У тренутку када је 25. октобра требало да се заврши гласање у другом кругу председничких избора у Бразилу, судија Врховног суда наложио је да бирачка места остану отворена још два сата, како би бирачи који су због изненадних поплава и недостатка аутобуса остали заглављени на путу добили додатно време да гласају.
Тиме је додатно појачана драма већ ионако неизвесних избора.
Последње анкете, објављене уочи изборног дана, показивале су да Флавио Болсонаро има незнатну предност, са око 51 одсто према 49 одсто гласова – што је било унутар статистичке маргине грешке. Другим речима, резултат је указивао на потпуну изједначеност кандидата.
Тржишта предвиђања, међутим, показивала су другачију слику. На платформи Полyмаркет вероватноћа победе Болсонара на дан избора процењивана је на око 80 одсто, на нивоу на којем се кретала већ три недеље. Уочи гласања достигла је чак 84 одсто.
Чак и након затварања бирачких места, тржиште је актуелном председнику Луису Инацију Лулс да Силви давало свега једну шансу према пет да победи.
Неколико сати касније, Лула је однео победу са 51,8 одсто гласова, наспрам 48,2 одсто колико је освојио Болсонаро.
Тржишта предвиђања тврде да су веома прецизна зато што обједињују независне процене великог броја трговаца – што се назива „мудрошћу гомиле“ и приморавају сваког од њих да својим новцем стане иза сопствених уверења.
Заговорници ових тржишта тврде да су њихове процене тачније од резултата анкета и брже од информација које објављују медијске редакције, пише Гардијан.
Шта је онда пошло по злу?
Тржишта предвиђања омогућавају трговцима да купују и продају бинарне уговоре засноване на догађајима из стварног света: да ли ће се нешто догодити или неће? Како уговори прелазе из руке у руку, њихове цене се мењају, стварајући процену вероватноће одређеног исхода која се непрекидно ажурира.
Пре неколико година тржишта предвиђања била су практично маргиналне платформе за клађење. Међутим, током мандата Доналда Трампа, чији је кандидат за председника Комисије за трговину робним фјучерсима (ЦФТЦ), Мајк Селиг, бивши правни заступник платформи Полyмаркет и Калсхи, радио на томе да ова индустрија остане у САД и да се њено пословање тамо развија, тржишта предвиђања изашла су из финансијске маргине и постала део главних токова финансијског система.
Уговори засновани на догађајима „помажу јавности да предвиђа, планира, заштити се од ризика, па чак и искористи очекивања будућих исхода“, а „понекад могу да предвиде резултате боље од истраживања јавног мњења“, наводи се на интернет страници ЦФТЦ-а.
Након повратка из својеврсног егзила, ове платформе постале су део јавног живота. Медијске редакције, укључујући АП, ЦНН, Волстрит журнал и ЦНБЦ, склопиле су споразуме о укључивању ажурираних квота за изборне исходе у своје извештавање.
У недавном интервјуу о међуизборима, бивши конгресмен Бред Карсон навео је да један од кандидата има „99 одсто шансе за победу на Полyмаркету“. Притом није поменуо резултате истраживања јавног мњења.
„Полyмаркет је тренутно најпрецизнији алат који човечанство има, све док неко не направи неку врсту суперкристалне кугле“, изјавио је прошле године оснивач и извршни директор платформе, Шејн Коплан.
Серија лоших прогноза
Тржишта предвиђања имају и историју успешних прогноза. Анализа трансакција на Полyмаркету током две године показала је да су тржишта на којима је вероватноћа одређеног исхода била око 80 одсто у приближно 80 одсто случајева завршавала потврдом тог исхода. Посматрано кроз читав распон цена, стварни исходи ретко су одступали више од неколико процентних поена од вероватноћа које су сугерисале тржишне цене.
Међутим, на неколико недавних, веома праћених избора тржишта предвиђања показала су се као непоуздана.
Истог дана када је одржан други круг председничких избора у Бразилу, у Србији су одржани ванредни парламентарни избори. Дан уочи гласања, Полyмаркет је давао 70 одсто шансе да победи Уједињена Србија Александра Вучића.
Међутим, на изборној вечери опозициона Студентска листа, настала из готово двогодишњих антикорупцијских протеста, освојила је 52,6 одсто гласова. Вучић је признао пораз, освојивши свега 39,2 одсто.
У августу су платформе Полyмаркет и Калсхи давале Франсески Хонг приближно 95 одсто шансе за победу на унутарстраначким изборима Демократске странке за гувернерку Висконсина. Њен противкандидат Дејвид Кроули победио је са разликом мањом од пола процентног поена.
Полyмаркет је потом обрисао објаву на друштвеној мрежи X у којој је тврдио да Хонг има 96 одсто шансе за победу.
Уочи примарних избора за градоначелника Лос Анђелеса у јуну, обе платформе давале су ријалити звезди Спенсеру Прату око 75 одсто шансе да се пласира у други круг. На крају је завршио на трећем месту.
У марту, на јутро када су одржани унутарстраначки избори Демократске странке за место у Сенату у Илиноису, Калсхи је процењивао да Раја Кришнамуртија, који је на кампању потрошио готово 30 милиона долара, има 61 одсто шансе за победу.
Међутим, победила је његова противкандидаткиња Јулијана Стратон, упркос томе што је крипто-индустрија, која је блиско повезана са тржиштима предвиђања, потрошила готово 10 милиона долара на кампању против ње.
Дан уочи унутарстраначких избора Демократске странке за градоначелника Њујорка 2025. године, Полyмаркет је Ендрјуу Куому давао 66 одсто шансе за победу. Зохран Мамдани победио га је са предношћу од 12 процентних поена.
Зашто се једна „суперкристална кугла“ у овим случајевима толико разликовала од резултата истраживања јавног мњења?
Пре свега, важно је имати у виду да тржишне цене и предизборне анкете мере различите ствари. Прве показују вероватноћу да ће кандидат победити на дан избора, док резултати анкета приказују предност једног кандидата у односу на другог. Због тога проценти на Полyмаркету често увеличавају и мале разлике које показују анкете.
На пример, најновији подаци истраживачке куће ФифтyПлусОне показују да је разлика између Пита Рикетса и Дана Осборна у трци за место у Сенату у Небраски свега два процентна поена. Ипак, Калсхи и Полyмаркет су у понедељак поподне процењивали да Рикетс има око 70 одсто шансе за победу.
У трци за гувернера Охаја, анкете показују да је Вивек Рамасвами свега неколико процентних поена иза Ејми Актин, док су Калсхи и Полyмаркет у понедељак поподне процењивали да Актин има 82 одсто шансе за победу.
Зато је у случајевима попут избора у Бразилу Полyмаркетова прогноза од 80 одсто у корист Болсонара деловала као огромна грешка у поређењу са разликом од свега два процентна поена коју су показивале анкете.
Тржишта предвиђања постала су популарна 2024. године управо зато што су, чинило се, уочила оно што анкетари нису могли. Полyмаркет и Калсхи предвидели су Трампову победу недељама пре објављивања изборних резултата, док су анкете указивале на потпуно неизвесну трку.
Међутим, истраживачи истичу да председнички избори у САД не представљају нужно доказ исправности теорије о „мудрости гомиле“.
Како би проценили да ли тржишне цене тачно и ефикасно обједињују политичке информације, истраживачи са Универзитета Вандербилт анализирали су 2.500 тржишта политичких предвиђања током последњих пет недеља председничке изборне кампање, у којима је обављено више од 2,3 милијарде долара трансакција.
Студија је показала да су се тржишта „често понашала на начине који нису у складу са рационалним обједињавањем информација“. Прецизност је пала на 67 одсто на Полyмаркету и 78 одсто на Калсхију, док су се цене „значајно разликовале између различитих тржишта, берзи и врста уговора“.
Утврдити зашто тржишта на неким изборима греше, а на другима дају тачне прогнозе, може бити веома тешко. Анкетари могу да преиспитају методе узорковања, док су на тржиштима предвиђања трговци анонимни, а њихови разлози за доношење одлука углавном остају непознати.
Према мишљењу стручњака, одговор се крије у односу између обима трговања малих улагача – повремених корисника који се кладе на основу утиска и интуиције – и мањег броја професионалних трговаца који израђују статистичке моделе и користе огромне количине података.
Све више истраживања указује на то да прецизност тржишта у целини мање дугује „мудрости гомиле“, а много више малој групи вештих трговаца.
Идеја о „мудрости гомиле“ најчешће се повезује са статистичарем Френсисом Галтоном, који је 1907. године приметио да је просечна процена тежине једног вола, коју је дало неколико стотина људи на сеоском вашару, била изузетно близу његовој стварној тежини.
Према том принципу, обједињавање великог броја независних процена може дати бољи резултат од процене појединачног стручњака.
Међутим, тржишта предвиђања заправо не функционишу баш тако.
Једна недавна студија показала је да је свега један одсто налога на Полyмаркету остварило три четвртине укупне добити од 2022. године, док је 0,1 одсто најуспешнијих трговаца присвојило половину укупне зараде. Две трећине налога забележило је губитке.
На врху се налазе такозвани „шарпови“ (схарпс) – вешти трговци који трагају за погрешно процењеним квотама и користе предности у знању, подацима и брзини, а потенцијално и приступ инсајдерским информацијама.
На дну су рекреативни кладионичари, које шарпови називају „аматерским новцем“ (думб монеy) или „рибама“ (фисх), а који се често кладе на основу инстинкта.
Један од трговаца на Полyмаркету, доктор математике познат под псеудонимом „@гопфан“, зарадио је готово два милиона долара током претходне две године користећи статистичке моделе за предвиђање изборних резултата широм света.
Према речима Теиса Ингерслева Јенсена, доцента финансија на Универзитету Јејл, овде је мање реч о „мудрости гомиле“, а више о „мудрости информисаних“.
Студија чији је коаутор ове године објављена процењује да свега три одсто налога на Полyмаркету припада вештим трговцима, чије активности усмеравају тржишне цене ка прецизнијим проценама вероватноће.
Такав модел функционише на мирном тржишту, са малим бројем добро информисаних кладионичара. Међутим, почиње да се распада када тржиште постане превише бучно.
Када се приближе избори које прати велики број људи, на тржиште се слива талас новца рекреативних кладионичара – често оних који опкладу доживљавају као израз подршке одређеном кандидату, а не као прогнозу изборног исхода.
Трговци који се ослањају на податке могу да се супротставе таквом тренду, али само капиталом којим располажу. Када уложе сав расположиви новац, више нема никога ко би могао да исправи тржишну цену.
Познати избори привлаче „изузетно, изузетно велики“ обим рекреативног трговања, каже @гопфан, због чега квоте „понекад постају прилично бесмислене“.
Бразил је био добар пример за то.
„Цене су остајале изузетно искривљене јер је сав новац професионалних трговаца већ био уложен на тржишту. Није било никога ко би могао да их врати на реалан ниво“.
Бразилски кладионичари имали су и своје разлоге због којих су били толико уверени у погрешну прогнозу. Болсонаро је у првом кругу освојио 47 одсто гласова, наспрам 45 одсто колико је добио његов противник, а од увођења двокружног изборног система 1989. године ниједан кандидат који је изгубио у првом кругу није успео да победи у другом.
Његове шансе на тржишту нагло су порасле, што указује на то да су трговци можда третирали преседан заснован на свега неколико изборних циклуса као непроменљиво правило.
Могуће је и да су потценили значај 33 милиона бирача који нису изашли на изборе у првом кругу, а који су углавном били наклоњени Лулу. Осим тога, забрана тржишта предвиђања у Бразилу, уведена у априлу, можда је довела до тога да тржиштем доминирају страни трговци, који су слабије познавали локалне политичке прилике. Ипак, забране се могу заобићи коришћењем ВПН-а, као што су то корисници Полyмаркета у САД чинили све до пре годину дана.
Зашто су онда тржишта 2024. године исправно фаворизовала Трампа, када се чинило да је велики прилив нових трговаца њихове опкладе претворио у неку врсту заменских гласова?
„Понекад се једноставно деси да глупи људи имају среће“, каже @гопфан. „Победе само зато што су случајно били у праву. Али то није ништа друго до чиста случајност.“
„У одређеној мери су имали среће, зар не?“, сагласан је Јенсен.
ики прилив нових трговаца објашњава и у ком правцу тржишта нагињу. Један од трговаца који је профитирао од прилива нових корисника 2024. године, @yунгсталин, зарадио је готово милион долара на Полyмаркету.
Убрзо након што се прикључио платформи, приметио је „веома јасан образац“ међу новим налозима: њихови власници били су Трампове присталице.
„Огромна већина рекреативних кладионичара само је убацивала новац на Трампа и правила најосновније грешке“, каже он. Његова стратегија била је једноставна: „Само прати глупе људе и клади се против њих“.
Године 2024. показало се да је новац неупућених кладионичара случајно био уложен на победника. У Бразилу, Србији и Лос Анђелесу то није био случај.
Када је реч о коришћењу Полyмаркета за процену резултата избора за Конгрес, такозвана мудрост гомиле заправо зависи од мудрости појединаца који је чине.
Извор: Данас.рс
