Био је учитељ и новинар који није завршио ниједну војну академију, а постао је један од најзначајнијих војних команданата 20. века. Во Нгујен Ђап предводио је вијетнамске снаге у рату против Француске, а потом имао једну од кључних командних улога у дугом рату који је окончан повлачењем америчких снага из Вијетнама.
Када је 4. октобра 2013. године у Ханоју преминуо Во Нгујен Ђап, имао је 102 године. Иза себе је оставио једну од најнеобичнијих војних каријера 20. века – од учитеља и новинара до првог генерала Народне армије Вијетнама и команданта који је нанео један од најтежих пораза европској колонијалној сили после Другог светског рата.
Његово име највише се везује за две велике победе: битку код Дијен Бијен Фуа 1954. године, којом је практично сломљена француска колонијална власт у Индокини, и рат против САД, у којем су вијетнамске комунистичке снаге на крају преузеле контролу над Јужним Вијетнамом.
Учитељ који је постао генерал
Ђап је рођен 25. августа 1911. године у провинцији Кванг Бин, у централном Вијетнаму. За разлику од многих великих војсковођа свог времена, није прошао класично војно образовање.
Бавио се просветом, новинарством и политиком, а током тридесетих година постепено се укључивао у револуционарни покрет. Због политичког деловања био је и хапшен.
Преломни тренутак уследио је током Другог светског рата, када се повезао са Хо Ши Мином. Ђап је 22. децембра 1944. основао Вијетнамску пропагандну јединицу за ослобођење са свега 34 борца. Из те мале формације касније ће настати Народна армија Вијетнама.
Дијен Бијен Фу – битка која је променила историју
Најпознатија Ђапова победа дошла је 1954. године.
Француска је покушавала да задржи своју колонијалну власт у Индокини, али су снаге Вијет Мина под Ђаповом командом опколиле француски гарнизон код Дијен Бијен Фуа.
Битка је почела 13. марта 1954. и трајала до 7. маја, када су се француске снаге предале. Пораз је имао огромне политичке последице: Француска је напустила Индокину, а њена колонијална власт у региону била је сломљена.
Ђап је притом направио потез који се често наводи као један од најзначајнијих примера оперативне флексибилности у модерном ратовању.
Првобитно је планиран брзи напад, али је Ђап закључио да би такав приступ могао да доведе до катастрофе. Зато је одлучио да промени план и пређе на дуготрајну опсаду.
Вијетнамске снаге су у изузетно тешким условима пребацивале артиљерију, муницију и храну кроз планински терен. Велики број цивила учествовао је у транспорту материјала, а француски положаји постепено су били изоловани и уништавани.
Француски пораз код Дијен Бијен Фуа постао је симбол антиколонијалних покрета широм света.
„Црвени Наполеон“
Ђап је у западним медијима добио надимак „Црвени Наполеон“, због способности да комбинује герилско ратовање са конвенционалним војним операцијама.
Међутим, његова стратегија није се заснивала само на директном војном сукобу.
Ђап је инсистирао на дуготрајном рату у којем се противник постепено исцрпљује. Његова војна доктрина почивала је на комбинацији политичке мобилизације, герилских операција, логистике и постепеног преласка на конвенционалније облике ратовања.
Управо ће се тај приступ показати значајним и у каснијем рату са Сједињеним Америчким Државама.
Рат против САД
После француског повлачења, Вијетнам је остао подељен на комунистички Север и проамерички Југ.
Током наредних година сукоб је прерастао у велики рат у који су се директно укључиле САД.
Ђап је имао важну командну улогу у Народној армији Северног Вијетнама током овог периода, мада није био једини архитекта свих војних операција.
Једна од најпознатијих операција била је Тет офанзива 1968. године. Северновијетнамске снаге и Вијетконг извели су широку офанзиву широм Јужног Вијетнама.
Иако су претрпеле огромне губитке, снаге Северног Вијетнама и Вијетконга успеле су да снажно утичу на америчко јавно мњење и политичку дебату у САД.
Ђап је учествовао и у каснијим војним операцијама, све до завршне офанзиве 1975. године, која је довела до пада Сајгона и уједињења Вијетнама под комунистичком влашћу.
ПАД ЦРНОГ ЈАСТРЕБА - ГОДИШЊИЦА БИТКЕ ЗА МОГАДИШ: Дан када је Америка изгубила 18 војника и побегла из СомалијеНије све победе извојевао лично
Иако се Ђап често представља као човек који је „поразио Француску и Америку“, историјска слика је нешто сложенија.
Он је био један од кључних команданата и стратега, али су вијетнамске победе биле резултат ширег политичког, војног и логистичког система, као и вишедеценијске мобилизације.
И сам Ђап је касније говорио о значају политичке организације, морала и подршке становништва, а не само о војној сили.
Војсковођа који је почео као новинар
Једна од најзанимљивијих чињеница о Ђапу јесте да је пре војне каријере био учитељ, новинар и историчар аматер.
Није похађао војну академију. Војну стратегију изучавао је самостално, кроз историју и практично искуство.
Управо је та комбинација политичког рада, историјског знања и ратног искуства обликовала његов приступ ратовању.
До краја живота остао је једна од најпознатијих личности модерне историје Вијетнама.
Његово наслеђе
Во Нгујен Ђап преминуо је у Ханоју 4. октобра 2013. године, у 103. години живота, према вијетнамском званичном рачунању година.
Његово име данас се пре свега везује за Дијен Бијен Фу – битку која је показала да европска колонијална сила може бити поражена од националноослободилачког покрета који је располагао далеко мањим ресурсима.
Његова каријера, међутим, била је много шира од једне битке. Ђап је учествовао у стварању вијетнамске војске, рату против Француске, дугом сукобу са САД и завршним операцијама које су довеле до уједињења Вијетнама.
Због тога је остао једна од најконтроверзнијих, али и најпроучаванијих војних личности 20. века – командант који је показао да исход рата не одређују увек количина оружја и технолошка надмоћ, већ и стратегија, логистика, време, морал и способност да се противник постепено исцрпи.
МагазинКРИМСКИ РАТ 1853: Британија и Француска су кроз историју користиле сваку прилику да ратују против РусијеИзвор: Правда
