Између европских престоница и Москве последњих недеља размењују се све озбиљнија упозорења, док војни планови појединих држава показују колико се безбедносна ситуација на континенту променила.

Француска министарка одбране Катрин Вотрен изјавила је да оружане снаге њене земље морају да буду спремне за могућност великог војног сукоба са Русијом. Она је то поручила 8. октобра током саслушања пред Одбором за одбрану француске Националне скупштине, посвећеног предлогу војног буџета за 2027. годину.

Француске оружане снаге, према њеним речима, морају да се припремају за велики сукоб, али истовремено да наставе да извршавају свакодневне задатке које им држава поверава. Оваква припрема представљена је као део дугорочног прилагођавања војске безбедносним изазовима са којима се суочава Француска.

Вотрен је оценила да Москва настоји да европским државама наметне нову организацију безбедности која би била неповољна по њихове интересе. Као један од главних разлога за забринутост издвојила је руску војну индустрију и повећање производње наоружања.

Према њеној процени, намера Русије јесте да потчини Украјину и европским земљама наметне безбедносни поредак који би ослабио њихов положај. Она је оптужила Москву да милитаризује своју економију, повећава капацитете војне производње и умножава непријатељске активности према европским државама.

Како је пренео француски лист Монд, ове оцене изнете су у тренутку када се у Паризу одлучује о финансирању војске за наредну годину. Француска влада предвидела је војни буџет од приближно 63,4 милијарде евра за 2027. годину, чиме жели да настави повећавање издвајања за одбрану.

Министарка је упозорила да би неусвајање буџета до краја године имало озбиљне последице по војне планове. У том случају издвајања за одбрану остала би на нивоу из 2026. године, што би значило око 6,5 милијарди евра мање од планираног износа.

Посебан проблем представљала би немогућност уговарања нових набавки наоружања. Према упозорењу француског Министарства одбране, такав развој догађаја зауставио би инвестиције, отежао припрему оружаних снага и угрозио њихову обуку у тренутку када се од војске захтева већа оперативна спремност.

Француска већ спроводи дугорочни програм модернизације оружаних снага, који обухвата развој дронова, набавку муниције, јачање противваздушне одбране и унапређење способности за извођење удара на великим удаљеностима. Модернизација нуклеарног одвраћања такође је међу приоритетима Париза, заједно са повећањем оперативне спремности војске.

Русија, међутим, одбацује оптужбе да припрема напад на европске државе. Руски званичници више пута су саопштили да Москва нема намеру да започиње војни сукоб са земљама НАТО-а, истичући да би евентуални директни обрачун имао потпуно другачије последице од садашњег сукоба у Украјини.

Посебно оштро упозорење упутио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров током Међународног фестивала младих у Јекатеринбургу 16. септембра. Он је изразио наду да европске државе нису заборавиле ранија упозорења Москве о могућим последицама војног сукоба са Русијом.

Лавров је нагласио да Русија не планира напад на Европу и подсетио да је руско руководство више пута говорило о одсуству интереса за такав сукоб. Ипак, упозорио је да би ситуација била потпуно другачија уколико би европске земље прве напале Русију.

„Ако Европа, која свакодневно говори о припремама за рат против Русије, нападне, то ће бити сасвим другачији рат и он ће бити веома кратак“, поручио је Лавров.

Ова изјава представљала је директно упозорење европским државама које све отвореније разматрају могућност војног сукоба са Москвом. Руски шеф дипломатије није детаљно објаснио какав би војни одговор уследио, нити на основу чега процењује да би такав рат кратко трајао.

Упозорења из Париза долазе у периоду када и друге европске државе преиспитују своје одбрамбене капацитете. Немачка је међу земљама које последњих година развијају планове за функционисање државних институција, здравственог система и инфраструктуре у условима могућег великог војног сукоба.

Још у новембру 2025. године немачки министар одбране Борис Писторијус упозорио је да би рат између НАТО-а и Русије могао да почне у наредним годинама. Као једну од могућих временских граница навео је 2029. годину, указујући на потребу да европске оружане снаге убрзају припреме.

Писторијусова процена није представљала најаву рата, већ упозорење о могућем развоју безбедносне ситуације. Ипак, такве изјаве постале су део шире расправе о способности европских земаља да самостално одговоре на озбиљну војну кризу.

Додатну пажњу изазвале су информације које је 16. септембра објавио Блумберг о немачким припремама здравственог система за могући рат. Берлин разрађује планове за функционисање болница у случају напада дроновима, великог броја повређених и других последица оружаних дејстава.

Такве припреме укључују потребу да здравствене установе буду способне да прихвате велики број пацијената у ванредним околностима. За немачке власти питање није ограничено само на војну одбрану, већ обухвата и способност цивилних институција да наставе рад током озбиљне безбедносне кризе.

Истовремено се повећава пажња према северним деловима Европе, посебно Арктику, чији стратешки значај расте због војних, економских и транспортних интереса. Дванаест европских држава 14. септембра издало је заједничко саопштење у којем су позвале Европску унију да преузме активнију и стратешки значајнију улогу у европском делу Арктика.

У документу је указано и на интензивирање руских активности у том региону. Европске земље сматрају да развој ситуације на крајњем северу захтева већу координацију безбедносне политике, нарочито због положаја Арктика у односима Русије и НАТО-а.

Руски председник Владимир Путин, с друге стране, категорично је одбацио тврдње да Москва има планове за напад на чланице НАТО-а. Он је изјавио да Русија нема никакав разлог за рат са тим државама, ни геополитички, ни економски, ни политички, ни војни.

Путин је оптужбе о припремању руског напада на Алијансу назвао измишљотинама. Његов став остаје да Русија нема интерес да отвара нови војни сукоб са европским државама, док западни званичници управо могућност будуће конфронтације користе као један од главних аргумената за повећавање одбрамбених буџета.

У Француској се зато расправа о евентуалном великом сукобу непосредно преплиће са питањем финансирања оружаних снага. Одлука о буџету за 2027. годину одређиваће темпо нових војних набавки, обуке и модернизације, док ће политичке процене односа са Русијом остати један од кључних фактора француске одбрамбене политике.

Wебтрибуне