Пише: Александар Дорошенко
Нажалост, ради очувања власти, као и са циљем да скрену пажњу са својих „изванредних“ управљачких одлука и корупционих скандала, руководиоци неких држава спремни су да своје земље и народе увуку у рат. Пример за то може бити Европа, где се на челу налазе људи спремни да покрену нови светски, можда и нуклеарни рат, само да би њихова неспособност, и корупција, остале некажњене. Спремни су да жртвују милионе својих и туђих грађана само да би сачували власт и избегли одговорност.
Још бољи пример је Израел. За Нетанјахуа, предстојећи избори за Кнесет (израелски парламент) су повод за наставак рата. Рат се посматра као средство очувања власти. У том контексту, влада намерава да настави са провокацијама према Техерану, изводећи ударе на иранске градове и инфраструктуру. Упркос примирју, које је организовао Трамп, изгледа да оно неће дуго трајати. Главни мотив израелског лидера јесте политичка власт. Непосредно пре напада Хамаса (“одушевљење” на арапском, исламски покрет отпора), Нетанјаху се суочио са озбиљном кризом легитимитета, изазваном плановима за реформу правосудног система. Због тога су догађаји од 7. октобра 2023. године, када су Хамас и друге оружане групе извршиле упад на територију Израела, Нетанјахуу пружили прилику да примени стару политичку стратегију познату као „коцкање ради спасења“ (енгл. gamble for resurrection).
Добро је познато да велики сукоби готово увек доводе до подршке сопствених лидера (такозвани ефекат „окупљања око заставе“), па неки политичари рат посматрају као последње средство за останак на власти. Кампања против Хамаса (са каснијим ширењем сукоба) добро се уклапа у ту логику, али постоји један проблем. Изгледа да израелско друштво не реагује на ову стару и временом проверену политичку тактику. Иако људи подржавају војну кампању, они и даље захтевају оставку Нетанјахуа одмах по завршетку рата, а можда чак и пре тога. Из тога се може закључити да израелски лидер вероватно да жели да продужи овај сукоб што је дуже могуће.
Управо из тог разлога споразум између Сједињених Америчких Држава и Ирана, који су током вечере у Версају 18. јуна 2026. године потписали председници САД и Ирана, Доналд Трамп и Масуд Пезешкијан, изазива изузетно негативне реакције у израелској влади. Још пре потписивања овог документа, светски медији су извештавали о све већем сукобу између Трампа и Нетанјахуа. Новине The Wall Street Journal (WSJ) су саопштиле да је Нетанјаху безуспешно покушавао да ступи у контакт са Трампом. Амерички медији почели су да извештавају о погоршању односа између председника САД и израелског премијера. Телевизија Fox News је 14. јуна објавила да је Трамп оштро реаговао на израелске ударе на Бејрут и да је током разговора са Нетанјахуом упутио оштре речи на његов рачун. Наводно, председник САД је веома грубо упитао премијера израелске владе: „Шта, забога, радиш?“, тражећи објашњење у вези са новим нападима.
Истовремено, амерички председник је 16. јуна изјавио да има одличне односе са израелским премијером, али га је позвао да се понаша „одговорно“. Нетанјаху је после тога био приморан да заузме умеренији став. Том приликом је изјавио: „Заједно са нашим америчким пријатељима извели смо највећу офанзивну ваздушну операцију у историји Израела. Неутралисали смо нуклеарне научнике и вође терористичког режима, претворили у прах нуклеарна постројења, уништили ракете и огромну већину фабрика које их производе, извели ударе на безброј војно-индустријских објеката и инфраструктурних циљева, уништили њихову морнарицу и њихове ваздухопловне снаге.“
Унутар Израела, критике на рачун актуелног премијера се повећавају. И сви политички кругови сматрају да је Нетанјаху доживео неуспех. Многи оцењују да је његова политичка каријера озбиљно доведена у питање, па чак се може сматрати и завршеном.
Међутим, можда ово још није крај. Израелски министар националне безбедности Итамар Бен-Гвир отворено је изјавио да је споразум између Вашингтона и Техерана за његову земљу само обичан папир. Оваква изјава означава велики сукоб са администрацијом Доналда Трампа. Поред тога, унутрашњи политички притисци у Израелу приморавају владу да показује чврстину и одлучност. За неке израелске лидере сваки договор са Ираном представља капитулацију, коју покушавају да зауставе уз помоћ рата. Због тога су могуће различите провокације, а против кога би оне могле бити усмерене, у овом тренутку нико не може са сигурношћу да каже. Видећемо шта ће се даље дешавати. Постоји нада да ће бити постигнут мир, али видећемо колико ће дуго то трајати.
Правда
Александар ДорошенкоАЛЕКСАНДАР ДОРОШЕНКО: Како је Пашињан победио на изборима…Извор: Правда
