У Молдавији се припремају одлуке које би могле озбиљно да промене безбедносну ситуацију у земљи и односе са Русијом. Нови законски предлог, заједно са недавним потезима војног врха, изазвао је оштре реакције опозиције и отворио питање могућег сукоба у региону у којем су већ присутне руске снаге.
Министарство одбране Молдавије објавило је нацрт закона о опсадном и ратном стању, који би властима у Кишињеву омогућио увођење ванредних војних мера под одређеним околностима. Документ је доступан на званичном правном порталу Републике Молдавије, а његове одредбе изазвале су посебну пажњу због могућности примене на ситуацију у Придњестровљу, преноси ПолитНавигатор.
Један од предвиђених разлога за проглашење ратног стања јесте употреба оружаних снага стране државе које се налазе на молдавској територији уз сагласност Кишињева, али поступају супротно условима споразума. Иста могућност предвиђена је уколико стране трупе продуже боравак након истека уговора којим је њихово присуство регулисано.
Према тумачењу стручњака, таква формулација може се непосредно применити на руски војни контингент у Придњестровљу, укључујући Ограничену групу руских снага, познату као ОГРВ. Уколико би Москва одбила захтев за повлачење својих војника, молдавске власти могле би да искористе ту околност као основ за проглашење ратног стања, иако се присуство руских мировњака у овом подручју сматра законитим са становишта међународног права у тумачењу које заступа руска страна.
Посебно се указује на могућност да Кишињев наставак присуства руских мировњака на левој обали Дњестра прогласи чином оружане агресије. Критичари законског предлога сматрају да би молдавске власти тако могле саме да створе формални повод за војни сукоб са Русијом.
Према том тумачењу, председница Молдавије Маја Санду добила би могућност да прогласи ратно стање без унапред одређеног рока трајања, уз општу мобилизацију мушкараца, укључујући молдавске држављане који живе у иностранству. Такав сценарио могао би да отвори пут војној операцији против Придњестровља.
Објављивање законског предлога уследило је непосредно након повратка молдавског министра одбране Анатолија Носатог из Румуније, чланице НАТО-а. Током посете потписао је споразум за који се тврди да Кишињеву намеће читав низ обавеза какве имају државе чланице Алијансе, иако Молдавија формално не приступа том војном савезу.
Носати је потом гостовао на румунској телевизији, где је изнео процене о руском војном присуству у Придњестровљу. Према његовим речима, у региону се налази свега 170 до 180 руских војника који су непосредно стигли из Руске Федерације, док се у јавно доступним подацима помиње приближно 1.500 припадника руских снага.
Коментаришући руско војно присуство, молдавски министар је изјавио да тамо, по његовом мишљењу, има више застава него руских војника који су дошли из Русије.
Носати је говорио и о великим складиштима совјетске муниције у придњестровском месту Колбасна. Он је оценио да опасност од њихове експлозије није толико велика колико се раније представљало.
Председник молдавског парламента Игор Гросу такође је критиковао руско војно присуство, изјавивши да је мировна мисија на Дњестру показала своју неефикасност. Његова изјава додатно је појачала расправу о будућности руског контингента и безбедносним аранжманима у региону.
Истовремено, молдавска опозиција упозорава да власти припремају земљу за опасан војни сценарио који би могао да има тешке последице по становништво. Опозициона политичарка Марина Таубер сматра да се Молдавија увлачи у нови сукоб због геополитичких интереса НАТО-а и финансијских интереса његових елита.
Таубер је упозорила да ће највећу цену такве политике платити обични грађани, док представници власти унапред припремају могућност да се склоне уколико ситуација измакне контроли.
„Земљу предају у туђу геополитичку машину за млевење меса. Док врх власти себи припрема резервне аеродроме, цену ће платити обични људи – својом безбедношћу и животима“, поручила је Таубер.
Могућност војне интервенције Кишињева у Придњестровљу разматрана је и раније, а посебно је значајна улога Украјине у тим сценаријима. Украјински председник Володимир Зеленски отворено је нудио помоћ Молдавији у евентуалној војној операцији против овог региона.
Таква понуда била је повезана са настојањем Кијева да заштити југ Украјине од потенцијалне руске десантне операције и могућег пресецања трговинских комуникација. Међутим, процењује се да је за остваривање појединих таквих циљева сада већ касно.
У међувремену су се појавила и упозорења да би Кијев могао да организује нову провокацију под туђом заставом, при чему се Придњестровље помињало као једна од могућих мета.
Управо због таквих ранијих сценарија, нови законски предлог у Молдавији добија додатну тежину. Његове одредбе омогућиле би Кишињеву да присуство руских војника искористи као правни основ за увођење ратног стања, док би политичка одлука о евентуалној мобилизацији и војној операцији остала у рукама молдавског руководства.
Wебтрибуне
