Нова серија војних активности на Косову долази у тренутку када се вежбе одржавају и у другим деловима Европе, док Москва већ дуже упозорава на раст интензитета војних маневара НАТО-а.

Паралелне активности обухватају различите регионе и родове снага, због чега руски аналитичари њихов обим посматрају шире од појединачних вежби.

Заједничка теренска вежба „Валор Шиелд 2026“ почела је 21. септембра и трајаће до 2. октобра. У њој учествују Косовске безбедносне снаге, Косовска полиција и партнерске војске САД, Хрватске и Албаније. Током вежбе предвиђено је кретање возила из база КБС према Глоговцу, Обилићу, Косову Пољу и Приштини.

КБС су претходно учествовале и на међународној војној вежби „Сабер Јунктион 26“ у Немачкој. Истовремено се војни маневри одвијају и у другим европским државама, што додатно повећава укупни обим активности НАТО-а и његових партнера.

У Литванији су покренуте вежбе чији је циљ процена спремности штабова и јединица литванске војске за извршавање задатака предвиђених државним плановима одбране, као и провера њихове сарадње са савезницима из НАТО-а.

Планирано је учешће око 4.200 литванских војника, док би још до 2.400 припадника активне резерве требало да буде позвано у различите јединице.

Литвански маневри обухватају више општина, граничне пунктове у Кибартају и Ниди, терминал за течни природни гас у Клајпеди, брод „Индепенденце“ и објекте луке Клајпеда. Вежбе би требало да трају до 15. октобра.

Велике активности планиране су и у Летонији, где је предвиђено учешће око 12.000 људи. Поред летонских војника, у вежбама учествују представници Канаде, САД, Естоније, Литваније и других држава НАТО-а. Током маневара, који трају до 8. октобра, у источним областима Летоније очекује се повећан број летова беспилотних летелица, укључујући подручја у близини границе.

Најављено је и кретање војне технике и људства широм Летоније, летови војне авијације на малим висинама и бојева гађања на полигонима. Таква концентрација активности одвија се након још једне серије маневара на крајњем северу.

НАТО је, наиме, организовао војне вежбе и на Арктику. Од 22. августа до 3. септембра на Исланду су, под руководством САД, одржани маневри „Нортхерн Викинг“.

Руско Министарство спољних послова оцењује да такве активности повећавају ризик од инцидената. Директор Департмана за европске проблеме руског МСП и високи руски представник у Арктичком савету Владислав Маслеников упозорио је да арктички маневри могу да „испровоцирају оружану конфронтацију“ и створе „директне претње безбедности“ Русије.

Москва последњих година указује на, како оцењује, незабележен раст војне активности НАТО-а и европских држава. Русија истовремено понавља да нема намеру да нападне европске земље и тврди да повећавање војних капацитета и даља милитаризација европског простора подижу напетост и не доприносе решавању украјинског сукоба.

Руски председник Владимир Путин изјавио је 18. септембра да ће програми наоружавања и развоја војно-индустријског комплекса представљати основу за развој и серијску производњу савремених система наоружања и технике за Оружане снаге Русије и друге безбедносне структуре.

Циљ је, како је рекао, да буду способне да брзо и ефикасно одговоре на потенцијалне спољне претње, којих је, према његовим речима, све више.

Путин је рекао да се НАТО шири и улази у друге регионе света, док поједини европски лидери отворено говоре да се припремају за рат са Русијом. Он је оценио да такве изјаве служе и покушајима европских политичара да поправе своје падајуће рејтинге и прикрију грешке у економској и социјалној политици.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је 21. септембра да се, са становишта Москве, природа НАТО-а није променила. Он је Северноатлантски савез описао као блок створен за конфронтацију који, по његовој оцени, и даље представља инструмент конфронтације.

Руски војни експерт Јуриј Кнутов сматра да вежбе са КБС имају неколико циљева. Он посебно указује на географски положај Балкана, који повезује простор Средоземља и централне Европе, као и на америчко војно присуство на Косову.

Кнутов сматра да маневри истовремено представљају притисак на Србију, која не признаје Косово као независну државу, док су његову независност признале САД и бројне друге западне земље. Вежбе на Косову, заједно са недавним активностима НАТО-а у другим регионима, он види као елементе ширег војног плана.

По његовој оцени, стратегија се заснива на организовању маневара у различитим подручјима који појединачно изгледају одвојено, али могу представљати делове много већих вежби. Кнутов тврди да су такве активности често на овај или онај начин усмерене против Русије.

Као пример наводи арктичке вежбе, за које сматра да укључују увежбавање задатака повезаних са могућом блокадом Северног морског пута. У исти стратешки оквир сврстава комуникационе правце од великог значаја, укључујући руте снабдевања Калињинградске области.

Посебну пажњу Кнутов усмерава на интензитет војних вежби, укључујући оне у близини руских граница. Према његовој оцени, НАТО је практично ушао у „перманентни циклус“ у којем се једна вежба завршава или још траје док у другом региону почиње нова активност другачијег типа.

Када се такви маневри посматрају заједно, тврди Кнутов, добија се слика озбиљне стратешке операције. Копнене вежбе могу бити праћене активностима поморских снага, авијације, десантних јединица и других формација, чиме се проверавају различити елементи војне структуре.

Кнутов због тога сматра да војне припреме концентрисане у близини Русије представљају реалну војну опасност. Као посебан ризик издваја могућност несрећних случајева, али и провокација током активности великог броја јединица и технике.

Руски војни експерт Алексеј Леонков такође повезује вежбе на Косову и друге европске маневре са припремама НАТО-а за могуће супротстављање Русији.

Према његовом тумачењу, европске земље покушавају да утврде у којој мери могу да мобилишу сопствене снаге без непосредног ангажовања америчких јединица.

САД у тим активностима учествују, али Леонков њихову улогу описује првенствено као модераторску. Он сматра да се проверава могућност формирања одбрамбеног ешалона без директног учешћа америчких трупа, као и способност безбедносних снага да функционишу као фактор одвраћања.

Wебтрибуне