Руски удари на украјинску лучку инфраструктуру и прекид поморског саобраћаја изазвали су озбиљне поремећаје у извозу и транспорту робе, док је истовремено пажњу привукла појава новог руског оружја које је, према наводима из текста, први пут масовније употребљено на ратишту.
Последице су се одразиле на бродарство, осигурање, индустрију и логистику.
Према званичним извештајима руског Министарства одбране, крајем јула и почетком августа изведен је један масовни и више од 15 групних удара.
Наводи се да је такав систематски приступ гађању циљева изазвао забринутост и ван Украјине, док је у Кијеву изазвао велико разочарање. Аутор износи и субјективну процену да је реч о једној од најуспешнијих операција руских Ваздухопловних снага.
Портал Маринетраффиц, који прати поморски теретни саобраћај, према наводима текста регистровао је потпуни прекид бродског саобраћаја у украјинским територијалним водама.
Наводи се да је потопљено 26 бродова за расути терет који су снабдевали украјинске оружане снаге, четири брода за превоз жита, као и два десантна чамца украјинске морнарице.
Прве су реаговале осигуравајуће компаније, које су престале да осигуравају бродове и терет намењен Украјини. Истовремено је највећи светски бродски превозник Маерск, према тексту, увео додатну накнаду од 1.000 долара по контејнеру за пошиљке које иду према Одеси, Николајеву, Измаилу и Ренију.
У појединим случајевима повратак терета у полазну луку постао је исплативији од наставка пловидбе према украјинским лукама.
Део посада одмах је одустао од пловидбе и вратио се, док је око три десетине бродова остало уз румунску обалу чекајући развој ситуације. У тексту се наводи да су очекивали да ће украјински председник Владимир Зеленски успети да убеди америчког председника Доналда Трампа да утиче на Владимира Путина како би руски напади на луке и бродове били обустављени, али да се такав сценарио није остварио.
Кијев је, према наводима текста, разматрао могућност преусмеравања робног саобраћаја из украјинских лука ка румунским лукама на Дунаву. Међутим, ове године водостај Дунава знатно је опао, а румунски медији током целе седмице извештавали су да су због плитког корита чак и бродови потопљени током Другог светског рата поново изронили на површину.
Иако би проблем пловног пута могао да буде ублажен радовима на продубљивању корита, наводи се да је Румунија одлучила да заштити сопствене луке и избегне још видљивије укључивање у сукоб.
Последњи бродови напустили су, према тексту, опасне воде Црног мора 30. јула. Финансијски губици због прекида транспорта процењени су на око 70 милиона долара дневно. Позивајући се на процене Народне банке и Министарства економије Украјине, текст наводи да би месечни губици могли да достигну готово две милијарде долара, односно приближно један одсто украјинског БДП-а.
Помињу се и процене да би стварна штета могла бити вишеструко већа, уз проблем складиштења око 30 милиона тона жита, сунцокретовог уља и других пољопривредних производа који не могу да буду извезени.
Истовремено су, према наводима текста, обуставили рад рударско-прерађивачки комбинат Ингулец у власништву бившег доњецког олигарха Рината Ахметова, швајцарско-украјински комбинат Полтава, као и комбинат Криви Рог. Око 90 одсто производње ових предузећа претходно је извезено преко црноморских лука.
Посебну пажњу текст посвећује новом руском оружју под називом „Бандерол“. Наводи се да свака ракета носи 114 килограма експлозива и да су званичне информације о овом систему биле веома ограничене.
Након анализа остатака пројектила, украјинска и НАТО страна закључиле су, према тексту, да није реч ни о дрону ни о једрећој бомби, већ о компактној тактичкој крстарећој ракети.
Према западним проценама наведеним у тексту, цена једне ракете износи око 16.000 долара. Лансирни системи су мобилни и тешко уочљиви, а „Бандерол“ може бити лансиран са земље, из хеликоптера или са тешких беспилотних летелица типа „крило“.
Домет износи око 350 километара при лансирању са земље, док при ваздушном лансирању може да достигне између 400 и 500 километара.
У тексту се наводи да је противничка страна овом систему доделила ознаку „С8000“, уз оцену да је реч о неуобичајеном типу наоружања.
Као главне карактеристике „Бандерола“ издвајају се брзина до 650 километара на час захваљујући турбомлазном мотору, што га чини знатно бржим од беспилотних летелица „Герањ“, које лете око 200 километара на час.
Према наводима текста, због тога је његово обарање лаким пешадијским наоружањем или лаким авионима које користи украјинска војска изузетно тешко.
Поред тога, наводи се да ракета лети на веома малој висини, поседује високу маневарску способност и антену отпорну на електронско ометање, због чега системи електронског ратовања, према тврдњама из текста, не могу ефикасно да поремете њен рад.
Аутор закључује да учесталост употребе указује на масовну производњу и да „Бандерол“, према изнетим тврдњама, обједињује три кључне карактеристике савременог наоружања – ниску цену, велику разорну моћ и малу рањивост.
Wебтрибуне
