Пре 150 година, 28. јула 1876. године, одиграла се битка на Вучјем Долу где је црногорско-херцеговачка војска, предвођена књазом Николом I Петрoвићем, бригадиром Бајом Бошковићем, сердаром Јолом Пилетићем, војводама Пеком Павловићем и Петром Вукотићем, однела једну од најзначајнијих победа против Османског царства.
Место саме битке се налазило на садашњој граници између Црне Горе и Републике Српске, недалеко од Билеће, иако територијално данас припада удаљенијем Никшићу.
Терен саме битке је брдовит и каменит, што је ишло на руку одбрамбеним снагама, али је војска Османског царства имала бројније људство и боље наоружање – 12 топова наспрам 4 одбрамбених снага.
У почетку битке, османска војска предвођена Мухтар-пашом, из правца Билеће је имала иницијативу и приличног успеха у нападу на положаје црногорско-херцеговачке војске.
Након што су се одбранили и одбили османске нападе, књаз Никола је наредио, испоставило се победнички противнапад, што је натерало османску војску у бег при чему је убијено и рањено 4.000 Турака, заплељено 3.000 пушака као и 21 застава.
У црногорско-херцеговачким јединицама било 72 убијена и 118 рањених војника.
Ова победа је изузетно значајна јер је она почетак ослобођења Херцеговине и Црне Горе од османске власти.
Колико је битка на Вучјем Долу била битна по српски народ, говори и текст објављен у јулу 1876 године у тадашњем часопису „Глас Црногорца“:
„Јунаштво наше војске, које од Косова пркоси Турчину, које ће за углед погаженијем народима поред јунаштва спартанскога у пјесмама народнијем и у историји ослобођења и препорођења народа српског вјечно живјети, данас слави најљепшу побједу.
Црна Гора новијем се заслугама у српству уздиже, новом се славом у свијету увјенчава. А нашему Господару на првом кораку по бојноме пољу срећа раствара путове Немањине у бољу будућност.
Нека Бог велики оваквијем побједама благослови све оружје наше од Дунава Јадранског, а од Јадранског до Црног мора.“
Правда
СрбијаСрушен мотел "Језеро" на Газиводама: Нова брутална акција косовских власти, рушење у сузама посматрали чланови породице ЈакшићИзвор: Правда/А. Ђирковић
