Крајем октобра поново прелазимо на зимско рачунање времена, чиме се обнавља и расправа о томе да ли је потребно два пута годишње померати казаљке на сату. Поред питања практичности, све више пажње посвећује се и утицају ове промене на здравље.

Зашто се предност даје зимском рачунању времена?

Истраживачи са Универзитета Британске Колумбије у Канади анализирали су постојеће научне радове о последицама промене времена. Према њиховим закључцима, уколико би сезонско померање сата било укинуто, трајно задржавање стандардног, односно зимског времена, могло би бити бољи избор.

Један од најважнијих разлога јесте јутарња дневна светлост. Људски организам има унутрашњи биолошки сат који управља циклусима спавања и будности, као и бројним другим физиолошким процесима. Изложеност сунчевој светлости ујутру помаже телу да одржи правилан ритам, док светлост током каснијих вечерњих сати може одложити успављивање.

Због тога би стално летње рачунање времена, посебно у зимском периоду, могло негативно да се одрази на трајање и квалитет сна.

Каснији излазак Сунца може утицати на концентрацију и сан

Иако многима одговара да током вечери имају више дневне светлости, такав распоред има и одређене недостатке. Према објашњењима истраживача, каснији излазак Сунца може бити повезан са краћим сном, смањеном продуктивношћу и слабијим резултатима у школи.

Уколико би летње рачунање времена важило током целе године, зимска јутра била би још мрачнија. То би значило да би многи ученици и запослени започињали своје дневне обавезе пре изласка Сунца.

Осим могућег утицаја на концентрацију и одмор, поставља се и питање безбедности у саобраћају. Посебно су изложена деца која у раним јутарњим сатима пешаче до школе док је напољу још мрак.

Неке земље су одустале од сталног летњег времена

Искуства појединих држава показују да трајно летње рачунање времена није увек дугорочно решење. Сједињене Америчке Државе покушале су да га уведу 1974. године, али је та одлука повучена исте године.

Русија је користила овај систем од 2011. до 2014. године, након чега се вратила стандардном рачунању времена. Сличан потез направио је и Чиле.

Ови примери додатно указују на сложеност одлуке о томе који би временски систем требало трајно примењивати.

Када се у Србији прелази на зимско рачунање времена?

У Србији ће се 2026. године зимско рачунање времена примењивати од недеље, 25. октобра. У три сата ујутру часовници се померају један сат уназад, односно на два сата.

Тако ћемо те ноћи добити додатни сат за спавање, али ће мрак током поподневних сати наступати раније.

Иако се о укидању сезонског померања сата говори већ годинама, на нивоу Европске уније још није постигнут коначан договор. Европски парламент је 2019. године подржао предлог да се ова пракса укине, али државе чланице нису успеле да усагласе да ли би требало задржати летње или зимско рачунање времена.

Због тога се промена сата, бар за сада, наставља два пута годишње.

Закључак: Према анализираним истраживањима, зимско рачунање времена има предност због бољег усклађивања дневног светла са природним биолошким ритмом човека. Ипак, коначна одлука о томе који ће се систем дугорочно примењивати зависи и од ширег друштвеног договора.

Извор: Правда