Село Бибури, смештено у енглеској области Котсволдс, познато по живописним кућама и идиличном пејзажу, суочава се са све већим проблемима због великог броја туриста. Место које је проглашавано једним од најлепших села у Енглеској, а потом и на свету, постало је симбол негативних последица масовног туризма.

Мештани тврде да им је свакодневни живот све тежи јер велики број посетилаца нарушава њихов мир, приватност и изглед насеља. Неки сматрају да се село претвара у туристичку атракцију налик тематском парку, у којој се губи аутентичност због које је првобитно постало познато.

Туристи нарушавају приватност становника

Посебно су погођени становници улице Арлингтон Роу, једног од најпознатијих делова Бибурија. Осамдесетогодишњи Ричард Пајл каже да посетиоци понекад завирују кроз прозоре његове куће, улазе на приватни посед и покушавају да отворе улазна врата.

Због таквих ситуација поставио је натпис којим моли туристе да поштују његову приватност. Ипак, како наводи, поједини посетиоци и даље улазе у башту и праве пикнике на травњаку.

Пајл сматра да је ситуација нарочито тешка током туристичке сезоне, од маја до октобра, када велики број људи свакодневно пролази кроз село.

Аутобуси стварају саобраћајне проблеме

Поред нарушавања приватности, мештани се жале и на саобраћајне гужве. Велики број туристичких аутобуса пролази уским сеоским улицама, отежава кретање и понекад се зауставља на местима на којима је паркирање забрањено.

Иако се паркинг за аутобусе налази изван центра села, возачи често довозе туристе до самог средишта како би им скратили пешачење. То додатно оптерећује саобраћај и отежава свакодневне активности становника.

Седамдесетчетворогодишњи Ричард Спарџ описује летњу сезону као период непрекидне гужве и истиче да међу појединим посетиоцима недостаје поштовање према локалној заједници.

Слично мишљење дели и Дејвид Вилијамс, који сматра да се интереси мештана стављају у други план због туристичке зараде.

Када популарност угрожава оно што место чини посебним

Викторија Самерли, ауторка књиге о Бибурију, описује овај проблем као ситуацију у којој је место „вољено до смрти“. Она указује на феномен који се назива „дизнификација“ — процес у којем стварно место постепено постаје карикатура сопственог идентитета, прилагођена очекивањима туриста.

Парадокс је у томе што посетиоци долазе у потрази за аутентичним амбијентом, али масовним доласцима доприносе његовом нарушавању. Уместо мирног села у којем људи живе и раде, Бибури током највећег дела туристичке сезоне постаје место препуно посетилаца.

Од мештана се, истовремено, очекује да одржавају изглед села као са разгледнице, иако се суочавају са буком, гужвама и сталним нарушавањем приватности.

Мештани траже ефикасније мере

Становници сматрају да локалне власти нису учиниле довољно како би заштитиле њихове интересе. Посебно критикују надлежно окружно веће Котсволдса због недовољно ефикасног управљања туристичким токовима и контроле саобраћаја.

Иако су на појединим местима постављене двоструке жуте линије које забрањују паркирање, мештани тврде да се правила не поштују доследно.

Овај пример показује како популарност туристичке дестинације може да постане озбиљан проблем за људе који у њој живе. Бибури и даље привлачи посетиоце својом архитектуром и природним лепотама, али растуће незадовољство становника отвара питање како ускладити развој туризма са очувањем приватности, локалног идентитета и квалитета живота.

Извор: Правда