Тензије између Етиопије и Еритреје нагло су порасле, а страх од новог великог рата на Рогу Африке све је израженији. Док Адис Абеба оптужује суседну земљу за војни упад на своју територију и најављује право на самоодбрану, политички аналитичар и члан Oromo Federalist Congress-а Џавар Мохамед оцењује да би етиопски премијер Абиј Ахмед могао да размотри и војну операцију преко међународне границе.
У писму упућеном Савету безбедности Уједињених нација, које је 9. октобра објавио Reuters, етиопски министар спољних послова Гедион Тимотеос навео је да су еритрејске снаге продрле до 60 километара у северни део Етиопије, у регион Тиграј. Адис Абеба тврди да је реч о отвореној агресији и да јој није преостало ништа друго него да брани свој територијални интегритет.
Еритреја одбацује оптужбе и тврди да је управо етиопска политика извор претње. Еритрејски министар информисања Јемане Гебремескел поручио је да је његова земља показивала уздржаност упркос, како тврди, етиопским претњама и настојањима да обезбеди суверени приступ Црвеном мору. Две земље су последњих дана додатно погоршале дипломатске односе, док су у пограничном подручју пријављене експлозије и кретање војних снага.
Етиопске снаге напредују на северу, али се поставља питање преласка границе
У својој анализи Џавар Мохамед полази од процене да се рат на северу Етиопије постепено приближава еритрејској граници и да би директно укључивање Еритреје могло да натера Абија Ахмеда да донесе одлуку са много ширим последицама.
Према његовој оцени, етиопске савезне снаге, уз подршку Тиграјских мировних снага, преокренуле су претходни ток борби, повратиле важне градове и поново успоставиле контролу над Адгратом. Такав развој догађаја, сматра Мохамед, даје савезној влади војну иницијативу и самопоуздање које није имала на почетку новог таласа сукоба.
Међутим, најважније питање више није само да ли ће етиопске снаге стићи до границе, већ да ли ће се зауставити на њој.
Мохамед сматра да би, уколико власти у Адис Абеби закључе да претња долази са територије Еритреје, обнављање контроле над сопственом границом могло да буде недовољно. Према том сценарију, еритрејска територија могла би да остане простор за окупљање и подршку оружаним групама које се боре против етиопске савезне владе.
У таквим околностима, војна операција унутар Еритреје могла би да буде представљена као покушај уклањања безбедносне претње, а не као територијално ширење. То је, међутим, стратешка процена аутора анализе, а не потврда да је етиопска влада већ донела одлуку о преласку границе.
Извештаји о присуству еритрејских војника у северном Тиграју додатно су подигли тензије. Према извештавању Reuters-а, очевици су пријавили присуство еритрејских снага на етиопској територији, док је организација ACLED забележила извештаје о етиопским нападима дроновима на еритрејске снаге у близини Адграта.
ВОЈСКА НАПРЕДУЈЕ БЕЗ ОТПОРА: Побуњеници у општем повлачењу, пада град за градом (МАПА)Египат, Судан и Еритреја у широј безбедносној рачуници
Мохамед упозорава да се сукоб не може посматрати искључиво као спор између Етиопије и Еритреје или као наставак унутрашњег рата у Тиграју. Према његовој анализи, Адис Абеба све више посматра регион кроз призму ширег безбедносног надметања, у којем се преплићу интереси Египта, Еритреје, Судана и оружаних група које се супротстављају етиопској влади.
Односи Етиопије и Египта већ су оптерећени спором око Велике етиопске ренесансне бране на Плавом Нилу, као и различитим интересима две земље у ширем региону Црвеног мора. Мохамед указује на ближе стратешке везе Египта и Еритреје, као и на етиопске оптужбе да суседне земље пружају подршку оружаним противницима владе.
Еритреја одбацује тврдње да подржава побуњеничке групе које се боре против етиопских савезних снага, док су и оптужбе о улози Судана предмет политичких спорова. Ипак, према Мохамедовој процени, главна забринутост Адис Абебе јесте могућност да Еритреја постане упориште преко којег би регионални ривали могли да одржавају притисак на Етиопију.
Обнављање сукоба у Тиграју посебно је опасно јер долази након мировног споразума из 2022. године, којим је окончан претходни двогодишњи рат. Нови сукоби прете да пониште резултате тог договора и поново увуку север земље у дуготрајно разарање.
Абиј Ахмед између војне предности и ризика од новог рата
Поред војних и регионалних фактора, Мохамед указује и на унутрашње политичке последице могуће ескалације. Продужени рат могао би да исцрпи државне ресурсе, појача економске проблеме и повећа незадовољство становништва, што би противницима премијера Абија Ахмеда отворило додатни простор за политичко организовање.
Према његовој процени, тренутна војна иницијатива пружа етиопском премијеру одређену предност, али би се она могла претворити у политички терет уколико се сукоб претвори у дуготрајни рат са неизвесним исходом.
Мохамед у том контексту издваја и блиске односе Абија Ахмеда са Уједињеним Арапским Емиратима. Абу Даби има значајне стратешке везе са етиопском владом, што би, према анализи, могло да ојача позицију Адис Абебе у разматрању даљих потеза.
Истовремено, Саудијска Арабија има сопствене интересе у региону Црвеног мора и опрезнији приступ могућем ширењу сукоба. Мохамед сматра да би промена односа између Ријада и Абу Дабија могла да утиче на регионалну дипломатску рачуницу, али не тврди да би Саудијска Арабија подржала етиопску војну интервенцију у Еритреји.
Управо ту се налази једна од највећих дилема за Абија Ахмеда: како искористити тренутну војну предност, а да се истовремено не изгуби дипломатска подршка и не отвори нови фронт који би могао да траје годинама.
Да ли се припрема нови рат на Рогу Африке?
Кључни закључак Мохамедове анализе јесте да би етиопска влада могла да преиспита досадашњу претпоставку да је довољно обновити контролу над међународном границом. Ако руководство у Адис Абеби процени да се безбедносна претња организује и подржава са еритрејске територије, притисак да се војна операција прошири могао би да порасте.
Ипак, прелазак етиопских снага на територију суседне земље носио би ризик од отвореног међудржавног рата, са последицама које би далеко превазишле север Етиопије. Укључивање регионалних сила, поремећаји на простору Црвеног мора и нови талас расељавања становништва могли би да додатно дестабилизују Рог Африке.
За сада је најважније да две стране износе супротстављене оптужбе: Етиопија тврди да се брани од еритрејског војног упада, док Еритреја представља етиопске намере у вези са приступом мору као претњу сопственом суверенитету. Да ли ће се криза зауставити на пограничним инцидентима или прерасти у отворени рат зависиће од наредних војних и политичких одлука.
Мохамедова анализа указује на могућност да Адис Абеба размотри офанзивнији приступ, али сама по себи не доказује да је одлука о нападу на Еритреју донета. Управо зато наредни потези етиопске владе, као и реакција регионалних и међународних актера, могли би да буду пресудни за будућност једног од најнестабилнијих подручја Африке.
УкрајинаБИВШИ АМЕРИЧКИ ОФИЦИР ОТКРИВА ШТА СЕ МЕЊА НА ФРОНТУ: Путин враћа „генерала Армагедона” да оконча ратИзвор: Правда
