Ирска књижевница Сали Руни, једна од најчитанијих ауторки своје генерације, суочава се са последицама подршке пропалестинској организацији Palestine Action, због чега је издавачка кућа „Фабер и Фабер“ одлучила да обустави дистрибуцију њених књига на британском тржишту.
Ова одлука уследила је након што је британска влада у јулу 2025. године прогласила организацију Palestine Action терористичком и забранила њено деловање. Руни је, међутим, наставила да јавно исказује подршку овој групи, истичући да она у Републици Ирској није забрањена.
Према образложењу издавача, важећи британски прописи створили су правну ситуацију у којој би исплаћивање ауторских прихода књижевници могло да представља кривично дело. У таквим околностима, продаја књига без могућности да ауторка добије накнаду за свој рад била би, како је оцењено, етички неприхватљива. Због тога је одлучено да се дистрибуција обустави, уз сагласност саме књижевнице.
Руни је своје ставове раније јавно изнела и у ауторском тексту објављеном у листу The Irish Times у августу 2025. године. Њен политички ангажман имао је последице и по њене професионалне активности: због ризика од хапшења отказала је путовање у Велику Британију, где је требало да прими књижевну награду.
Реч је о ауторки чији су романи одавно превазишли оквире књижевне сцене. Њен роман „Нормални људи“ продат је у више од милион примерака у Великој Британији, док су „Разговори с пријатељима“ и „Дивни свете, где си ти“ такође остварили запажен комерцијални успех, са више од пола милиона продатих примерака сваког наслова.
Ипак, обустава дистрибуције не значи да ће њене књиге одмах нестати са свих полица. Примерци који се већ налазе у британским књижарама могу се продавати док трају залихе, док ће издавач наставити да објављује и дистрибуира њена дела на другим тржиштима.
Случај Сали Руни отвара питање које превазилази границе књижевности: може ли уметност остати изван политичких сукоба када аутор одлучи да јавно стане иза својих уверења? Док се њене књиге и даље читају широм света, ситуација у Великој Британији показује колико политичке одлуке могу да утичу на културни простор и однос између уметника, институција и слободе изражавања.
Извор: Правда
