Низак водостај Дунава сваки пут отвори тему операција „Дунавски вилењак“ и гробља немачке флоте која осам деценија лежи на дну реке код Прахова.
На дну Дунава, у близини Прахова, већ више од осам деценија почивају десетине немачких ратних бродова, потопљених у једној од најнеобичнијих војних операција Другог светског рата. Операција под кодним називом „Дунавски вилењак“ (нем. Unternehmen Donauelfe) представљала је покушај немачке команде да спасе своју речну флоту након драматичног преокрета на источном фронту 1944. године.
Након што је Румунија 23. августа 1944. године напустила савез са Немачком и стала на страну Савезника, немачке снаге на Црном мору нашле су се у готово безизлазном положају. Једини могући правац повлачења водио је Дунавом, преко Ђердапске клисуре, ка територијама које су још увек биле под немачком контролом.
У операцији је учествовала велика речна флота коју су чинили миноловци, патролни чамци, десантни бродови, тегљачи, транспортна пловила и барже натоварене оружјем, муницијом, горивом и војном опремом. Немачка команда настојала је да што већи број пловила извуче из окружења, али је брзо постало јасно да је совјетско напредовање брже од очекиваног.
Док су се совјетске снаге приближавале, а савезничка авијација нападала пловни конвој, Немци су донели драстичну одлуку – да сопствену флоту потопе. Између 5. и 7. септембра 1944. године, код Прахова, намерно је потопљено више од 160 бродова, према појединим проценама и преко 200. На тај начин спречено је да пловила, наоружање и документација падну у руке Црвене армије.
Тако је настало једно од највећих подводних гробља ратних бродова у Европи. Олупине су остале на дну Дунава, где се и данас налазе. Током периода ниског водостаја поједини делови бродова израњају из реке, подсећајући на драматичне догађаје из завршнице Другог светског рата.
Историчари истичу да су многи потопљени бродови и даље испуњени неексплодираним минама, артиљеријском муницијом и другим експлозивним средствима. Управо због тога уклањање олупина представља изузетно сложен и опасан подухват, који захтева сарадњу ронилаца, пиротехничара и подводних археолога.
Посебну пажњу јавности привлаче претпоставке да се међу потопљеним пловилима налази и болнички брод са рањеним немачким војницима. Уколико се то потврди, поједине олупине могле би да буду проглашене ратним гробницама, што би додатно утицало на начин њиховог истраживања.
Иако је од завршетка рата прошло више од осамдесет година, последице операције „Дунавски вилењак“ и даље су видљиве. Потопљени бродови представљају препреку пловидби, али су истовремено и драгоцен историјски локалитет који сведочи о последњим данима немачке војне моћи на Дунаву.
Операција „Дунавски вилењак“ остаје једна од највећих акција намерног потапања ратне флоте у Европи. Оно што је некада био очајнички покушај повлачења данас представља значајно историјско наслеђе и једну од највећих мистерија које Дунав још увек чува у својим дубинама.
Правда
МагазинГодина када је Дунав готово пресушио и без глобалног загревања - историја коју прећуткујуИзвор: Правда
