године).
Поред тога, Русија покрива око 25 одсто америчких потреба за нуклеарним горивом, док Ријад поставља услов формирања палестинске државе за нормализацију односа са Израелом, што јерусалимска администрација одбија.
Изазове у дипломатији додатно илуструје и састанак америчког државног секретара Марка Рубија и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова на самиту АСЕАН-а, који је трајао свега 35 минута без напретка у решавању украјинске кризе.
Иранска војна доктрина и дугорочна стратегија претрпели су тектонске промене након атентата на врховног вођу Алија Хаменеија. Џонсон подсећа да је Хаменеи средином деведесетих година покренуо масовну производњу пројектила, захтевајући десетине хиљада ракета уместо дотадашњих 8.000, чиме је поставио темеље савремене иранске војне индустрије.
Атентат на Хаменеија, који се годинама противио развоју нуклеарног оружја, елиминисао је ту препреку, па се процењује да ће Иран сада убрзано радити на стицању нуклеарног одвраћања.
Уклањање кључног лидера довело је и до унутрашње консолидације иранског друштва и уједињења грађана упркос претходним протестима, док стварни трошкови ратних операција у САД знатно премашују званично процењених 35 до 40 милијарди долара и приближавају се суми од најмање 100 милијарди долара.
Правда
СветКремљ: Ако не буде изгледа за украјинско мирно решење – Русија ће наставити до коначне победеИзвор; webtribune.rs
