Док се пажња међународне јавности последњих дана усмерава на више кризних жаришта истовремено, у Москви је одржан догађај који је привукао велику пажњу војних и политичких кругова.

Поводом Дана Русије, председник Владимир Путин састао се у Кремљу са групом официра и војника који учествују у борбеним дејствима, а разговор је отворио низ тема које се тичу стања на фронту, развоја нових технологија и даљих планова руског војног врха.

Сусрет није био усмерен на високу команду Оружаних снага Русије, већ на официре јуришних јединица који су у Кремљ дошли како би примили одликовања.

Управо кроз њихове извештаје Путин је добио детаљан преглед проблема са којима се војска суочава на терену, као и решења која се развијају у руском војно-индустријском комплексу.

Меркурис оцењује да се током последњих шест недеља појавио другачији Путин од оног који је током претходне године доминирао дипломатским иницијативама и преговорима.

Уместо лидера који разговара са Доналдом Трампом, Стивом Виткофом и другим америчким представницима о могућим политичким решењима сукоба, сада се у први план враћа врховни командант фокусиран на војну победу и управљање ратном економијом.

Према његовој анализи, руско руководство више не гаји очекивања да би преговори могли да доведу до трајног споразума. Ипак, сматра да је дипломатски процес имао одређени ефекат јер је довео до значајног смањења америчког ангажовања у украјинском сукобу.

Како наводи, огромни токови америчког наоружања који су пристизали у Украјину између 2022. и 2024. године данас су у великој мери заустављени, док се Вашингтон постепено удаљава од директног учешћа у рату.

Посебно занимљив део разговора односио се на технолошку трку која се води на фронту. Официри су говорили о дроновима, системима електронског ратовања, комуникационој опреми и заштити од беспилотних летелица.

Према опису из Кремља, бројни истраживачки центри, инжењери и лабораторије раде паралелно на развоју нових решења, док Министарство одбране тестира резултате на терену и потом покреће масовну производњу најуспешнијих система.

Велика пажња посвећена је пројекту Расвет, руском сателитском систему који се често пореди са Старлинком. Војници су отворено говорили о предности коју украјинским снагама пружа Старлинк кроз стабилне комуникације и управљање дроновима.

Путин је, међутим, поручио да су технички проблеми система Расвет решени и да је технологија спремна за употребу.

Према његовим речима, главни проблем више није развој система већ број сателита у орбити. Он је наговестио да би тај недостатак могао бити отклоњен веома брзо и оставио утисак да би Расвет могао да постане потпуно оперативан већ током ове године.

Меркурис сматра да би наредних месеци могло уследити интензивније лансирање нових сателита како би се мрежа проширила.

Путин је такође говорио о новим ометачима намењеним борби против украјинских ФПВ дронова и нагласио да се развија читав низ технологија о којима јавно није желео да говори.

Истовремено је оценио да је украјинска војска постала превише зависна од беспилотних система и да би озбиљније ограничавање њихове ефикасности могло значајно променити ситуацију на линији фронта.

Током састанка дотакнута је и шира геополитичка слика. Путин је поновио став да Русија не води сукоб само против Украјине, већ против читавог колективног Запада.

Он је садашњу западну коалицију упоредио са историјским савезима који су у прошлости ратовали против Русије, укључујући Наполеонову војску и немачку коалицију током Другог светског рата.

Меркурис наводи да је током боравка у Русији стекао утисак да такво виђење сукоба дели велики део становништва. Према том схватању, рат би одавно био завршен да се на другој страни налази само Украјина, док се сада посматра као шири сукоб између Русије и западног блока.

Говорећи о току рата, Путин је изразио уверење да Запад неће остварити циљ стратешког пораза Русије и да ће руска војска остварити своје ратне циљеве. Истовремено је нагласио да територије о којима говори неће бити враћене преговорима, већ ће их, како сматра, заузимати руске снаге на бојном пољу.

Посебан осврт дат је на украјинске нападе дроновима дубоко унутар руске територије. Путин је признао да такви удари изазивају одређену штету, али је нагласио да се оштећења брзо санирају и да кампања нема значајан утицај на руску економију у целини. Најавио је додатно јачање противваздушне одбране како би се тај проблем ставио под контролу.

Као одговор на нападе, најављено је повећање удара на украјинску инфраструктуру. Меркурис подсећа и на раније информације о убрзаном развоју система Орешник, за који се спекулише да би могао бити коришћен против командних центара у Кијеву и подземних објеката које користи украјинска страна.

Један од најупечатљивијих делова анализе односи се на ситуацију код Константиновке. Позивајући се на украјинске изворе које је прикупио блогер познат под називом „Евентс ин Украине“, Меркурис тврди да се одбрана града налази у веома тешком стању.

Према тим изворима, руски дронови имају значајну предност на бојишту, док руска авијација ФАБ бомбама наноси озбиљне губитке украјинским положајима.

Неки украјински војни коментатори, наводи се, сматрају да би преостале јединице требало хитно повући како би се избегли још већи губици. Ако Константиновка падне, Меркурис очекује додатно погоршање положаја украјинских снага у Славјанску и Краматорску.

Као додатни показатељ развоја ситуације на терену наводи се да руска артиљерија калибра 152 милиметра већ редовно гађа циљеве у подручју Краматорска, што украјински извори такође потврђују.

У завршном делу излагања Меркурис се осврнуо на преговоре између Сједињених Држава и Ирана. Иако обе стране тврде да су близу споразума о нуклеарном питању, он оцењује да за сада нема јасних доказа да је договор заиста на дохват руке.

Посебну пажњу привукла је информација коју је добио од једног извора, а према којој власници танкера који пролазе кроз Ормуски мореуз наводно плаћају Ирану транзитну таксу од два милиона долара по броду како би безбедно прошли кроз то подручје.

Према тој тврдњи, средства за те исплате наводно обезбеђује америчка влада. Меркурис наглашава да није могао независно да потврди ове наводе.

Још контроверзнија била је тврдња да одређени кругови у САД наводно утичу на финансијска тржишта како би вештачки одржавали ниже цене нафте. Према информацијама које је добио, таква политика могла би касније изазвати нагли раст цена енергената и глобалну рецесију.

Према тој спекулацији, поједини стратези верују да би снажан скок цена нафте ставио Кину пред тежак избор између трошења резерви за куповину енергената и заштите сопствене валуте.

У оба случаја, тврди извор на који се Меркурис позива, последице би могле да утичу на развој финансијских механизама БРИКС-а и да очувају доминантну улогу долара у међународном финансијском систему.

Интермагазин