Спор између Вашингтона и Техерана више се не води само око безбедности Персијског залива и будућности односа две земље.
У први план улазе и захтеви за одштету, док се истовремено заоштравају ставови о Ормуском мореузу, могућности новог америчког напада и улози Израела. Бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон оценио је у разговору објављеном у емисији Dialogue Works да не види знаке попуштања иранске стране.
Повод за један од кључних делова разговора била је изјава америчког председника Доналда Трампа о иранским захтевима за надокнаду штете. Трамп је одговорио да би, ако се већ говори о репарацијама, САД могле да траже новац од Ирана за штету током претходних 50 година.
Амерички председник је говорио о људима који су, како је рекао, током тог периода убијени или тешко рањени, као и о 52.000 демонстраната за које је тврдио да су убијени у Ирану током претходна четири месеца. Рекао је да би њихове породице требало да добију одштету и да би, ако се штета већ плаћа, Иран требало да буде страна која ће је платити.
Џонсон је оштро оспорио такво образложење, посебно податке о броју погинулих демонстраната. Указао је да су се бројке, како је рекао, мењале од 5.000, преко 10.000, 20.000, 30.000 и 40.000, до 52.000, док је чуо и тврдњу о 60.000, оцењујући да за такве бројке нису понуђени докази.
У разговору је поменуто и да је Трамп у објави на Трутх Социалу говорио о одговорности Ирана за смрт и штету у Либану, Сирији, Јемену и Гази, чиме је питање потенцијалних репарација проширено далеко изван непосредног америчко-иранског сукоба.
Још озбиљније питање односи се на могућност наставка војних операција. Водитељ је подсетио да је Трамп, упитан да ли би САД поново напале Иран, одговорио да је та могућност на столу и да је Вашингтон спреман за такав развој догађаја.
Џонсон је истовремено говорио о информацијама које указују да ни Техеран више не рачуна на брзо политичко приближавање. Поменуо је изјаву иранског званичника, чијег имена није могао да се сети, према којој Иран више не намерава да преговара са САД и спреман је да сачека одлазак Трампа са власти.
Према Џонсоновој процени, иранска позиција постала је тврђа, а у Техерану јача уверење да уступци Вашингтону немају смисла јер иранска страна сматра да су САД већ донеле стратешку одлуку да сломе Иран и да чекају одговарајућу прилику.
Ормуски мореуз постао је друга велика тачка спорења. Трамп је тврдио да су америчке снаге очистиле мине и да САД контролишу мореуз „100 одсто“. Џонсон то одбацује и тврди да стање поморског саобраћаја не потврђује америчку контролу.
Он се позвао на податке сервиса за праћење бродова и описао веома ограничен саобраћај у тренутку разговора. Према његовој процени, Иран и даље одређује практичне услове проласка, а не америчка морнарица.
Џонсон очекује да ће се саобраћај кроз мореуз постепено повећавати уколико бродови буду плаћали предвиђену накнаду и подносили потребну документацију. Истовремено је оценио да америчка морнарица нема неограничене капацитете за наметање другачијег режима, подсећајући да се њен број бродова знатно смањио током претходних 30 година.
Проблем се, према његовим речима, не може свести само на нафту. Џонсон је навео да преко Персијског залива пролазе и течни природни гас, хелијум и сумпор. Према бројкама које је изнео, из тог подручја долази око 25 одсто глобалне понуде течног природног гаса, између 40 и 44 одсто хелијума и између 30 и 35 одсто сумпора.
У разговору је наведено и да је током претходних осам дана најмање шест бродова нападнуто због кршења правила проласка које је успоставила иранска страна, укључујући непопуњавање документације или пролазак без дозволе. Џонсон је тај развој навео као још један аргумент против тврдње да Вашингтон има потпуну контролу над мореузом.
Он сматра да географија додатно иде у прилог Техерану и да Иран, захваљујући везама са Русијом, Пакистаном и другим регионалним актерима, има већу стратешку дубину него што се у Вашингтону претпоставља. Кину је означио као још једног великог играча који делује у позадини и оценио да више држава настоји да помогне Ирану да издржи притисак.
Паралелно са тензијама око Ирана, разговор је отворио питање колико дуго САД могу да одржавају висок интензитет војног ангажовања на Блиском истоку. Водитељ је навео да у Израелу постоји став да Вашингтон има довољно средстава за наставак рата и да је главно ограничење политичка воља Трампове администрације.
Џонсон се са тим није сложио. Рекао је да је до закључка о ограничености америчких залиха дошао коришћењем јавно доступних података и оценио да би израелске службе морале да располажу најмање истим могућностима процене америчких капацитета.
У том контексту посебно је говорио о рањивости Израела. Према његовој процени, уколико би Иран интензивирао нападе на израелске рафинеријске капацитете и успео да их онеспособи, последице би могле да погоде снабдевање авио-горивом и дизелом, а тиме и авионе, хеликоптере и војна возила. Нагласио је да Иран до тренутка разговора то није учинио у мери коју описује.
Џонсон сматра да израелска рањивост расте и због тога што САД немају неограничене вишкове којима би могле да надокнађују израелске потребе. На питање да ли би Трамп у једном тренутку могао да поручи Израелу да настави борбу без америчке подршке, одговорио је да такву могућност не искључује.
Према његовој процени, такав преокрет могао би да уследи уколико Трамп закључи да му подршка Израелу више не доноси политичку корист. Џонсон тврди да унутар покрета МАГА и Републиканске партије расте струја критична према Израелу, док је и Демократска партија подељена око тог питања.
Посебан део разговора односио се на Либан. Џонсон је израелско присуство описао као процес анексије територије, али је изразио сумњу да Израел има капацитете да насељавање прошири на јужни Либан. Такав потез би, према његовој процени, додатно растегао израелске ресурсе и изложио насељенике већем ризику.
Још једно жариште је Јемен. Џонсон сматра да би Саудијска Арабија требало да тражи политичко решење кроз преговоре са Хутима, али није сигуран да ће Ријад изабрати тај пут. Према његовој процени, досадашњи однос снага показује велику асиметрију рањивости.
Џонсон је оценио да Ријад током претходних десет година рата није успео да оствари одлучујућу победу и да Хути сада имају могућност да Саудијској Арабији нанесу знатно већу штету него што Саудијци могу њима.
На крају разговора тема се померила на Украјину и Русију. Водитељ је навео податак руске војске да је руска противваздушна одбрана за један дан оборила 1.134 беспилотне летелице. Џонсон није знао колико се таквих дронова производи, али је њихово снабдевање повезао са подршком Британије, Немачке, Француске и Пољске.
Према његовом тумачењу, велики број беспилотних летелица ствара проблем противваздушној одбрани јер она не може истовремено да покрије сваки могући циљ на огромној територији. Ипак, сматра да такви напади сами по себи не мењају војни однос уколико не доносе конкретан стратешки резултат.
Истовремено је оценио да појачана руска офанзива изолује Украјину у мери каква раније није виђена и прогнозирао да би такав притисак могао да сломи њену способност да настави сукоб садашњим интензитетом.
Џонсон не очекује да Москва приоритетно покуша да уклони Владимира Зеленског. По његовом тумачењу, руско руководство може да сматра да му садашњи украјински председник представља политичку и стратешку предност, јер би његов наследник могао да буде способнији противник.
Украјинско ослањање на све интензивније нападе дроновима оценио је као опасну ескалацију, уз прогнозу да би руски одговор могао бити снажнији него што Кијев може дугорочно да поднесе.
Wебтрибуне
