Посета директора ЦИА Џона Ратклифа Москви постала је једна од најинтригантнијих дипломатско-обавештајних епизода у тренутку када се стање на украјинском фронту убрзано мења.
Различита објашњења разлога његовог доласка крећу се од безбедносних упозорења и питања Ирана до покушаја да се утиче на руско вођење рата.
Посета директора ЦИА Џона Ратклифа Москви постала је једна од најинтригантнијих дипломатско-обавештајних епизода у тренутку када се стање на украјинском фронту убрзано мења.
Различита објашњења разлога његовог доласка крећу се од безбедносних упозорења и питања Ирана до покушаја да се утиче на руско вођење рата.
Лавров је у исто време имао састанак са високим представником Ватикана Полом Галагером. У политичком смислу, чињеница да шеф руске дипломатије није издвојио време за директора ЦИА, али јесте за ватиканског дипломату, представљена је као сигнал приоритета које је Москва желела да покаже.
Ипак, сама посета није била без значаја. Чињеница да је први човек америчке Централне обавештајне агенције путовао у Москву показује да су комуникациони канали између две стране остали активни чак и када званична дипломатија даје мало конкретних резултата.
У другом делу анализе Меркурис из чињенице да је Ратклиф уопште послат изводи закључак да су Сједињене Државе тражиле начин да утичу на темпо или правац руских операција у Украјини. Према његовој процени, разлог за то није руска слабост већ забринутост због погоршања украјинског положаја.
У расправи се помињу и друга могућа објашњења. Једно је било упозорење Москви у вези са евентуалним нападом на чланицу НАТО-а, иако су европски званичници истовремено говорили да немају доказе о руском плану за такву акцију.
Друга верзија везивала је посету за руску помоћ Ирану, док је трећа могућност била да се ради о рутинском обавештајном контакту високог нивоа. Ниједна од њих у излагању није прихваћена као довољно уверљива да објасни тренутак у којем је Ратклиф допутовао.
У позадини свих тих тумачења налази се промена војне ситуације. Ако руске снаге настављају да напредују у Донбасу и Запорошкој области, амерички интерес за директан канал са Москвом постаје разумљивији без обзира на то шта је тачно било изговорено иза затворених врата.
Истовремено, одбијање Путина и Лаврова да се састану са директором ЦИА може указивати да руска страна не жели да таквом контакту даје политички статус преговора на највишем нивоу.
Зато је највећи значај ове епизоде можда управо у раскораку између дискретног америчког ангажовања и јавне слике потпуног дипломатског застоја.
Шта је Ратклиф конкретно тражио остаје питање без поуздано објављеног одговора. Али сама чињеница да је стигао у Москву усред погоршања ситуације на фронту показује да иза јавне реторике и даље постоји комуникација тамо где обе стране процењују да је она потребна.
Извор: Wебтрибуне
