Амерички међуизбори одржани 3. новембра донели су велики политички преокрет у Вашингтону. Демократска странка остварила је значајне победе и, према досадашњим пројекцијама, преузела контролу над оба дома Конгреса – Сенатом и Представничким домом. Такав исход представља озбиљан ударац за председника Доналда Трампа, који је током кампање лично подржавао републиканске кандидате и позивао бираче да изборе посматрају као изјашњавање о његовој политици.
Размере демократског успеха посебно су видљиве у државама које су до сада важиле за упоришта Републиканске странке. Демократски кандидати остварили су победе у Тексасу, Јужној Каролини, Охају и другим традиционално конзервативним срединама. У Тексасу је Џејмс Таларико победио републиканца Кена Пакстона, док је у Охају Шерод Браун освојио место у Сенату. Демократе су забележиле и историјски успех у Јужној Каролини, где су освојиле сенатско место које је деценијама било под контролом републиканаца.
У Представничком дому демократе су преузеле више републиканских места, укључујући изборне јединице у Кентакију, Њу Џерзију и Северној Каролини. Према досадашњим пројекцијама, тиме су обезбедиле већину и створиле услове да у наредне две године контролишу законодавни процес у Вашингтону.
Резултати су показали и незадовољство значајног дела америчких бирача стањем у земљи. Према излазним анкетама, готово девет од десет гласача оценило је трошкове живота као један од пресудних фактора приликом гласања. Високе цене, економска несигурност, поскупљење горива и незадовољство правцем у ком се земља креће били су међу главним темама кампање.
Велики број бирача сматра да се њихова економска ситуација погоршала у односу на период пре Трамповог повратка у Белу кућу. Део незадовољства повезан је и са царинском политиком администрације, као и са ратом са Ираном и последицама које је он имао на цене енергената. Излазне анкете показале су да око 70 одсто бирача жели снажнију контролу Конгреса над председничком влашћу, док је 62 одсто изразило незадовољство Трамповим радом.
ТРАМПОВА РЕАКЦИЈА: „ДА САМ БИО НА ЛИСТИЋУ, ПОБЕДИЛИ БИСМО“
Доналд Трамп је током изборне вечери покушао да се дистанцира од пораза републиканаца, тврдећи да би резултат био другачији да се и његово име налазило на гласачком листићу. Председник је током кампање више пута позивао присталице да гласају као да се и сам бори за функцију, а у завршници је одржао низ митинга у државама у којима су републикански кандидати били под притиском.
Ипак, после објављивања резултата, Трамп је поручио да је спреман да их прихвати и да сарађује са демократама. Истовремено је најавио оштар политички одговор у случају да нова већина покуша да блокира његове планове. У разговору за Си-Би-Ес поручио је да ће, уколико демократе преузму Конгрес, постати „господин вето“ и блокирати њихове законске предлоге.
Његова реакција показује да се у Вашингтону очекује период оштрог сукоба између Беле куће и Конгреса. Демократе ће сада контролисати конгресне одборе, што им омогућава да покрећу истраге о раду администрације, захтевају документацију и позивају високе званичнике на саслушања. На удару би могли да се нађу одлуке о спољној политици, царинама, трошењу јавног новца, имиграцији и поступању администрације у бројним спорним случајевима.
Контрола Сената има посебан значај јер тај дом потврђује председничка именовања, укључујући федералне судије, амбасадоре и бројне високе функционере. Демократска већина могла би да успорава или блокира Трампове кандидате, чиме би председнику било знатно теже да спроводи кадровске промене и обликује рад федералних институција.
Једно од питања које ће се поново наћи у средишту политичких расправа јесте могућност покретања поступка импичмента. Демократе ће имати институционалну могућност да покрену истраге и, уколико процене да постоји основ, покрену поступак у Представничком дому. Међутим, евентуални импичмент не значи аутоматски и уклањање председника. За осуду и смену у Сенату потребна је двотрећинска већина, што би и уз демократску контролу тог дома било тешко обезбедити.
ТРАМПА ЧЕКАЈУ ДВЕ ГОДИНЕ СУКОБА СА КОНГРЕСОМ
Иако је изгубио контролу над законодавном влашћу, Трамп остаје председник и задржава широка овлашћења у извршној власти. Он и даље може да користи председнички вето, доноси одлуке у оквиру својих надлежности и води спољну политику. Демократе, с друге стране, могу да блокирају део његових законских иницијатива, успоравају именовања и покрећу истраге, али не могу саме да преузму управљање државом.
Посебно осетљива тема могла би да буде усвајање буџета и подизање границе јавног дуга. Уколико две стране не постигну договор, Сједињене Државе могле би да се суоче са новим блокадама федералне владе. Такав сценарио већ је више пута виђен у америчкој политици, а подељена власт обично отежава постизање компромиса о најважнијим законским питањима.
Изборни резултати отварају и питање будућности Републиканске странке. Трамп је током кампање снажно подржавао кандидате који су сада изгубили, па ће унутар странке бити све више расправа о томе да ли је његова политичка стратегија и даље довољна за победе на националном нивоу. Посебну пажњу привлачи померање дела младих и хиспаноамеричких бирача ка демократама, што би могло да утиче и на припреме за председничке изборе 2028. године.
Демократе ће, међутим, морати да покажу да освојену већину могу да претворе у конкретне политичке резултате. Бирачи који су им дали подршку очекују одговоре на питања високих цена, економске несигурности и правца америчке спољне политике. Уколико се њихова улога сведе искључиво на блокирање Трампових иницијатива, и они би могли да се суоче са падом подршке.
Јасно је, ипак, да ће преостале две године Трамповог мандата бити обележене другачијим односом снага у Вашингтону. Председник ће морати да рачуна на Конгрес који више није под контролом његове странке, док демократе добијају прилику да надзиру администрацију и оспоравају њене одлуке. Изборни резултат зато не представља само пораз републиканаца на међуизборима, већ почетак нове фазе политичког сукоба у Сједињеним Америчким Државама.
СветСрпкиња изабрана за конгресмена у САДИзвор: Правда
