Климатске промене све снажније утичу на Балкан, а уколико се настави досадашњи тренд раста температуре, Србија би до средине века могла да се суочи са екстремним врућинама, несташицом воде и озбиљним последицама по пољопривреду. На ове ризике упозорио је Александар Ваљаревић, професор Географског факултета у Београду.
Према његовим речима, подаци из претходних девет деценија указују на значајан пораст просечне температуре на Балкану, који износи око 3,8 степени Целзијуса, док су на појединим подручјима забележене и веће промене.

Ваљаревић је за агенцију Бета оценио да би, уколико се овај тренд настави, просечне температуре у Србији током јуна и септембра 2050. године могле да достигну око 40 степени, док би у јулу и августу могле да се приближе 50 степени. Реч је о пројекцији коју је изнео научник, а не о извесном исходу.

Балкан постаје једно од климатских жаришта

Професор Ваљаревић сматра да је Балкан посебно изложен климатским променама због географских карактеристика, слабије пошумљености и недостатка великих водених површина које би могле да ублаже загревање.

Како је навео, смањење шумских површина додатно погоршава ситуацију. Према његовим речима, удео шума у Србији смањен је са 57 на 48 одсто током последњих 90 година, док се сеча шума наставља.

Ваљаревић је указао и на то да се Балкан, према његовој процени, налази међу најугроженијим светским подручјима када је реч о порасту температуре. Посебно је издвојио Босну и Херцеговину и Србију, а као једну од најтоплијих тачака у нашој земљи навео је подручје између Ћуприје и Параћина.

Какве климатске промене очекују Србију?

Уколико се загревање настави, Србија би у наредним деценијама могла да доживи значајне промене климатских услова. Према Ваљаревићевој процени, поједини делови земље могли би да добију израженије медитеранске карактеристике, док би у неким областима могли да се развију услови слични полупустињској клими.

Последице не би биле ограничене само на високе температуре. Промене би могле да угрозе пољопривредну производњу, водоснабдевање, саобраћајну инфраструктуру и опстанак руралних подручја.

Ваљаревић је посебно упозорио на рањивост железничке инфраструктуре у јужној и источној Србији. Истраживање објављено 2026. године у научном часопису ISPRS International Journal of Geo-Information, како је навео, указује на изложеност железничких пруга и станица у овим деловима земље климатским екстремима.

Због тога сматра да прилагођавање климатским променама мора да обухвати читаву инфраструктуру и безбедност становништва, а не само пољопривреду и управљање водама.

Несташица воде постаје све озбиљнији проблем

Један од највећих изазова у будућности биће очување водних ресурса. Према речима професора Ваљаревића, Србија располаже значајним количинама воде, али њена доступност није равномерна на целој територији.

Он је указао на потребу да се направе детаљни планови о расположивим количинама воде, подземним резервама и потрошњи у сваком насељу. Посебно је нагласио да би држава требало да размотри систематско прикупљање кишнице и раздвајање воде за пиће од воде намењене техничкој употреби.

Тако би се драгоцена пијаћа вода мање користила за прање аутомобила, заливање бетонираних површина и друге активности за које није неопходна вода за пиће.

Поред суша, проблем представљају и промене у начину на који пада киша. Иако укупна количина падавина не мора значајно да се промени, све чешћи интензивни пљускови могу да изазову ерозију земљишта и брзо отицање воде у реке.

У урбаним срединама, где има мало зелених површина, вода се теже задржава у земљи. Због тога Ваљаревић сматра да градови треба да развијају паркове, вертикално зеленило и ретензиона језера која би омогућила прикупљање кишнице и њено коришћење током сушних периода.

Климатске промене угрожавају и села

Поред еколошких последица, климатске промене могу додатно да убрзају пражњење села и смањење броја становника у руралним областима.

Ваљаревић је навео да би, према моделу из једног његовог истраживања, до 2050. године око 680 руралних насеља у Србији могло да буде захваћено процесом демографског и просторног гашења.

Према пројекцијама које је представио, број становника у руралним подручјима могао би да се смањи са приближно 2,1 милион, колико их је било 2022. године, на око 1,44 милиона до 2050. године. До краја века, у анализираном сценарију, тај број би могао да падне на приближно 730.000.

Ове бројке представљају пројекције засноване на одређеном моделу, а не сигурно предвиђање будућег броја становника.

Посебно су изложени јужни и источни делови Србије, где се демографски пад може преклапати са ризицима од суша, високих температура и смањене доступности воде.

Загађене реке и штета у пољопривреди

Ваљаревић је упозорио и на стање водотокова у Србији. Према његовим наводима, велики број река изложен је озбиљном загађењу, док поједини водотоци у близини рударских подручја имају посебно лош квалитет воде.

Он је указао и на последице суше по пољопривреду, наводећи да су губици на усевима кукуруза, уљане репице и шећерне репе током ове године процењени на око две милијарде евра.

Промене у доступности воде и све чешће екстремне временске појаве могле би да отежају производњу хране и повећају економске притиске на пољопривреднике.

Због тога професор сматра да је неопходно унапредити управљање водним ресурсима, прилагодити избор пољопривредних култура новим климатским условима и развити дугорочну стратегију за очување производње хране.

Потребна је дугорочна стратегија за климатске промене

Ваљаревић сматра да би будућа влада Србије требало да изради свеобухватан план за суочавање са климатским променама. Тај план, према његовим речима, морао би да обухвати заштиту вода, одрживу пољопривреду, очување шума и прилагођавање градова екстремним временским условима.

Као једну од могућности навео је и оснивање посебног министарства за климатске промене и одрживи развој, које би окупљало стручњаке и бавило се дугорочним решењима.

Према његовом ставу, обезбеђивање воде, хране и енергије мора да буде међу најважнијим државним приоритетима.

Климатске промене представљају изазов који захтева правовремено планирање и конкретне мере. Иако сценарио о температурама од 50 степени до 2050. године није извесна прогноза, упозорења о растућим температурама, сушама, угроженим водним ресурсима и последицама по пољопривреду указују на потребу да се Србија благовремено припреми за могуће промене.

Извор: Правда