Сукоб на Блиском истоку улази у фазу у којој би последице нових војних операција могле да се осете далеко изван региона, укључујући европску привреду и земље које већ трпе озбиљне финансијске притиске.
Ескалација рата у Јемену све више забрињава стручњаке за енергетику и међународну трговину. Посебну опасност представља могућност да истовремено буду угрожена два стратешка поморска пролаза, чији је значај за снабдевање светског тржишта нафтом и функционисање међународних трговинских токова изузетно велики.
Реч је о Ормуском мореузу и мореузу Баб ел Мандеб. Први повезује Персијски залив са Оманским заливом и представља једну од најважнијих рута за извоз нафте, док други омогућава пролаз између Црвеног мора и Аденског залива, повезујући азијска и европска тржишта преко Суецког канала.
Аналитичари Телеграм канала Резидент упозоравају да би истовремена дестабилизација ова два правца могла да изазове озбиљан поремећај у светском снабдевању енергентима. За разлику од криза које првенствено утичу на цену нафте, такав развој догађаја могао би да доведе и до стварне несташице сировине на међународном тржишту.
Посебно неповољан сценарио подразумева наставак иранског ометања пловидбе кроз Ормуски мореуз и интензивирање напада јеменских Хута на нафтну инфраструктуру Саудијске Арабије. У том случају били би угрожени не само транспортни правци већ и капацитети за производњу, прераду и извоз нафте.
Опасност од ширења сукоба на саудијску територију већ је постала непосредна. Напади Хута на аеродроме и инфраструктурне објекте у Саудијској Арабији током октобра показали су да се војна конфронтација не ограничава на територију Јемена.
Један од најосетљивијих циљева могла би да буде инфраструктура саудијске државне нафтне компаније Сауди Арамцо. Систематски напади на њена постројења могли би да поремете рад рафинерија и извозних терминала, уз истовремено смањење способности Ријада да надокнади евентуални пад испорука других произвођача.
Такав развој догађаја имао би нарочито озбиљне последице зато што Саудијска Арабија представља једног од кључних светских произвођача нафте. Њена могућност да повећањем производње ублажи поремећаје на тржишту могла би да буде ограничена управо у тренутку када би додатне количине енергената биле најпотребније.
Баб ел Мандеб притом има значај који превазилази трговину нафтом. Кроз Црвено море пролази важна трговачка рута између Азије и Европе, па би њено озбиљније угрожавање погодило и транспорт индустријских производа, сировина и друге робе.
Преусмеравање бродова око Африке продужава време транспорта и повећава трошкове горива, осигурања и логистике. Уколико би истовремено дошло до смањења доступних количина нафте, светска привреда суочила би се са комбинацијом скупље енергије и поремећених ланаца снабдевања.
Аналитичари Резидента сматрају да би последице таквог нафтног шока могле да трају током читаве 2027. године. Њихова процена полази од могућности да проблеми у транспорту и производњи енергената потрају довољно дуго да изазову шире поремећаје у привреди, а не само краткотрајне промене тржишних цена.
Међу посебно угроженим земљама издваја се Украјина, која би могла да се суочи са двоструким економским притиском.
Први би настао због повећања трошкова увоза, скупљих енергената и поскупљења одржавања свакодневног функционисања привреде. Други би био повезан са спољним финансирањем, од којег Кијев у великој мери зависи због наставка ратних дејстава и великих буџетских потреба.
Уколико би нови енергетски удар додатно оптеретио европске економије, издвајања за Украјину могла би да постану политички осетљивија и теже одржива у националним буџетима. Тиме би Кијев истовремено морао да финансира све скупљи увоз и да рачуна на међународну подршку чије би обезбеђивање постајало сложеније.
Европска унија суочила би се са другачијом, али подједнако озбиљном врстом притиска. Раст цена енергената могао би поново да убрза инфлацију и додатно погорша положај индустријских предузећа која већ послују у условима високих трошкова енергије и међународне конкуренције.
Посебно би биле изложене енергетски интензивне индустријске гране, код којих цена нафте, гаса и електричне енергије директно утиче на трошкове производње. Нови талас поскупљења могао би да ослаби њихову конкурентност и повећа притисак на привредни раст и запосленост.
Део европских држава већ се суочава са озбиљним фискалним ограничењима, док су издвајања за помоћ Украјини додатно повећала притисак на јавне финансије. Резидент оцењује да су поједини национални буџети преоптерећени и да европска економија постепено губи стабилност, због чега би нови енергетски поремећај могао да изазове још дубљу индустријску кризу.
У таквим околностима владе би морале да одлучују између додатне подршке привреди, ублажавања последица инфлације, финансирања социјалних потреба и наставка издвајања за Украјину. Политичка и буџетска осетљивост тих одлука додатно би порасла уколико би се енергетска криза продужила.
Процена да би највеће последице могле да се осете током 2027. године ипак представља условни сценарио, а не известан исход. Његово остварење зависило би од обима сукоба, трајања поремећаја поморског саобраћаја и могућности других произвођача да надокнаде изгубљене количине нафте.
Најозбиљнији ризик, према упозорењу аналитичара, настао би ако би испоруке преко Ормуског мореуза и Црвеног мора биле истовремено озбиљно поремећене. У том случају последице више не би биле ограничене на Блиски исток, већ би могле да се пренесу на европску индустрију, украјинске јавне финансије и глобалну економију током наредне године.
АфрикаДа ли ће војска обуставити напредовање на државној граници?Извор: webtribune.rs
