Шести октобар 1915. године био је леп, јесењи дан. Иако је рат трајао више од годину дана, то се те среде није нарочито осећало у Београду. Био је пијачни дан, народ је куповао и трговао на градским пијацама и ретко ко је дизао поглед ка небу да види авионе који су надлетали град.
А онда, негде око 14 часова, као да се отворио пакао. Читав Београд је засут бомбама које су без милости косиле све пред собом. По неким подацима, на Београд је ток дана испаљено 30 хиљада граната, пише Историјски забавник.
Тако је изнова почела беспоштедна борба војске и становништва српске престонице са далеко надмоћнијим аусторугарским непријатељем.
Престоница се бранила “до последњег човека”
Београд се бранио читава 4 дана, али су појединачне борбе настављене и у наредне три недеље. Гранате испаљене из “Дебеле Берте”, како су Немци називали своје хаубице, пролазиле су као желатин кроз Београдску тврђаву, а српски војници, ненавикнути на борбу у рову, били су потпуно немоћни.
Карађорђева улица, околина Куле Небојше, простор Доњег града и данашњег Зоолошког врта било је јесени 1915. године поприште жестоких борби бранилаца Београда и Аустроугара који су надирали преко реке.
Најкрвавије борбе вођене су на прузи на Дорћолу и на Великој и Малој Ади где су браниоци, након што им је нестало муниције, излазили из ровова, непријатеља нападали бајонетима и место бранили буквално до последњег човека.
Аустроугари су почели да прелази Дунав 7. октобра. Београд је бранило једва 16 хиљада бораца који нису били довољни да покрију ширину фронта. Резерве су биле малобројне, али је наређење било јасно – непријатељ се морао задржати 9 часова колико је било довољно да се главнина српске војске повуче до Младеновца.
Београд су бранили сви! Цивили који су доносили преобуку и храну војницима, често су и сами узимали пушку и настављали борбу оних који су пали пре њих. Ово се односило на жене, а било је и много деце.
У таквој ситуацији, 7. октобра око 14.30х, мајор Драгутин Гавриловић, командант 2. батаљона 10. кадровског пука, испред кафане “Јасеница” на Дорћолу, одржао је легендарни говор о пуку који је “Врховна команда избрисала из бројног стања” и издао наређење да се Београд брани до последњег човека.
У нападу српске војске који је тада уследио мајор Гавриловић је тешко рањен, а већина његових бораца је погинула. Аустроугари су привремено одбијени, али крај се није могао избећи.
“Библијске сцене пакла” на улицама Београда
У току ноћи 8. октобра октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачање преко Дунава, а одбрана Београда више није могла да издржи њихов налет. Очајничка борба је завршена 9. октобра када су се аустроугарска и немачка застава завијориле на згради Старог двора. Почела је окупација Београда у Првом светском рату.
Задивљен храброшћу српских војника главнокомандујући аустроугарских снага Фелдмаршал Аугуст фон Макензен издао је наређење да се на Топчидеру подигне споменик аустроугарским, али и српским ратницима погинулим у борбама за Београд. Он се и данас тамо налази и на њему, на немачком и српском језику пише: “Овде почивају српски јунаци 1915.”
МагазинДЕЧАК СА ИСТОРИЈСКЕ СЛИКЕ: Шест пута рањаван, три пута одликован, након рата је постао чувени српски глумацИзвор: Историјски забавник
