Пише: Александар Ђикић, председник Скупштине Српског националног форума
Недељно јутро је по старом добром српском обичају време када стари добри српски комшилук испробава звукове аспуха својих кола, испробава нове и старе „хилти“ бургије, „штемује“ по четири пута сваки од четири зида међу којима живи, док му кућни љубимци увежбавају лавеж, режање, фрктање и мијаукање. Ипак, протекла недеља је осванула, некако у тишини. Била је посебна. Била је некако свечано мирна.
А и била је заиста посебна, јер није сванула само она – обична недеља, као дан посвећен Васкрсењу, сванула је васељена, баш она којој је српски народ подарио оно највредније што је икада имао, своје најбоље синове, свој дух и своју заветну везу са Богом. Свануо је Видовдан – дан у коме се све види, све огледа, небо и земља, исток и запад, вера и невера.
Е ово последње се протекле недеље најбоље видело, и то је тема ове приче.
На самом светом месту, на Газиместану, одржан је помен српским јунацима, српским витезовима, српској победи и српском жртвовању за Царство небеско. У тишини Газиместана најбоље се чују векови. У тој тишини чује се њиштање коња, удар челика о челик, и вриска најбољих јунака, којих већ 6,5 векова нема, али се на том месту чују. Окупили су се на Газиместану Срби из свих српских земаља, помолили се Богу, одстојали на молитви, очитали Оче наш, отпевали песме о Видовдану, и у миру, праћени погледима јунака са Неба кренули својим кућама.
А онда, баш зато што што нису дали никаквог повода, зато што нису изазавали никакве нереде, зато што су били достојанствени, е баш зато су похапшени. За разлику од претходних година, када је на Газиместану хапшено неколико особа, невиних наравно, овога пута хапшено је све: од тек проходале деце, малолетника, па до момака, људи и жена, и сви су малтретирани, драконски кажњени и протерани са Косова. Звер није могла да поднесе снагу молитве.
На само два сата одатле, у поподневним сатима у организавији студената и грађана одржан је скуп под називом „Све се види на Видовдан“ у Краљеву. Скуп је био тематски, дакле водећи мотив је био Видовдан. Много је важно знати да је скуп био тематски, па да су и говорници на њему говорили у складу са тиме. Сувишно је рећи да је скуп, као и сваки досадашњи скуп који су студенти организовали био господски достојанствен, и да је сваком учеснику скупа срце било пуно. Говорници су позвани да говоре на веома важне теме, као што је то положај школства на Косову и Метохији, као и свеукупни положај српског народа.
А онда, када се све завршило, када су се учесници у миру разишли, нешто се врло важно видело на Видовдан, а што је било очекивано, за сваког пажљивог посматрача наше друштвене, медијске и политичке сцене.
Наиме читава другосрбијанска агентурна мрежа, као по команди, показује неку врсту егзорцистичке реакције. У данима након Видовдана, политичке странке, новинари, појединци и појединкиње, активисти и активискиње еврофанатичне провенијенције, као опарени хор скачу и углас сипају дрвље и камење на студенте. Заједничко свима њима (у ствари то и јесте сврха команде) је да су студенти отишли „исувише у десно“, и да им они више неће давати подршку, нити указивати поверење (е жива штета, додао бих).
Посебно су отровне стрелице упућене на рачун одабира говорника на скупу (као уосталом и за Видовдан 2025.). Нападнута је госпођа Јелена Павловић, угледни српски адвокат, и у те нападе се укључила и владајућа гарнитура, тако да је Видовдан на видело избацио оно што су многи одбијали да признају, а то је да су власт и прозападна опозиција заправо на истом задатку, исти су им циљеви, исти ментори, а разлика је само у томе што власт тренутно ужива знатно већу подршку и ЕУ и НАТО структура, што је и логично, јер је власт у позицији да западу испоручује оно што би и опозиција, само да јој западне.
По свему судећи, опозиција и грађански активисти и активисткиње су овим нападом на студенте, урушили и оно мало наде да би у будућности могли да буду некакав политички фактор, а бес који су излили врло вероватно значи и да ће доћи до умањења апанажа од којих ево већ две и по деценије врло лепо живе.
Које су основне логичке грешке нападача на студенте?
Пре свега, скуп у Краљеву је био тематски скуп, дакле видовдански скуп. Шта је требало да се тамо чује? О чему је по њима требало говорници да говоре а не о Лазару, Косову, Србији, прошлости и будућности? О Деда-Мразу можда? О Дану младости? Кластерима, стандардима, истополним браковима…
У ствари, краљевачки студентско-народни скуп је код другосрбијанаца прелио чашу. Од самог почетка они су свим силама покушавали да преузму студентски покрет. Радили су то преко одређених студената, као што су већ надалеко познати Мила Пајић или Павле Цицварић и други, па до крема другосрбијанске академске групације окупљене око ProGlasa. Није им успело, али нису ни одустајалаи.
Месецима је замерано студентима на: ћирилици, на „локнастом Исусу“, па чак и на томе што су свесни чије је Косово. То их је нарочито болело. Лицемерно су подржавали студенте, али не и њихов став о Косову, иако је главни студентски захтев владавина права, поштовање закона и да институције раде свој посао. Како то да се господа другосрбијанци изненађују што студенти желе да поштују Устав? Зар њих не занима правно устројство државе? Изгледа да не. Њих занимају само западни фондови, а они су по свему судећи све тањи, јер како горе напоменусмо, зашто би запад трошио паре на њих, кад Вучић издају спроводи знатно ревносније. Па подржаће њега. Запад је небројено пута доказао да му не треба стабилна, витална и правно устројена Србија.
И ту је сада главни разлог зашто су им студенти трн у оку. Па студенти баш траже, и не само да траже него се и боре да Србија буде витална и стабилна држава у којој институције раде што треба да раде. И тај проблем другосрбијанци нису могли да сажваћу. Гомилали су, гутали, трпели, западало им у грло, знојили се али се након Краљева више није могло, и сву ту прљавштину избљували су на студенте протекле недеље.
Ако би ми било дозвољено мишљење, лично не сматрам да је студентско-народни покрет ни десничарски ни левичарски. Он је национални. Он покушава да спаси што се спасити може. Он покушава да државу устроји тако да и левица и десница имају своје место, како је то случај у свим развијеним демократијама.
То што наши, назови левичари, демократију разумеју само као уређење по брозовским принципима, то је њихов проблем а не проблем српске младости. Српска младост, нема искуство комунизма, нема никакве емотивне наклоне према Брозу, нема залуђеност према ЕУ нити према НАТО, па ни према Русији ако ћемо поштено, већ има један рационалан однос према будућности, која уз сво поштовање седих глава из ProGlasa и дежурних паметњаковића из Danasa, N1, Nove S, припада ипак њима и само њима.
Правда
СрбијаOгласили се студенти након пуштања Милића: Мафија влада, али неће још дугоИзвор: Правда
