Најновија војно-политичка дешавања у Источној Европи и дубоке унутрашње промене у Руској Федерацији биле су тема разговора у којем је бивши амерички обавештајни официр Скот Ритер изнео детаљну анализу стања на терену, историјског контекста и одбрамбених капацитета Москве.
Излагање, објављено у видео-снимку на платформи Јутјуб, осветљава аспекте хибридног ратовања, реформе руске војске и стратегије у борби против корупције.
Ритер тврди да Велика Британија активно спроводи хибридне нападе против Русије, при чему су дрон акције на руске базе, иако извршене са украјинским отиском, заправо британски планиране и вођене.
Према његовим речима, нападе подводним дроновима на руску „флоту у сенци” директно изводе британска Специјална бродска служба и тајна обавештајна служба МИ6. Он оцењује да је руски председник Владимир Путин реаговао с фрустрацијом на ове поступке, али наглашава да Северноатлантска алијанса (НАТО) у конвенционалном смислу не може да учини ништа јер је Русија спремна за потенцијални сукоб.
Као кључни доказ руске војне моћи, Ритер наводи податке о производњи беспилотних летелица, прецизирајући да Русија производи око 1.000 дронова дневно, док на фронту троши највише 550 комада.
Преосталих 450 дронова дневно се акумулира већ месецима, што значи да Руска Федерација тренутно располаже са минимално 100.000 дронова који у сваком тренутку могу да полете према Европи.
У случају ескалације, руска стратегија предвиђа лансирање 30.000 дронова дневно током недељу дана, односно укупно 210.000 летелица, за шта европска одбрана нема никакав одговор нити адекватне системе противваздушне одбране.
Осврћући се на изјаве западних званичника, Ритер је критиковао тврдње француског председника Емануела Макрона да у Русији нема независних тела за истрагу корупције и да се о њој ништа не чује.
Бивши обавештајац је подсетио на јавна хапшења гувернера Курске области, заменика министра одбране, високих генерала и заменика гувернера. Он је објаснио да је мобилизација 300.000 људи покренула револуционаран унутрашњи процес, јер је држава открила да су поједини шефови војних комисија проневерили новац намењен инфраструктури, опреми и одржавању наоружања. Ти званичници су јавно ухапшени, одузета су им одликовања и сада издржавају затворске казне.
Ритер наводи да је Путин наследио корумпиран систем из деведесетих година прошлог века, који су Сједињене Америчке Државе и Запад намерно подржавали како би Русију лишили богатства кроз олигархијску приватизацију државних предузећа.
Путин је тада постигао договор са олигарсима да задрже приходе, али под условом да плаћају порезе, запошљавају људе и инвестирају унутар земље. Када је Михаил Ходорковски политички изазвао председника, ухапшен је због доказане корупције, а након пуштања на слободу прешао је у Лондон, где, према Ритеровим тврдњама, данас ради за МИ6 и финансира политичке операције против Русије.
Парадоксално, западне санкције против руских олигарха на почетку тренутног сукоба Ритер описује као „највећи поклон Путину”, јер је замрзавање њихове имовине у иностранству присилио преусмеравање целокупног капитала унутар Русије, што је покренуло економски бум.
Аналитичар је поделио и лична искуства са својих недавних путовања у Русију, где је током августа провео 14 дана, у октобру шест, а недавно још 19 дана. Ритер наглашава да проблеме не посматра као новинар, већ као обавештајац – применом плана управљања прикупљањем података, разговором са стручњацима, економистима, дипломатама и грађанима на улици, као и анализом званичних докумената на руском језику уз помоћ алата за превођење.
На основу тих података, он истиче да већина параметара показује стабилност Русије, али признаје да рат доноси и дугорочно неповољне унутрашње промене, због чега Москва жели одлучан и брз завршетак сукоба уместо улажења у перманентни рат.
У контексту историјске анализе војне моћи, Ритер наводи да је руска војска била потпуно сломљена током сукоба у Чеченији, који је вођен брутално и без савремене тактике, што је иницирало постепени прелазак са регрутног на уговорни састав.
Током краткотрајног рата у Грузији 2008. године, који је почео нападом снага Михаила Сакашвилија на руски мировни гарнизон у Јужној Осетији, Русија је победила захваљујући масовности. Ипак, руска команда је тада била импресионирана тактичком спремношћу грузијске лаке пешадије, коју су обучавали амерички маринци, што је приморало Москву да започне корениту реформу војног система од темеља.
До 2014. године реформе нису биле у потпуности завршене, због чега Русија тада није била спремна за масовни конвенционални рат у Украјини. Реакција у Криму и Севастопољу, који је имао специфичан федерални статус под руским законом, изведена је ангажовањем специјалних јединица као одговор на кретање украјинских националиста.
С друге стране, у Доњецку и Луганску ситуација је решавана преко парамилитарних формација Вагнер, које је организовао официр ГРУ Дмитриј Уткин. Ритер подсећа да је током сукоба код Дебаљцева украјинска војска била опкољена, али је Путин, на апел немачке канцеларке Ангеле Меркел, пристао на поштеду тих снага, што је довело до потписивања Минских споразума.
Иако је руска војска и у 2022. годину ушла са проблемима мирнодопског састава, претрпевши почетне губитке и заседе од стране борбено искусних украјинских снага, Ритер истиче њену екстремно брзу способност адаптације.
Систем војних академија омогућава да се лекције са фронта тренутно претварају у нову војну доктрину. Као пример наводи успех из лета 2023. године, када је генерал Романчук, командант 58. армије, повучен на Академију Генералштаба како би потпуно преформулисао руску одбрамбену доктрину. Применом тих нових решења на јужном правцу, руске снаге су у потпуности неутралисале украјинску контраофанзиву припреману под надзором НАТО-а.
Данашња руска тактика на фронту у потпуности је напустила стратегију масовних људских јуриша и прешла на строго контролисане јуришне тимове од три, шест или девет људи, чије се кретање у реалном времену координира путем беспилотних летелица изнад њих.
Док електронско ратовање сузбија украјинске одговоре на удаљености од 20 километара, операцијама у потпуности доминирају дронови. Ритер преноси речи једног руског команданта дронова који је признао да су Украјинци у техничком смислу изузетно способни, али да не могу да издрже интензитет сукоба.
Руска војска сада користи тактичку надмоћ тако што балистичке ракете Искандер, које су раније чуване за велике логистичке центре, данас моментално лансира на лоциране украјинске оператерске тимове од свега пет људи, због чега су украјинске јединице за управљање дроновима тренутно најугроженији сегмент на бојишту.
Извор: Wебтрибуне
