Припреме које се последњих година углавном везују за војску све више се преносе на цивилни сектор. Владе држава НАТО-а треба да обезбеде функционисање кључних служби и инфраструктуре у условима велике кризе или оружаног сукоба, док се од друштва у целини очекује знатно виши ниво спремности.
НАТО је средином септембра објавио нове основне захтеве за отпорност држава чланица, који обухватају функционисање власти, енергетику, кретање становништва, снабдевање храном и водом, здравствени систем, комуникације и транспорт.
Документ предвиђа да националне власти припреме системе цивилне заштите и планове за контролисану евакуацију становништва из подручја захваћених кризом или сукобом.
Посебна пажња посвећена је ситуацији у којој истим ограниченим транспортним правцима истовремено морају да се крећу цивили и војне снаге. Од држава се зато очекује да унапред разраде процедуре које би омогућиле распоређивање војске, али и заштиту и кретање становништва.
Планирање обухвата и залихе хране и воде, као и способност енергетских система да наставе да функционишу током дуготрајне кризе. Предвиђено је одржавање кључних државних функција и кризних центара, укључујући алтернативне капацитете који би омогућили наставак рада власти уколико постојећи објекти постану неупотребљиви.
Велики део припрема односи се на здравство. Болнице и друге здравствене установе морају бити способне да одговоре на ситуацију са великим бројем жртава, док државе треба да имају одговарајуће залихе лекова, медицинске опреме, крви и крвних производа.
Планови треба да повежу цивилне и војне здравствене капацитете и да буду проверавани кроз вежбе.
Транспортна инфраструктура добија двоструку улогу. Путеви, железнице, луке и друга цивилна инфраструктура морају да наставе да служе становништву, али истовремено треба да буду спремни за брзо пребацивање савезничких снага, војне опреме и залиха.
НАТО инсистира и на процедурама које омогућавају прелазак граница у роковима потребним за кретање његових снага.
Генерални секретар НАТО-а Марк Руте раније је говорио о практичним последицама таквог сценарија. Указао је да би, у случају потребе за одбраном европских чланица, десетине хиљада америчких и канадских војника могле да буду пребачене преко европских лука, за шта би били потребни гориво, храна, електрична енергија, болнички капацитети, транспорт, мостови и железница.
Припреме се одвијају у атмосфери све оштријих упозорења западних политичара и војних званичника да би садашња конфронтација са Русијом могла да прерасте из хибридног сукоба у директан војни судар.
Москва се истовремено све чешће оптужује за различите инциденте и хибридне активности у европским државама, док руске власти одбацују тврдње да припремају напад на НАТО.
Поједини европски војни стручњаци раније су разматрали и могућност да Русија одговори ударима на објекте у европским државама који су повезани са пружањем војне помоћи Украјини.
Такав сценарио би представљао квалитативно нову фазу сукоба, јер би директно отворио питање одговора НАТО-а.
Москва одбацује тврдње да се припрема за инвазију на европске државе. Руско руководство, међутим, упозорава да би директан рат европских чланица НАТО-а против Русије носио опасност брзог прерастања конвенционалног сукоба у нуклеарну конфронтацију.
Wебтрибуне
