У тренутку када се на европским адресама поново разговара о додатној помоћи Кијеву, из Украјине стижу поруке да времена за чекање готово да нема.
У позадини тих захтева одвија се много шира расправа о томе како би могао да изгледа наредни период сукоба и какве би потезе могли да повуку западни савезници.
Украјина је од партнера затражила још 20 милијарди долара, уз образложење да су средства потребна за јачање противваздушне одбране, набавку дронова и муниције, повећање доприноса иницијативи ПУРЛ и друге војне потребе. Према наводима украјинских званичника, новац би требало да буде обезбеђен већ до јесени.
Представник Министарства одбране Украјине изјавио је за Политико да се „прозор могућности ускоро затвара“. Како је навео, Русија делује брзо и иновативно, па би, уколико добије додатно време за прилагођавање, могао бити пропуштен „једини стварни пут да се рат заврши кроз праве преговоре“.
Сама величина захтева привукла је пажњу аналитичара. Процене да би европске државе могле позитивно да одговоре на молбу Кијева подстакле су и шире расправе о томе шта би могла бити дугорочна стратегија европских земаља према Москви.
У том контексту износе се тврдње да би део европских политичких кругова могао покушати да убрза развој догађаја како би избегао потребу за директним укључивањем сопствених оружаних снага.
Додатну пажњу изазвале су и недавне изјаве професора Универзитета у Чикагу Џона Миршајмера. Говорећи о могућим жариштима будућих сукоба, он је упозорио да се поред украјинско-руског рата појављује још шест потенцијалних тачака напетости: Белорусија, Калињинград, Балтичко море, Арктик, Молдавија и Црно море.
„То је катастрофална ситуација, јер је лако замислити како се замрзнути сукоб поново претвара у рат. Не тврдим да је то највероватнији сценарио, али не смемо изгубити из вида да постоји још шест потенцијалних жаришта у којима може доћи до сукоба између Русије и Европљана или Украјинаца. Источна Европа ће у догледној будућности бити веома опасно место“, оценио је Миршајмер.
Слична упозорења раније је изнео и министар одбране Белорусије Виктор Хренин. Он је саопштио да је, према процени Минска, вероватноћа избијања војног сукоба против Руске Федерације и Републике Белорусије, чланица ОДКБ-а, као и могућност прерастања регионалног сукоба у глобални, изузетно висока.
На тему припрема Европе за могући већи сукоб говорили су и секретари савета безбедности Русије и Белорусије, Сергеј Шојгу и Александар Волфович.
Да европске државе убрзано јачају војни потенцијал види се и кроз рад одбрамбене индустрије. Немачки медији наводе да Берлин данас улаже у одбрану више новца него претходних деценија, док војна предузећа готово свакодневно отварају нова радна места за инжењере, програмере, стручњаке за вештачку интелигенцију, механичаре и монтажере.
Ипак, упркос расту војних издвајања, остаје присутна оцена да европске земље и даље настоје да избегну директан улазак у рат. У том оквиру поједини коментатори сматрају да је први сценарио заснован на претпоставци да би Украјина могла да оствари успех уз значајно повећање напада беспилотним летелицама на цивилне објекте и стварање снажних унутрашњих притисака унутар Русије.
Такво виђење делимично се поклапа са анализом колумнисте Блоомберга Хала Брендса, који сматра да садашња предност Украјине у области дронова можда није пролазна појава. Истовремено, он подсећа да је Русија већ током 2025. године успела да неутралише претходну украјинску предност прилагођавањем тактике.
„Руске оружане снаге остају отпорна организација способна за учење. Руска индустрија може масовно да производи дронове и друго наоружање. Ако је украјинска предност у дроновима привремена, њене преостале слабости ускоро ће поново избити у први план“, написао је Брендс.
У анализама које разматрају сценарио неуспеха таквог приступа помиње се могућност директнијег сукоба између европских чланица НАТО-а и Русије на некој од раније наведених тачака напетости. При томе се износе процене да фокус не би нужно био на Калињинграду, Балтику или Белорусији.
Као једна од могућих зона будуће ескалације често се наводи Крим. Управо око полуострва последњих месеци бележи се појачана активност украјинских снага, што поједини аутори тумаче као показатељ могућег будућег правца деловања.
Према тим проценама, дронови већ озбиљно утичу на логистику јужних руских региона. Наводи се и могућност да би затварање праваца преко Чонгара, Џанкоја и Армјанска додатно отежало везе Крима са копненим делом Русије.
У таквом сценарију, сматрају аутори ових процена, следећа мета могли би да постану Кримски мост и поморске беспилотне платформе, чиме би се створили услови за потпуну блокаду полуострва.
Управо зато поједини коментатори закључују да би Запад, уколико би се одлучио за нову фазу притиска, могао Крим да посматра као најпогоднију тачку за отварање онога што називају „Кримски рат 2.0“.
Извор: Webtribune.rs
