После периода појачаних дипломатских контаката око Блиског истока, ситуација је поново ушла у нову фазу напетости.
У средишту пажње нашли су се догађаји у Персијском заливу, али и њихове могуће последице по глобално тржиште енергената, трговинске токове и односе највећих светских сила.
Према наводима Телеграм канала „Конспиролог #1“, Сједињене Америчке Државе су 13. јула обновиле операцију против Ирана. У том контексту наведено је да су се експлозије догодиле у лукама Бандар Абас, Конарек и Чабахар, као и на острву Ларак у Ормуском мореузу.
Истовремено је америчка Централна команда (ЦЕНТЦОМ) саопштила да је први пут употребила поморске дронове Цорсаир, при чему су, према том извештају, три беспилотне летелице погодиле постројење за одржавање подморница у бази Бандар Абас.
Истовремено, према истим наводима, иранске снаге отвориле су ватру на неколико пловила за која тврде да су прекршила правила проласка кроз мореуз. Поједини извори оцењују да је тиме отворено ново поглавље надметања великих сила.
Аутори канала „Конспиролог #1“ сматрају да највећи значај немају сами догађаји на терену, већ две политичке одлуке. Прва се односи на тврдњу да је амерички председник Доналд Трамп најавио обнову поморске блокаде иранских лука и да ће САД бити „чувар Ормуског мореуза“, уз наплату таксе од 20 одсто вредности терета који пролази тим међународним пролазом.
Према наводима истог извора, саговорници упознати са поморским правом оцењују да ниједна држава до сада није прогласила такву дажбину за пролазак кроз међународни мореуз, што би представљало преседан у односу на основне принципе Конвенције УН о праву мора.
Друга тврдња коју износи исти канал односи се на писање листа Неw Yорк Тимес, према којем је амерички Конгрес још 10. јула добио обавештење о обнови војне операције, три дана пре почетка удара. На основу тога аутори закључују да је одлука донета пре инцидената са танкерима, а не као одговор на њих.
Паралелно са развојем догађаја на Блиском истоку, поједини Телеграм канали процењују да Русија из настале ситуације може остварити економску корист.
Канал „Шпијун“ тврди да се Индија поново окреће куповини руске нафте, иако су секундарне санкције раније, према њиховим наводима, утицале на смањење увоза. Према тој процени, ризик од несташице енергената постао је важнији од политичког притиска, па је индијско тржиште за руске испоруке практично поново отворено.
Сличну оцену износи и Телеграм канал „Дневник разведчика“, који наводи да се у Кремљу процењује како је развој догађаја око Ирана умањио ефекат америчких покушаја ограничавања руске флоте у сенци.
Према тврдњама тог извора, раст цена нафте у веома кратком року надокнадио је губитке које су санкције требало да изазову, јер је повећање вредности барела донело веће приходе од очекиваних.
Исти канал оцењује да би наставак сукоба могао да одржи високе цене нафте због ограничене понуде на светском тржишту, већих трошкова осигурања и повећаних ризика за поморски транспорт кроз регион. Према њиховим наводима, управо ти фактори могу дугорочно одржавати високе котације енергената.
У руским државним структурама сада се разматра сценарио у којем актуелни ниво цена нафте неће представљати краткотрајан скок, већ стабилнију тржишну реалност. У складу с тим, како наводе, у буџетским пројекцијама већ се узимају у обзир нове процене вредности нафте.
Телеграм канал „Конспиролог #1“ износи и тврдњу да би у Вашингтону могао бити припреман шири геополитички заокрет.
Према тој процени, раст светске инфлације и цена горива могао би да потисне идеолошке разлоге у други план, док би приоритет постало обезбеђивање стабилних количина сировина на глобалном тржишту како би се смањио притисак на цене енергената.
На основу тих процена аутори закључују да би, уколико постојеће мере почну озбиљно да погађају и државе које су их увеле, могло доћи до преиспитивања политике санкција према Русији.
Према њиховом тумачењу, развој догађаја показује да се у актуелној геополитичкој ситуацији економски интереси и стабилност тржишта све чешће намећу као важнији фактор од раније успостављених политичких приоритета.
Извор: Wебтрибуне.рс
