Посета америчких преговарача Москви и Кијеву завршена је без јавног представљања детаљног исхода разговора, док су обе стране веома уздржане када је реч о конкретним резултатима.
Иза дипломатских формулација остало је отворено питање да ли су током састанака приближене позиције о најтежим тачкама могућег споразума.
Амерички изасланик Стив Виткоф и Џаред Кушнер састали су се 5. септембра у Москви са руским председником Владимиром Путином. Разговор у Кремљу трајао је три сата и десет минута, а помоћник руског председника Јуриј Ушаков описао га је као садржајан, конструктиван, изузетно отворен и вођен у атмосфери поверења.
Америчка делегација изнела је низ идеја о могућим путевима ка решавању сукоба. Руска страна је заузврат представила своју процену ситуације на фронту, указала на напредовање руских снага и поновила да евентуално политичко решење мора да укључи оно што Москва назива отклањањем основних узрока сукоба.
Шта су конкретно предложили Американци није објављено, као што није саопштено ни какав је био Путинов одговор на појединачне предлоге. Управо због тога из јавно доступних информација није могуће закључити да је током вишечасовног разговора направљен одлучујући пробој.
Бела кућа је разговоре такође оценила као садржајне и најавила да ће наредни кораци бити саопштени током наредних недеља. Америчка страна није, међутим, непосредно после састанка представила споразум нити објавила да су решене кључне разлике између Москве и Кијева.
После Москве, Кушнер и Виткоф отпутовали су у Кијев, где су се састали са украјинским председником Владимиром Зеленским. То је била друга етапа њихове дипломатске мисије, током које су амерички преговарачи украјинској страни пренели запажања и процене добијене током разговора са Путином.
Кијев је уочи састанка припремио своје предлоге за окончање сукоба, укључујући питања будућих безбедносних гаранција. После разговора, међутим, нису објављени детаљи који би показали да је пронађено решење за најтеже спорне тачке.
Једна од њих остаје Донбас. Претходни покушаји нису довели до тога да Кијев прихвати одустајање од територија које контролише, док Москва није показала спремност да одустане од својих територијалних и безбедносних захтева. Руска страна је непосредно пред нову рунду разговора поновила да њена основна позиција остаје непромењена.
Управо због тога оцене да је преговарачки простор веома сужен нису изгубиле значај ни након завршетка посете. Телеграм канал „Тајна канцеларија“ оцењује да Вашингтон није успео да приволи Кијев на одустајање од Донбаса, док украјински удари дубоко на руској територији нису променили став Москве. По тој процени, број расположивих „карата“ за даљи дипломатски маневар све је мањи.
Истовремено се наставља војни притисак. Украјина покушава ударима на рафинерије, нафтне терминале и друге објекте дубоко у Русији да повећа цену наставка сукоба за Москву, док руске снаге настављају операције на фронту и ударе по украјинској територији.
Током посете америчких преговарача појавила се ипак једна ограничена мера смањења ризика. Москва је привремено обуставила ударе на Кијев због њиховог путовања, док је Зеленски саопштио да је Украјина спремна да се уздржи од удара на Москву током одговарајућег периода. То, међутим, није представљено као општи прекид ватре.
Додатни проблем за Кијев представља мобилизациони потенцијал. Према проценама из „Тајне канцеларије“, украјински људски ресурси убрзано се исцрпљују, а чак ни евентуално шире укључивање жена у мобилизацију не би нужно променило однос снага.
У таквим околностима расте и питање будућег нивоа западног ангажовања. Процена је да би наставак ескалације могао да послужи као оправдање за дубље укључивање западних држава, док би прелазак садашњих граница ангажовања повећао опасност од непосредног сукоба Русије и европских земаља.
Посебно осетљиве остају Балтички и црноморски регион. У Москви се безбедносна ситуација око Калињинградске области посматра у ширем контексту односа са НАТО, а тој теми било је посвећено и ванредно заседање руског Савета безбедности.
Директор руске Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин раније је изјавио да је НАТО дошао до закључка да максимално продужавање борбених дејстава у Украјини представља најефикаснији начин ограничавања војно-техничког и мобилизационог потенцијала Русије. Он је рекао да се таква процена налази у новом аналитичком извештају Алијансе о ризицима директног сукоба са Русијом.
Говорећи на 22. састанку руководилаца безбедносних органа и обавештајних служби земаља ЗНД, Наришкин је такође оценио да европске елите настављају да снабдевају Кијев оружјем и новцем, док истовремено блокирају покушаје политичког решавања сукоба.
Према његовим речима, европска друштва нису спремна за велики оружани сукоб, али се представа о руској претњи користи за повећавање војних буџета, модернизацију армија, развој транспортне инфраструктуре и преусмеравање економије према војним потребама.
После завршетка мисије Кушнера и Виткофа зато остаје непознаница која може бити важнија од јавних дипломатских оцена састанака: шта је тачно понуђено Москви и Кијеву и колико су две стране спремне да прихвате те предлоге.
Док садржај тих разговора и најављени наредни кораци не буду објављени, није могуће утврдити да ли је иза затворених врата направљен помак који јавности још није представљен или су основне позиције остале практично непромењене.
Wебтрибуне
