Постоје књиге које читамо да бисмо упознали свет, а постоје и оне пред којима застајемо јер у њиховим страницама препознајемо сопствене корене. Мирослављево јеванђеље припада управо таквим драгоценостима — делу које превазилази границе обичне књиге и постаје сведочанство о трајању једног језика, културе и духовне традиције.
Настало осамдесетих година XII века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, ово изузетно дело представља најстарији сачувани српски ћирилички рукопис. Његова вредност не огледа се само у старости већ и у споју писане речи, раскошне орнаментике и минијатурног сликарства, који сведоче о високом уметничком домету средњовековне рукописне традиције.
Мирослављево јеванђеље биће изложено у Народном музеју Србије у суботу, 17. октобра, и недељу, 18. октобра. Посетиоци ће тако имати прилику да се непосредно сусретну са рукописом који је вековима надживео своје творце и историјске околности у којима је настао.
Рукопис у коме се сусрећу вера, знање и уметност
Исписано на пергаменту и састављено од 181 листа, у кожном повезу, Мирослављево јеванђеље представља изузетан пример средњовековне књижне уметности. Његове странице не чувају само текстове из четири јеванђеља, распоређене за богослужбено читање, већ и визуелни свет испуњен орнаментима, бојама и пажљиво обликованим иницијалима.
Посебно место заузимају минијатуре, чија раскош и сложеност откривају уметничку зрелост средине у којој је рукопис настао. У сваком детаљу преплићу се прецизност писарског рада, духовна симболика и естетика времена које је књигу доживљавало као драгоцено дело посвећено и речи и њеном изгледу.
На последњем исписаном листу налази се запис који повезује рукопис са његовим наручиоцем, кнезом Мирославом. Уз њега се помиње и дијак Глигорије, за кога се претпоставља да је био писар или минијатуриста. Њихова имена представљају драгоцен траг о људима чији је рад омогућио да ово дело стигне до савременог доба.
Културно благо које се чува и памти
Значај Мирослављевог јеванђеља одавно је превазишао оквире националне културне баштине. Уписано је у УНЕСКО-в регистар „Памћење света“, чиме је препозната његова изузетна вредност за светску писану и културну историју.
Ипак, сусрет са овим рукописом остаје посебно искуство управо зато што он није стално изложен јавности. Због осетљивости пергамента, боја и материјала од којих је израђен, његово представљање захтева строге услове чувања. Посете се организују у малим групама и ограниченом трајању, уз забрану фотографисања.
У суботу, 17. октобра, улаз се наплаћује по редовним ценама музејских карата, док је у недељу, 18. октобра, посета бесплатна.
Отварање врата музеја за овакав сусрет није само прилика да се види један древни рукопис. То је и подсећање да културно наслеђе не живи искључиво у архивима и витринама, већ и у начину на који га разумемо, чувамо и преносимо будућим генерацијама.
Мирослављево јеванђеље надживело је векове, промене држава и граница, бројне историјске ломове и нестанак света у коме је настало. Његове странице данас нас повезују са људима који су пре више од осам стотина година веровали да вреди уложити знање, време и уметнички дар у књигу која ће трајати.
Извор: Правда
